4.1. Историјат простора, градитељско и културно наслеђе 

Модерна урбана структура централне зоне Новог Београда је, у свом историјском развоју од тек седам  деценија, успоставила изузетно значајну интегративну функцију за два историјска центра, Београд и Земун. Постигнута је интеграција у смислу остваривања и физичког и културног континуитета јединствене урбане структуре. С обзиром на своју позицију у односу на Београд и Земун, ова зона представља, не само значајан део Новог Београда, већ и један од најзначајнијих делова ширег подручја Београда.

Предметни простор се налази унутар ширег приобалног подручја значајног за креирање слике и идентитета града.  Чине га посебне целине и појединачни објекти културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности, који предметном простору дају снажан визуелни и културни идентитет.

Са аспекта заштите културних добара у оквиру простора обухваћеног конкурсом односно у његовој непосредној близини, налазе се следећа културна добра и добра која уживају претходну заштиту: Палата Савезног извршног већа у Новом Београду, културно добро – споменик културе, Парк пријатељства у Новом Београду, културно добро – знаменито место, Музеј савремене уметности на Ушћу, културно добро, Централна зона Новог Београда, културно добро-просторно културно-историјске целине  и Приобална зона Новог Београда, целина под претходном заштитом.

 

Планска документација, студије и конкурси

Прве идеје и тенденције за проширење градске територије на леву обалу реке Саве јавиле су се у периоду после Првог светсог рата, када је Сава престала да буде гранична река. Већ 1923. године, као додатак уз предлог новог Генералног регулационог плана Београда, чији је аутор Ђорђе Коваљевски, израђен је Илустративни план града на левој обали Саве који је обухвата целокупну територију између Београда и Земуна.

Слика 24: Генерални план Београда из 1923.год. Ђорђе Коваљевски, лево

Скица регулације Београда на левој обали Саве, 1946. Никола Добровић, десно

Пројекат Коваљевског предвиђао је измењену регулацију Дунавског пловног пута и у вези са њом формирање великог језгра на Ушћу. Рачунао је на стварање нових градских површина на Ратном острву, предлагао је наспрам Аде Циганлије луку као радну зону, а између ње, Ушћа и Бежанијске косе градско ткиво са једном великом класичном композицијом у средишту која је имала улогу центра новог дела града.

По завршетку Другог светског рата, већ крајем 1945. године, приступило се изради новог Генералног урбанистичког плана Београда којим у првој фази руководи архитекта Никола Добровић.

Добровићева скица је први послератни урбанистички предлог. Представљала је подлогу за расписивање архитектонског конкурса за зграде Председништва владе, ЦК Партије и једног хотела. Главна одлика овог пројекта је лепезаста мрежа саобраћаја.

Југословенски конкурс за државне и партијске објекте и урбанистички план Новог Београда, 1947.

Конкурс, који је подразумевао и урбанистичке елементе, је у потпуности одбацио Добровићеву необарокну конструкцију и афирмисао  ортогоналну матрицу. Жири није дао предност ниједном решењу већ су утврђена општа начела и постигнут консензус око поставке новог града као модерне урбане структуре.

Генерални урбанистички план Београда,1950. Милош Сомборски

Дефинисање централне зоне Новог Београда и њеног средишњег потеза централних функција (СИВ – железничка станица).  Генерални план је предвиђао да приобални, први од четири подужна појаса дефинисана главним саобраћајним правцима,  представља административно-управну зону. Простор од СИВ-а до железничке станице био је у својој првој половини предвиђен за парк, а у зони саме станице за зграде специјалне намене.

Слика 25:Генерални урбанистички план Београда,1950. Милош Сомборски, лево

План централне зоне Новог Београда, 1960. Леонод Ленарчић, Милутин Главички, Милосав Митић, Душан Миленковић, Урош Мартиновић, десно

План централне зоне Новог Београда, 1960. Леонод Ленарчић, Милутин Главички, Милосав Митић, Душан Миленковић, Урош Мартиновић

Овај  план је представљао резултат дугог процеса истраживања и планирања овог простора и у њему су постављене главне одреднице данашњег центра   Новог Београда. Створена је чврста композиција о девет градских блокова која остаје као трајан и вероватно најзначајнији знак урбанизма шездесетих.

Слика 26: Регулациони план Новог Београда, 1962.  Милутин Главички, Урош Мартиновић 

Формирање девет централних блокова са три велика трга (свечани манифестациони трг испред зграде СИВ-а, централни градски трг у Блоку 25 и станични трг који су повезани широким пешачким комуникацијама) део је идеја представљених Регулационим планом из 1962. године.

У периоду од 1960-1969. године  рађени су урбанистички пројекти за Блокове 21, 22, 23, 28, 29 и 30 (на основу конкурсних решења) који су и реализовани. План централне зоне Новог Београда имплементиран је делимично, кроз изградњу стамбених блокова, док је средишњи део, намењен централним и јавним функцијама остао нереализован.

Овим Регулационим планом је и остварена подлога за даље позиционирање и развијање пројекта Музеја савремене уметности (МСУ). У оквиру доле приказаних графичких прилога може се видети серија архитектонско-урбанистичких потеза од којих је један и реализован кроз позиционирање и грађење МСУ. Овде се може видети да се већ првобитним планом, објекат Музеја савремене уметности замишља као један објекат у оквиру комплекса музеја. Данашњи улазни плато МСУ формиран је као централни плато који окупља два објекта: Модерну галерију и Резерват модерне галерије, односно њено проширење или депо. Зато је улазни плато у МСУ окренут ка улици Николе Тесле а не ка шеталишту, за које би се у тренутном архитектонско-урбанистичком контексту претпоставило да је примарни вид приступа објекту МСУ.

Слика 27: Регулациони план Новог Београда, 1962. Позиција МСУ у контексту музејског комплекса и објекта његовог проширења

Иницијатива за проширење зграде Музеја савремене уметности постоји још од 1979. године када су ову идеју покренули аутори објекта Музеја проф. Иван Антић и арх Иванка Распоповић у сарадњи са тадашњим управником Музеја Миодрагом Б. Протићем. Као што се на плановима из 1962. год може видети у оригиналној ситуацији је планирано проширење капацитета за баштињење савремене уметности у оквиру формирања музејског комплекса, па су се аутори у овој иницијативи надовезали на оригиналани план.

 

Генерални урбанистички план Београда, 1972.

Генерални урбанистички план Београда, 1972 потврђује планирање потеза СИВ – новобеоградска железничка станица као једног од општих градских центара и централног језгра Новог Београда.

Слика 28: Генерални урбанистички план Београда, 1972

 

Студија централне зоне Новог Београда, 1976. Ференчак, Петровић

Централна зона од девет блокова схваћена је као средишња ламела једног дугог и континуалног централног ткива које би пошавши из земунског језгра имало свој крај негде код Славије. Ова је студија предвиђала да је неопходно да се централни проспект СИВ – железничка станица употпуни једним управним потезом паралелним главним токовима  кретањима људи.

Предлог реконструкције Новог Београда и Савског амфитеатра, 1983 - 1985.

Перовић, Стојановић

Ово истраживање, полазећи од идеје успостављања „старог града“ у новом граду, обликује "празан" простор Новог Београда језиком блока, улице, трга. Предлог реконструкције испитује скоро све постмодернистичке форме које је Европа развила у претходној деценији.

Међународни Конкурс за унапређење урбане структуре Београда, 1986.

Велики спектар идеја – од формалистичких, у духу Модерне и Атинске повеље, до стварања потпуно аморфних, амбијенталних простора;  успостављање нове једнако важне осовине дуж Булевара АВНОЈ-а којом се повезује Нови Београд са старим језгром Београда;  дијагонални правци према Блоку 12 и 16; оплемењивање централног простора - зеленило и вода.

Изградњом стамбеног Блока 24 (1984 – 1989.год.) и спортске хале у Блоку 25, у пракси је дефинитивно онемогућена реализација Плана централне зоне Новог Београда.

 

У последњих неколико деценија кроз серију конкурса и студија стручна јавност је анкетирана поводом питања даљег развоја овог непроценљивог простора и могућностима његовог унапређења. Овај простор био је тема Општег јавног неанонимног програмско-анкетног конкурса за решење ГРАДСКОГ ПАРКА, oд хотела Југославија до Бранковог моста на Новом Београду, 2007. и Студије Gehl бироа где су дати неки сценарији развоја простора конкурсног обухвата. (материјал дат у конкурсној документацији, у одељку V – ОСТАЛА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА/Гехл студија.)

 

4.2. Саобраћајне карактеристике простора

Улична мрежа

Границу Плана са западне стране чини јужна регулација Булевара Николе Тесле (у рангу магистрале), док са јужне стране границу тангира саобраћајни правац Булевар Михајла Пупина – Бранков мост, такође у рангу магистрале. Остале саобраћајнице у контакту са конкурсним обухватом су део секундарне уличне мреже. Булевари Михајла Пупина и Николе Тесле са правцем Бранковог моста чине један од најзначајнијих градских саобраћајних праваца којим се сремско подручје града повезује са традиционалним градским центром старог Београда. Велики значај за простор има и улица Ушће, која представља „круну“ насипа постојеће обалоутврде реке Саве.

У постојећем стању предметна локација је директно опслужена линијама аутобуског подсистема ЈГПП-а које саобраћају Булеваром Николе Тесле. Такође, у Улици Ушће (део паралелан са Бранковим мостом) налази се терминус аутобуских линија „Нови Београд (Ушће)“. Приобални делови подручја најудаљенији су од насељених делова града и постојећих стајалишта ЈГС-а. Предметно подручје у петоминутној изохрони је добро опслужено свим видовима ЈГС-а. Једна од линија аутобуског превоза је привремено улазила и у сам комплекс, крећући се улицом Ушће са (привременим) стајалиштем испред Музеја савремене уметности, што је свакако због величине парка, дужине и небезбедности пешачких кретања било корисно, како за запослене, тако и за посетиоце локације.

Паркирање возила, у постојећем стању, обавља се уз Улицу Ушће, део уз реку. Стационарни саобраћај је у дефициту, због великог броја угоститељских објеката за које није обезбеђен довољан број паркинг места, па се паркирање одвија и на осталим површинама које нису намењене паркирању. Такође, пословни центар „Ушће“ генерише велики број возила за који је обезбеђен паркинг у оквиру подзмене гараже центра.

 

Пешачки и бициклистички саобраћај

У оквиру границе Плана изведене су бициклистичке стазе у Улици Ушће (у делу код Бранковог моста, и у делу поред Парка пријатељства), у Булевару Николе Тесле (од Булевара Михајла Пупина до Улице Ушће), уз шеталиште поред реке Саве, као и кроз парк од хотела Југославија ка Улици Ушће (прва изведена бициклистичка стаза у Београду). Дуж Булевара Николе Тесле евидентиране су трасе дрвореда.

Пешачки саобраћај у појединим интервалима има јаке пешачке токове, као и бициклистички саобраћај, за који је изведена бициклистичка стаза у делу заједно са пешачком а у делу наставка улице Ушће одвојеном трасом. Ипак, недовољно дефинисана пешачка комуникација са контекстом и атрактивним објектима је велики недостатак овог простора.

У оквиру предметног подручја, у постојећем стању, услови за јавна пешачка кретања су повољни по ободима блока, посебно у пешачкој зони шеталишта уз обалу Саве и Дунава. Оно што је недостатак постојећег стања пешачких стаза и веза је недовољна повезаност ткива Новобеоградских блокова и шеталишта уз Саву и Дунав у правцу управном на обалу. Постојећу пешачку али и бициклистичку мрежу стаза требало би унапредити кроз конкурсна решења тако да се сотвари што непосреднија и атрактивнија, садржајима подржана веза стамбено пословног залеђа и обала река и простора природе.Постојећу бициклистичку стазу у Булевару Михајла Пупина, која је део шире мреже бициклистичких стаза, треба унапредити.

У оквиру Булевара Николе Тесле планирана је двосмерна бициклистичка стаза са стране профила према парку минималне ширине 2,0 m, док је у оквиру Улице Ушће, деоница паралелна реци, планиран је обострани тротоар ширине 2,5 m, као и зид за заштиту од хиљадугодишњих вода. У оквиру Улице Ушће, деонице које нису паралелне реци, планиране су двосмерне бициклистичка стаза ширине 2,0 m са ивичним зеленим појасом и обостраним тротоарима од минимум 1,5 m. Планирати пешачко - бициклистичке мостовске везе са десном обалом Саве и са Ратним острвом.

Слика 29: План бициклистичких стаза Београд

  Београд живи, изведене стазе – зелено, планиране стазе - црвено

 

4.3. Зелене површине 

Јавне зелене површине у блоковима 10, 14 и 15 чине део „Језгра“ планираног система зелених површина Београда. Имајући у виду начин настанка и уређења, као и постојећу структуру, подручје Парка пријатељства чине три целине:

• Прву и највећу целину парка (блок 15) чини подручје између Бранковог моста, улице Ушће, њеног наставка и Булевара Николе Тесле, која се у литератури може наћи под називом Парк уметности. У оквиру ње се налази објекат Музеја савремене уметности, комерцијални објекат - ресторан Ушће („Национална класа“), објекти рени бунара, „скејт парк“, пешачко-бициклистички кеј уз уређену обалоутврду и комплекс црпне станице на самом шпицу ушћа. Целина је делом у непосредној и ужој зони заштите водоизворишта. Парк је уређен по узору на „енглеске вртове'', асоцирајући на природно уређење, са групацијама зеленила, отвореним слободним површинама и вијугавим стазама.
• Другу целину парка (блок 14) чини подручје између наставка улице Ушће, Булевара Николе Тесле и пешачке стазе Земунски кеј, закључно са границом знаменитог места Парк пријатељства. У оквиру ове зоне је простор зелене и уређене парковске површине Парка пријатељства са Алејом мира, површине од око 14 ha, који је заштићен (Одлука о утврђивању Парка пријатељства у Новом Београду за знаменито место, „Службени Гласник Републике Србије“, бр.8/2014), настао 1961. када су еминентне личности из целог света, приликом посете Југославији и Београду, засадиле по једну садницу у овом парку као симбол пријатељства. Осим вредних садница ту је и плато са скулптуром „Вечна ватра“, као уређена парковска површина. Поменути део је уређен по принципима „француског врта'', а други део површине који је слободан користи се периодично за одржавање већих концерата или фестивалских манифестација.
• Трећу целину парка (Блок 10) чини подручје од границе знаменитог места до хотела Југославија. Кроз ову, прилично пасивну целину парка, без мобилијара, пролази бициклистичка стаза.

Приобална зона Новог Београда, односно површина у граници Плана као њен део, ужива статус целине под претходном заштитом према Закону о културним добрима („Службени гласник РС“, бр. 71/94). За сва добра под претходном заштитом, важе мере заштите као и за културна добра (у складу са врстом).

Зелена површина у приобаљу Дунава и Саве, представља јединствену, континуалну, целину, богато обраслу дрвенастом вегетацијом. Солидно опремљена мобилијаром, шетном и бициклистичком стазом, осветљена и приступачна, представља једну од посећенијих обала Београда за одмор и рекреацију.

 

4.4. Инфрастуктура

Постојеће инфраструктурне површине

Осим подземних траса инфраструктурних водова у граници Плана се налазе и локација канализационе црпне станице употребљених вода „Ушће“ (к.п. 1033/1, 1033/2 К.о. Нови Београд и део 1026/1 К.о. Нови Београд), као и објекти везани за водоснабдевање – два рени бунара (целе к.п. 1035, 1044/1, 1044/2 К.о. Нови Београд и делови 1043/1 и 1026/1 К.о. Нови Београд) и два цеваста бунара и једна базна станица непосредно уз рени бунар.

Важан инфраструктурни објекат представља постојећи насип и обалоутврда за одбрану од високих вода.

 

4.5. Инжењерско геолошке карактеристике подручја  

Предметно подручје припада Новобеоградском алувијалном платоу, налази се у приобаљу река Саве и Дунава, са изграђеном обалоутврдом, са котама терена 75.5-77.0 mnv, насталим насипањем рефулираног песка и глине до 7 метара, преко алувијалних седимената Саве и Дунава. 

Геолошку основу терена изграђују седименти терцијaра који се појављују на коти око 45-50 mnv. Представљени су маринском лапоровитом глином примарног састава, која тоне у правцу Срема. Преко седимената терцијара, током периода квартара, формиране су алувијално-језерске творевине (песковито-шљунковити нанос са “Corbicula Fluminalis”) који се појављују око коте 55-60 mnv и алувијалне творевине (прашинасто-песковити нанос „фација поводња”, глиновито-прашинасти нанос „фација мртваја” и прашинасто-песковито-шљунковити нанос „фација корита”). Терен прекрива насип од рефулираног песка (савремено тло - техногене наслаге) и насип од глине на површини терена.

Основна карактеристика инжењерскогеолошког модела терена и заступљених алувијалних средина које представљају директно ангажовано темељно тло (до дубина распростирања напона) у условима плитког или дубоког фундирања објекта, карактерише укрштена слојевитост и хетерогеност по саставу и анизотропија физичко-механичких карактеристика, како у вертикалном, тако и у хоризонталном пресеку.

 На основу анализе резултата постојеће документације, у хидрогеолошком погледу терен је сложених карактеристика. Истраживањима су констатоване две врсте издани збијеног типа, горња слободна и доња сапета. Слободна издан, формирана је у насипу од рефулираног песка. При маx. водостају реке Саве и Дунава у коинциденцији са маx. нивоом подземних вода из залеђа Бежанијске косе, треба очекивати маx. ниво слободне издани до коте 74 mnv. Прихрањивање ове издани се врши инфилтрацијом површинских вода, а делимично, при високом водостају, из реке. Сапета издан је формирана у алувијално-језерским творевинама. Ова издан је у директној хидрауличкој вези са реком Савом. Пошто је значајна по капацитету, могуће је њено коришћење као техничке воде. При одлучивању о коришћењу подземних вода неопходно је претходно извршити хемијске и бактериолошке анализе, као и анализирати утицај на промену напонског стања и величину слегања објеката у зони развоја депресионе криве.

У хидрогеомеханичком погледу, а посебно са аспекта унутрашње ерозионе стабилности, уочава се честа појава померања и прегруписања честица, мењајући композицију зрна, као и граничне гранулометријске услове унутрашње ерозине стабилности. Ове појаве на Новом Београду уочене су при црпљењу „рени бунара”, израде дубоких темељних јама и дренирања терена. Хидрогеомеханички утицај на промену напонског стања и својстава тла има директан утицај на унутрашњу ерозиону стабилност, клижење и течење косина темељних ископа, као и повећаних укупних и диференцијалних слегања.

Истраживано подручје ПДР-а на основу стања и својстава у терену (геоморфолошких, литолошког састава, ИГ и ХГ карактеристика) и утврђеног просторног геотехничког модела терена, припада и издваја се као јединствени инжењерскогеолошки рејон А.

Изграђен техногени насип од рефулираног песка и глине, 75-77 mnv и облаоутврда дуж Саве и Дунава за сада одолевају плављењу река, уз примењиване мере предострожности и потребне мере заштите у условима обилних падавина и максималног нивоа река Саве и Дунава, као и утицаја на ниво подземних вода и њихово колебање. Колобање нивоа подземних вода, горње слободне и доње издани под притиском, као и њиховоим међусобним садејством при високом водстају, НПВ осцилује око 2.0-7.0 метара од површине терена. Према ДУП-у усвојен је максимални ниво подземне воде на коти 74.0 mnv на простору Новог Београда.

 

4.6. Актуелна планска документација на подручју конкурсног обухвата

Плански основ за подручје обухвата конкурса садржан је у Плану детаљне регулације мултифункционалног спортско-културног кадржаја на подручју „Парка Пријатељства'' – Ушће, градске општине Нови Београд и Земун (даље у тексту ПДР „Ушће“).

• „Службени лист града Београда“ бр. 35/19. Према ПГР-у Београда, подручје у обухвату конкурса припада Целини IX - Центар Новог Београда, Првобитни Нови Београд.

План детаљне регулације „Ушће“

 

У обухвату Плана у оквиру Блокова 10, 14 и 15,  заступљене су следеће површине јавне намене: зелене површине; објекти и комплекси јавних служби - установа културе - Музеј савремене уметности; објекти и комплекси јавних служби - комплекс посебне намене; саобраћајне површине; инфраструктурни објекти и комплекси - КЦС „Ушће“.

На предметном подручју, оивиченом Бранковим мостом, Булеваром Николе Тесле, хотелом „Југославија“ и рекама Дунав и Сава, доминирају две јавне зелене површине, Парк пријатељства и зелена површина у приобаљу Дунава и Саве.

Као што је већ наведено у претходним поглављима, узимајући у обзир положај у простору, величину, доминантну намену, приоритетне функције, природне карактеристике, културни контекст, уређеност и опремљеност, подручје предметног Плана подељено је на четири целине, и то:

• целина I – Парк пријатељства, подручје између Бранковог моста, улице Ушће, њеног наставка и Булевара Николе Тесле;
• целина II – Парк пријатељства, подручје између наставка улице Ушће, Булевара Николе Тесле и пешачке стазе Земунски кеј, до Хотела Југославија;
• целина III – Зелене површине у приобаљу Дунава и Саве, подручје од Бранковог моста до Комплекса посебне намене, а између улице Ушће и реке Саве и
• целина IV – Зелене површине у приобаљу Дунава и Саве, подручје од Комплекса посебне намене до Хотела Југославија, кога чини косина одбрамбеног насипа (од Дунава до пешачке стазе), затим пешачка стаза Земунски кеј као круна насипа са мањом косином насипа ка Парку пријатељства.

Циљ Плана постављен је у односу на преиспитивање постојећег концепта просторног уређења и садржаја, могућности простора и његовог унапређења у складу и без нарушавања постојећег квалитета простора.

Циљеви израде Плана су: заштита јавног интереса и заштићених вредности, заштита и унапређење природних, културних и градитељских вредности; формирање идентитета подручја као централног градског парка и увођењe нових садржаја, урбаних форми, елемената атракције и опреме; дефинисање локација за изградњу објеката културе, од значаја за Републику Србију; уређење обале и обалоутврде, дефинисање односа према зони приобаља, приступу рекама, визурама и силуетама; дефинисање саобраћајне мреже, стационарног саобраћаја, пешачких и бициклистичких праваца кретања; комунално и инфраструктурно опремање; утврђивање правила уређења и грађења за планиране намене и начина спровођења плана.

Слика 30: Приказ целина и подцелина конкурсног обухвата, видети више у прилогу План намена из Плана „Ушће“        

Потенцијали и квалитети простора које План истиче су: природне и морфолошке карактеристике уже и шире локације; положај у мапи града; укупна површина;  историјски идентитет места; квалитетно зеленило и простори који се могу додатно оплеменити;  визуре из и у простор; поједини постојећи садржаји који привлаче посетиоце (музеј, скејтпарк, кеј, ресторани). Ове постојеће квалитете би требало заштитити и надоградити предложеним решењима.

Уочени недостаци простора које би кроз даље пројектантске активности требало адресирати су: недовољна приступачност и неинтегрисаност са окружењем, пешачке баријере у виду јаке тангентне саобраћајнице, локација за паркирање и недостатак системског програмског решења за цео предметни просторни обухват.

Ограничења везана за простор и његово коришћење истакнута Планом су: услови везани за стање животне средине, заштиту природе и очување јавних зелених површина; услови везани за заштиту културно-историјског наслеђа и заштиту визура и панорама тј. силуета града; услови везани за зоне заштите београдског водоизворишта; услови везани за водно земљиште, водопривреду и пројектовану обалоутврду; услови везани за геолошкоморфолошке карактеристике терена, подземне воде и ограничену носивост тла;  услови везани за инфраструктурне инсталације и објекте, коридоре и заштитне појасеве; услови везани за трасе и регулације саобраћајне инфраструктуре, могућности прикључка, стационарни саобраћај и јавни градски превоз.

Важећи План „Ушће“ представља основ за издавање информације о локацији, локацијских услова, као и за израду пројекта препарцелације и урбанистичког пројекта, и основ за формирање грађевинских парцела јавних намена у складу са Законом о планирању и изградњи.

Даља парцелација дефинисаних граница грађевинских парцела јавних зелених површина може се вршити искључиво у сврху дефинисања парцела планираних објеката јавне намене наведених у правилима грађења за јавне зелене површине у целинама I и II. Даља парцелација дефинисаних граница грађевинских парцела јавних зелених површина може се вршити искључиво у сврху дефинисања парцела стубова планиране гондоле, што је и учињено у фази израде техничке документације и парцеле су додељене искључиво испод стубова планиране гондоле. Није дозвољена парцелација грађевинских парцела јавне намене постојеће парцеле Музеја  савремене уметности (ЈС-1).

За све јавне зелене површине, обавезна је израда:

• Мануална валоризације постојеће вегетације који претходи пројекту пејзажног уређења парковских површина (I до IV).
• Пројекта пејзажног уређења свих парковских површина (I до IV), уз верификацију на Комисији за планове Скупштине града Београда.
• Пројектне документације за решење обалоутврда реке Саве са хидролошком студијом, кроз коју ће се дефинисати тачна позиција зида/простора за постављање мобилне опреме за одбрану од великих вода за све зоне (I до IV).

Обавезна је израда јавног урбанистичко – архитектонског конкурса којим ће се одредити локације за планиране установе културе од националног значаја, објекта акваријума, и панорамског точка.

Обавезна је израда Урбанистичког пројекта за планиране објекте и комплексе јавних служби, установа културе од националног значаја, објекта акваријума и панорамског точка, чији је минимални обухват цела грађевинска парцела ЗП-1 и ЗП-2.

Програм урбанистичко-архитектонског конкурса, урбанистички пројекат и техничку документацију потррбно је израдити у свему према правилима дефинисаним Планом „Ушће“, а на основу Закона о заштити природе, Закона о заштити животне средине, Закона о културним добрима и Одлуке о проглашењу парка пријатељства за знаменито место.

У прилогу расписа Конкурса приложени су прибављени услови надлежних институција посебно: Завода за заштиту споменика Београда, Завода за заштиту природе, Секретаријата за заштиту животне средине, ЈП Зеленило Београд и ЈКП БВК.

Елементи обавезни за конкурс:

• сви садржаји на предметном простору треба да буду у функцији јавног коришћења;
• решење мора бити примерено значају предметне локације утемељеном на вредновању историјских, природних, културолошких и функционалних карактеристика, а у контексту највећег парка Новог Београда;
• неопходно је очување целокупне дрвенасте вегетације;
• неопходно је планирати заштиту најважнијих дефинисаних визура;
• за грађевинску парцелу ЗП1-1 индекс заузетости износи 2,5%, а за грађевинске парцеле ЗП1-2а и ЗП1-2б укупни индекс заузетости је 3%;
• позицију објеката одредити у складу са Зонама заштите простора и основним ограничењима градње, дефинисаним на графичком прилогу бр. 2 - Планирана намена површина и графичком прилогу бр. 3 - Регулационо - нивелациони план, као и у складу са позицијама дрвенасте вегетације;
• формирање екстензивног кровног врта на планираним објектима, у минимално 30 cm земљишног супстрата, као и озелењавање вертикалних површина објекта, директно и/или на постављеним носачима, као и контејнерски гајених биљака на конструкцији постављеној паралелно са зидом.

Приликом спровођења Конкурса и израде урбанистичких пројеката, применити принципе интегративне заштите у циљу очувања културно-историјских, ахритектонских, урбанистичких, амбијенталних и природних вредности простора или начела урбане обнове.

Знаменито место – Парк пријатељства уредити и реконструисати на начин како је то дефинисано Одлуком о утврђивању Парка пријатељства у Новом Београду за знаменито место („Службени гласник Републике Србије“, број 8/15).

Подручје приобалне зоне Новог Београда у граници Плана уредити са мерама прописаним за целине које уживају претходну заштиту према Закону о културним добрима („Службени гласник РС“ бр.71/94, 52/11-др.закон и 99/11 – др.закон).

Све врсте планираних интервенција на територији Плана извести у складу са урбанистичким правилима уређења и грађења утврђеним овим Планом, уз обавезну сарадњу са надлежним институцијама по питању заштите културног наслеђа и природних вредности, зелених површина, заштите животне средине и водопривреде и ЈКП БВК.

Сви садржаји на предметном простору треба да буду у функцији јавног коришћења, на површинама јавне намене, тј. на јавном грађевинском земљишту. Сви планирани садржаји на територији Плана и компатибилне намене не смеју угрозити животну средину.

Будући да је реализација нових објеката културе прописана ПДР-ом „Ушће“ уз обавезну израду архитектонско урбанистичког конкурса за обухват оивичен Бранковим мостом, Булеваром Николе Тесле, хотелом „Југославија“ и шеталиштем уз реке Дунав и Саву,  Планска документација је дата у целости у оквиру Конкурсне документације (у одељку II ИЗВОДИ ИЗ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ/ПДР Ушће), а у поглављу 4.2.4. Урбанистичко-параметарске условљености и смернице за оба задатка, овог расписа дати су изводи који се односе на правила уређења и грађења за  објекте јавне намене.

 

 

Актуелна планска документација у контактној зони конкурсног обухвата

Подручје у зони ширег окружења конкурсног обухвата одређено је у планском смислу различитим нивоима планских документата:

• ПГР-ом Београда за блокове 21 и 30 који се спроводе непосредном применом правила грађења ПГР-а, док је за блокове 12 и 14  и 26 дефинисана обавезна израда плана детаљне регулације.
• Плановима детаљне регулације за блок 16

          

Важећи Планови детаљне регулације у контактном подручју:

1. ПДР блока 11 између Булевара Николе Тесле, Кеја ослобођења и продужетка улица Гоце Делчева и Алексиначких Рудара, градска општина Земун (предлог измене ПДР-а је још увек у процедури)
2. ПДР Дела блока 12 Градске општине Нови Београд

Текстуалне и графичке прилоге важећих планских докумената, у дигиталном формату, можете преузети преко ГИС апликације са интернет портала Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда ЈП -

https://gis.beoland.com/smartPortal/gisBeoland.

Одабиром слоја „Обухват планова“ и просторном селекцијом ПДР-а на интерактивној мапи отвара се прозор преко кога се може приступити „Детаљним информацијама“ (кружна иконица са ознаком „и“) у оквиру кога се налазе документа – текст и графика плана.

Корисничко упутство за употребу ГИС апликације се налази на следећем линку -  

http://www.beoland.com/wp-content/uploads/planovi/gis-direkcije/uputstvo_mapa.pdf

 (Изводи из актуелне планске документације у контактној зони конкурсног обухвата као и њихове границе, приложени су конкурсној документацији – (II ИЗВОДИ ИЗ АКТУЕЛНИХ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА)

 

 

Заштита визура

Предметно подручје налази се у правцу заштићене визуре са платоа код споменика Победник на Београдској тврђави.

Слика 31:              Трајна добра Београда-заштићене визуре (ГУП Београда)

 

Морфологијом терена, природним положајем и надморском висином, предметно подручје пружа становницима и посетиоцима изузетне визуре  – сагледавање старог дела Београда са  тврђавом и Великог ратног острва као и обрнуто, сагледавање предметног подручја са најатрактивније туристичке тачке Београда – Београдске тврђаве и парка Калемегдан , Бранковог моста, самих  река, пословног центра Ушће и Земуна-Гардош, што у даљој разради простора треба посебно афирмисати.

слика 32: Поглед ка Новом Београду са Београдске тврђаве

 

слика 33: Поглед ка ушћу са Старог Савског моста

 

Једна од најважнијих визурних тачака са које се сагледава централни део Новог Београда је на Београдској тврђави, са платоа код Победника (кота 113.40) и бастион на завршетку бедема од Сахат-куле ка Сави (кота 124.00). Ова визура обухвата панораму ушћа Саве у Дунав, са Малим и Великим ратним острвом, репрезентативним и зеленим простором Новог Београда и Земуном у позадини.

Значајне визуре су из новобеоградских булевара управних на предметно подручје (oд Булевара уметности до Улице Милентија Поповића.