Зона Ушћа, односно подручје „Парка пријатељства“ обухвата Блок 10, Блок 14 и Блок 15 и данас представља један од најрепрезентативнијих и функционално најзначајнијих делова Новог Београда.  Савремена градска структура, отворених блокова, која се у континуитету, изграђује од друге половине 40-их година XX века до данас, у погледу историјског развоја Новог Београда представља великим делом простор који сведочи о привредном, управно административном и културном  развоју града. Имајући у виду да је ово део града који је настајао по правилима и принципима модерног урбанизма XX века, очување започетог концепта изградње је примарни задатак са циљем да се постигнути квалитет одржи и унапреди.

 

Слика 3: Део Конкурсног обухвата у односу на пејзаж Новог Београда, 2010. године

 

3.1. Непосредно и шире окружење

Конкурсни просторни обухват налази се у оквиру приобаља Новог Београда у зони Ушћа, односно подручја „Парка пријатељства“ које обухвата Блок 10, Блок 14 и Блок 15. Зона „Ушћа“ граничи се са југоисточне стране Бранковим мостом, са западне стране парцелом Хотела Југославија а ка југу суседи су блокови 16, 13 и блок 12.

 

Слика 4: Део простора конкурсног обухвата, блок 15 и блок 14

Намена постојећих и планираних објеката у непосредном окружењу припада централним функцијама, управе (Палата Србија) и културе (планирана Београдска филхармонија), а у ширем блиском окружењу намена је претежно пословна, са пуним спектром комерцијалних активности који, осим савремених пословних и трговачких центара, укључује и представништва пословних корпорација, хотеле високе категорије,  пословне апартмане, као и пратеће делатности забаве и разоноде.   

Са северне, стране конкурсни обухват у оквиру подручја Парка пријатељства остварује контакт са приобаљем реке Дунав.  Дунав и Сава са приобалним појасевима у природном и блиско-природном стању су еколошки коридори од међународног значаја еколошке мреже РС.

 

Слика 5: Конкурсни обухват у оквиру прилога: План грађевинских парцела са смерницама за спровођење

 

3.1.1.  НЕПОСРЕДНО ОКРУЖЕЊЕ

Простор приобаља Саве и Дунава са позицијом Ушћа, на новобеoградској страни, формиран у виду парковске површине од око 91,39 ha, представља јединствен и непоновљив ресурс града Београда. Истиче се његов положај у централној зони Новог Београда, на ушћу река и са визурама ка Београдској тврђави, Ушћу и Великом ратном острву. У залеђу се налазе објекти и садржаји комерцијално-пословног центра Ушће, палате „Србија“, а планира се и будућа зграда Филхармоније.

Морфологија равног терена је изузетно погодна за пешачка и бициклистичка кретања, ка обали и дуж ње – кејом, у оба правца, ка Земуну и новобеоградским блоковима на Сави.

Непосредно контактно подручје карактеришу различите просторно-амбијенталне целине, са којима предметни простори блока 10, блок 14 и блок 15 кореспондирају доста отежано због јаке саобраћајнице Булевара Николе Тесле.

Непосредно контактно подручје конкурсног обухвата чине блок 17, блок 16, блок 13, блок 12 у градској општини Нови Београд и блок 11 у градској општини Земун. Непосредно контактно подручје налази се у оквиру целине Центар Новог Београда и у највећој мери га чине формирани блокови чија је морфологија физичке структуре карактеристична за подручје Новог Београда, а у складу са периодом њиховог настајања. 

Намена објеката контактном окружењу је претежно у режиму јавног коришћења, делом и јавна, од управних објеката преко садржаја културе, меморијалног простора до највећег процента комерцијално-пословних садржаја са планираним проширивањем стамбено-пословних садржаја. Претежна намена ужег окружења је пословање и пословање са пуним спектром комерцијалних активности који, осим савремених пословних и трговачких центара, укључују и главна представништва пословних корпорација,  хотеле високе категорије,  пословне апартмане, као и пратеће делатности забаве и разоноде. 

Са северне стране преко Зелених површина у приобаљу Дунава и Саве, северно од Парка пријатељства конкурсно подручје остварује контакт са реком Дунав и јединственим природним ресурсом Великим ратним острвом.  Дунав и Сава са приобалним појасевима у природном и блиско-природном стању су еколошки коридори од међународног значаја еколошке мреже РС. Простор природе „Велико Ратно острво“ данас је Заштићено природно добро Републике Србије.

БЛОК 17  - СТАРО САЈМИШТЕ

Јужно од конкурсног обухвата, полазећи од јужне стране Бранковог моста, у оквиру блока 17, налази се Комплекс Старог београдског сајмишта. Комплекс Старог сајмишта првобитно је значајан као урбанистичко-архитектонско сведочанство развоја некадашњег Београда, осмишљен и реализован као репрезентативан сајамски простор, са циљем да покаже велике амбиције младе европске краљевине и буде подстрек њеном економском развоју,  који је за време Другог светског рата претворен у логор - трагично место страдања града и његових становника, да би након рата у остацима сајамских/логорских павиљона били формирани атељеи за ликовне уметнике.

Иако Старо сајмиште представља најзначајнији меморијални комплекс не само у Београду него и на подручју читаве Србије, због чега је 1987. године, под називом "Старо сајмиште – Логор Гестапоа" утврђен за културно добро ("Службени лист града Београда", бр.16/87), данас је то девастиран простор, са остацима зграда делом измењених до непрепознатљивости, пренамењених за подстандардно становање и разноврсне друге углавном неадекватне намене. Са околним простором не остварује готово никакву функционалну везу, пре свега због насипа којим је формиран приступ Старом трамвајском мосту.

Слика 6: Старо сајмиште, постојеће стање лево, Београдски сајам 1937.године, десно

 

 

БЛОК 16  - МУЛТИФУНКЦИОНАЛНИ ЦЕНТАР УШЋЕ

Јужно од предметне локације, на другој страни Булевара Николе Тесле, у оквиру блока 16 налази се мултифункционални центар Ушће. Овај комплекс обликовно и морфолошки чине два сегмента изграђених и планираних структура: вертикални – пословни центар и хоризонтални – шопинг центар, а који заједно са парковски уређеним слободним површинама чине јединствену амбијенталну  целину  конципирану  у складу са значајем и посебностима локације и окружења.

Кула 1 пословног центра представља један од најпрепознатљивијих објеката Новог Београда. Са висином од 115 метара (са антеном 141 метар), ова зграда дуго је била највиша у Србији и једна од највиших на Балкану. Изворни објекат куле је завршен 1965. године као административни центар који је имао велики значај у периоду социјализма. Некадашња зграда је била позната као Палата друштвено-политичких организација и била је главно седиште доминантних организација у бившој СФРЈ, укључујући Централни комитет Савеза комуниста Југославије, па је популарно позната као Зграда ЦК. Постојећа зграда је реализована на основу планова из другог конкурса који је био организован 1960. године. Аутори овог пројекта били су архитекти Михаило Јанковић, Душан Миленковић и Мирјана Марјановић. Почетна висина објекта је била 106 метара. Иако је у иницијалном плану био предвиђен и кружни павиљон са конференцијском двораном, овај део није реализован.

Након распада СФРЈ и престанка постојања Централног комитета Савеза комуниста Југославије почетком 90-тих година, зграда је пренамењена у пословни центар под новим називом - Пословни центар Ушће. Током НАТО бомбардовања 1999. године, кула је претрпела значајна оштећења и била је ван функције до реконструкције коју је реализовао нови власник.

Реконструкција куле и формирање комплекса МФЦ Ушће реализована је на основу првонаграђеног решења изабраног на Конкурсу за Мултифункционални центар Ушће, 2003. године, ауторског  тима »ARCVS – prohouse« (архитекти Зоран Ђоровић, Драган Ивановић и Бранислав Реџић). Конкурсним решењем предвиђено је формирање јединствене урбанистичко-архитектонске целине МФЦ Ушће који се састоји од подцелине пословног центра формиране удвајањем куле (реконструкцијом постојеће и изградњом нове куле) и подцелине шопинг центра у виду габаритног хоризонталног анекса.  Реконструкција постојеће куле извршена је 2004. године а изградња објекта шопинг центра 2009. године.

Слика 7: Блок 16

 

Изградња друге куле почиње 2018. а завршава се 2020. године. Пројекат Куле 2 потписује Chapmen Taylor архитектонски биро из Лондона, а на пројекту учествују и пројектни бирои BiroVIA, VMS, BWK engineers, на челу са одговорним пројектантом професором архитектом Гораном Војводићем. Кула 2 је пословне намене, у волуметрији се ослања на форму постојеће куле, пре свега у форми и габаритима објекта. Нето површине је од око 21.000m² канцеларијског и пратећег простора, са панорамским рестораном на последњем спрату и подземном гаражом са 740 паркинг места. Овај пословни објекат одликују и иновативна технолошка решења, у складу са највишим стандардима енергетски ефикасне зелене градње.

 

БЛОК 13 – ПАЛАТА СРБИЈА

Објекат  Палата Србија  /споменик културе  Палата Савезног извршног већа/ и објекат Београдске филхармоније /конкурсно решење/

Простор блока 13, заједно са девет блокова у правцу осе СЗ-ЈИ, чини централну зону Новог Београда.  Посебан значај локације блока 13 огледа се у њеној позицији кључног сегмента ширег подручја централне зоне Новог Београда. Осим наведених суштинских карактеристика  локације  и  добра саобраћајна приступачност,  битна за високу концентрацију будућих корисника за планиране садржаје, комплементарни садржаји у контактној зони и могућност функционалног повезивања са другим сегментима централне зоне Новог Београда па и инфраструктурна опремљеност,  чине Блок 13 изузетно атрактивним за реализацију планираних јавних садржаја значајних не само за Новобеоградски центар већ за шири национални ниво.

 

Палата Србија  /споменик културе  Палата Савезног извршног већа/

Палата Савезног извршног већа, данас Палата Србија, чија је реализација  почела  1947. године, грађена је као репрезентативни објекат намењен за седиште највиших институција тадашње  Југославије (ФНРЈ, СФРЈ), позната је и као зграда Савезне владе али најчешће СИВ или Палата федерације.

Палата Србија због своје неоспорне архитектонске  вредности заједно са делима ликовне и примењене уметности која чине њен интегрални део, утврђена је за споменик културе. Непосредно окружење палате,  са приступним платоима и централном фонтаном оријентисаном ка Булевару Михајла Пупина , осмишљено је и реализовано тако да са палатом чини јединствену урбанистичко-архитектонско-функционалну целину. Данас је Палата „Србија“ седиште државне управе и администрације Републике Србије.

Палата Србија представља једно од најзначајнијих остварења југословенске послератне архитектуре и јединствен архитектонски подухват у ширим оквирима. Својим посебним архитектонским вредностима представља важан показатељ културних, друштвених и стилских норми које су означиле прелазно раздобље у југословенској послератној архитектури, којим је начињен суштински заокрет од архитектуре блиске примерима социјалистичког реализма ка градитељству под утицајем западноевропских модела.

Саграђена је у временском раздобљу од 1947. до 1962. године. Прва етапа изградње, започета према првонаграђеном пројекту загребачких архитеката Владимира Поточњака, Антона Урлиха, Златка Најмана и Драгице Перак, на конкурсу 1947. године, прекинута је 1949. Зграда је реализована према измењеном пројекту архитекте Михаила Јанковића и свечано отворена у септембру 1961. године, поводом одржавања Прве конференције несврстаних земаља у Београду.

Пројектом загребачког тима предвиђена је изградња монументалне слободностојеће грађевине са основом у облику слова "Н", чија су два конкавно извијена бочна крила повезана попречним трактом. Тим решењем, по којем је делимично изграђена армиранобетонска конструкција објекта, доминирао је спој корбизијанског решења основе и монументалног општег изгледа, карактеристичног за совјетску архитектуру социјалистичког реализма. Након вишегодишњег прекида изградње, палата је коначно реализована у периоду од 1955-1961. године, према измењеном пројекту, чији је аутор београдски архитекта Михаило Јанковић. Пројекат архитекте Јанковића и његовог тима унео је значајне измене како у унутрашњој организацији тако и у спољашњем обликовању грађевине и означио победу модернистичког схватања архитектуре у домаћем градитељству. Ослањајући се на постојеће елементе главног корпуса, извршена је модернизација предлошка, чиме је постигнут утисак савремене монументалности.

Слика 8: Палата Србија, поглед из ваздуха лево, и Палата Србија након изградње, десно

Ова значајна структура, која је била место одржавања бројних историјских догађаја и сусрета са значајним светским личностима, преко својих просторних и уметничких квалитета, постиже изузетну уметничку симбиозу која га чини не само значајним сведочанством националне и светске историје, већ и знаком културног достигнућа. Његов уметнички програм обогатио је ентеријере палате, представљајући је као живописну галерију југословенске уметности 20. века. Објекат представља изузетно важан артефакт историје југословенске архитектуре.

Палата Србија, као споменик културе, не само да оставља траг у историјском наративу Београда, већ и доприноси у обликовању његове савремене урбанистичке слике. Са својом позицијом у матрици града и архитектонском идејом, ова зграда остаје трајни симбол иновације и културног развоја државе.

 

Планирани објекат Београдске филхармоније

На делу слободног блока 13, позиционо између Палате Савезног извршног већа и данас МФЦ „Ушће“, налазе се темељи неизграђене зграде Музеја револуције народа и народности Југославије, чија је изградња започела 1977. године, према награђеном конкурсном решењу архитекте Вјенцеслава Рихтера из 1961. године.

2022. године организован је међународни архитектонски конкурс за идејно решење нове Концертне дворане Београдске филхармоније на позицији некадашњег Музеја револуције народа и народности Југославије. Прву награду је освојио је тим Аманда Левит Архитекти из Лондона, уз учешће београдског студија Забриски.  

У оквиру своје концептуалне визије, вођа победничког тима, Аманда Левит, објашњава: ”Предео око реке Дунав и амбијент парка је наша полазна тачка. Kоришћење водене површине да би се у њој одразила зграда и околна природа дочарава подручје поред река које је првобитно омогућило српском народу да се овде успешно развија. 

 Поновно враћање парка природи као амбијента за нову Kонцертну дворану шаље напредну поруку о потреби да наше градове преобразимо и учинимо их зеленијим, чистијим и лепшим. Сада више него икад, напетост која влада између природе и градова мора се помирити. Ми то овде радимо тако што замишљамо Kонцертну дворану Београдске филхармоније као израз хармоније. Склада између грађевине и природног простора, између истока и запада, између старог и новог, између генерација и између култура.” (извор: https://beobuild.rs/izabrano-idejno-re%C5%A1enje-za-novu-filharmoniju-p3055.html)

 

Слика 9: Победничко решење за објекат Београдске филхармоније

 

БЛОК 12 - YU БИЗНИС ЦЕНТАР

Највећи део блока 12 заузима изграђена физичка структура стамбено-пословног комплекса YU бизнис центра, спратности П+8, карактеристичног архитектонског израза,  настала  крајем 20-ог и почетком 21-ог века, прва фаза у централном делу блока, архитект Милутин Гец,  део комплекса ка Булевару Михајла Пупина,  архитект Марио Јобст.  Неизграђени, северозападни део блока, предвиђен је за изградњу  комерцијалних садржаја - хотела, забавно рекреативног центра са слободним парковским површинама за који је завршена израда планске документације.

Северозападни, за сада још неизграђени део блока према Плану детаљне регулације Дела блока 12 градске општине Нови Београд налази се према ПГР-у у површинама намењеним за мешовите градске центре. Изводи из актуелне планске документације за ово подручје дати су Конкурсној документацији (у II ИЗВОДИ ИЗ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ/ПДР блок 12), будући да трансформација овог дела блока 12 утиче директно на предметно подручје конкурсног обухвата у делу блока 10.

Планирана површина за мешовите градске центре у оквиру блока 12 је око 3.76 ha. Према важећем ПДР-у, подручје дела блока 12 припада Зони мешовитих градских центара у у зони више спратности. У оквиру ове зоне планирана је подзона спратности П+3 до П+8+Пк/Пс (М1) и подзона у којој је планирана изградња високих објеката до П+33 (М2).

Као резултат овако планираних намена и њихових површина, процењен укупни планирани БРГП капацитет за овај део блока 12 би био 154.720 m² према актуелном ПДР-у.

Слика 10: Блок 12, поглед из ваздуха лево и у контексту, десно

Више о важећој планској документацији за блок 12 на линку:

/https://urbanistickicentar.files.wordpress.com/2017/12/pdr-dela-bloka-12-98-2017.pdf

 

БЛОК 11  - ХОТЕЛ ЈУГОСЛАВИЈА

Хотел "Југославија", отворен 1969. године. Био је један од прва три значајна објекта планирана на Новом Београду, поред зграде ЦК КПЈ и зграде Председништва владе ФНРЈ. Архитектонски конкурс за овај објекат, односно за државни репрезентативни хотел "Београд", како је тада планирано да буде назван, расписан је 1947. године. Прву награду добио је Пројектни завод Хрватске, чији су познати архитекти загребачке школе модерне Младен Каузларић, Лавослав Хорват и Казимир Остроговић, предложили безкомпромисно модернистички концепт објекта, у складу са идејом Новог Београда као савременог града.

Локација хотела на Дунавском кеју, уз железничку станицу Земун, одређена је у Идејном плану Новог Београда архитекте Николе Добровића (1948). На основу награђеног решења и пројекта, изградња хотела започела је већ 1948. године, тада је завршена цела армиранобетонска скелетна конструкција. Међутим, већ 1949. године, због економске кризе која је успедила као последица политичке кризе и разлаза са Совјетским Савезом и земљама Варшавског пакта, изградња хотела  је обустављена. Радови су поново обновљени тек 1960. године, према измењеном пројекту који је припремио један од аутора првобитног награђеног решења, архитекта Лавослав Хорват.

Слика 11: Перспектива Великог хотела на Дунаву, конкурсно решење 1947.год. лево, Хотел Југославија након изградње, десно

Хотел Југославија је затим грађен пуних шест година (1961–1967), а отворен је тек 1969. године, када су завршени ентеријери према пројектима водећих београдских архитеката: Ивана Антића, Мирка Јовановића, Владете Максимовића и Милорада Пантовића. Када је изграђен, хотел "Југославија" је био највећи и најмодернији хотел у СФРЈ, са седам спратова и придруженим зградама, 1.500 просторија, 1.100 лежајева у 200 једнокреветних, 400 двокреветних соба и 23 апартмана, рестораном са 600 места и мањим рестораном са 200 места, као и свим придруженим садржајима.

Током бомбардовања 1999. хотел је погођен и делимично оштећен, а после 2000. објекат је затворен, а потом приватизован. Хотел Југославија је поново почео са радом крајем 2013. године. Тренутно је у функцији део соба на дунавској страни на трећем, четвртом и шестом спрату. Такође поседује неколико ресторана, пословне просторе и комерцијалне садржаје попут Гранд Казина Београд, али читава локација и на њој овај значајан репер југословенске архитектуре још увек нису адекватно искоришћени. Према актуелној категоризације Хотел Југославија је хотел са три звездице.

 

Слика 12:Конкурсни рад за репрезентативни хотел у Новом Београду, 1947.

У периоду након приватизације до данас било је неколико предлога како реконструисати хотел и подручје блока 11 тако да се не угрозе сви стечени квалитети развојем града од настанка новобеоградске матрице до данас, али да се повећају капацитети за смештање све интензивнијих активности на овом подручју. Неумитно је да се град шири, расте и интензивира, али питање је како очувати све слојеве и вредности које га и чине атрактивним за даљи развој.

Предлози за активацију овог подручја дати су кроз неколико позивних конкурса од стране референтних архитектонских београдских бироа али се ни једна од предложених визија није до сада остварила. Тренутно је и даље важећи План Детаљне регулације блока 11 између Булевара Николе Тесле, Кеја Ослобођења и продужетка улица Гоце Делчева и Алексиначких Рудара, градска општина Земун. (Службени лист Града Београда, година LIX Број 79 - 21. децембар 2015. године)

Више о овом важећем планском документу (Текстуалне и графичке прилоге важећих планских докумената, у дигиталном формату), можете преузети преко ГИС апликације са интернет портала Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда ЈП -

https://gis.beoland.com/smartPortal/gisBeoland.

Одабиром слоја „Обухват планова“ и просторном селекцијом ПДР-а на интерактивној мапи отвара се прозор преко кога се може приступити „Детаљним информацијама“ (кружна иконица са ознаком „и“) у оквиру кога се налазе документа – текст и графика плана.

Корисничко упутство за употребу ГИС апликације се налази на следећем линку -  

http://www.beoland.com/wp-content/uploads/planovi/gis-direkcije/uputstvo_mapa.pdf

Београдски секретаријат за урбанизам и грађевинске послове огласио је рани јавни увид за потребе израде ПДР блока 11 и дела блока 10, Градских општина Земун и Нови Београд, којим је, на овом месту предвиђена изградња комплекса са високим објектом, висине до 155 m, док је планирана БРГП будућег комплекса 240.000 m2. Рани јавни увид за потребе израде ПДР блока 11 и дела блока 10, Градских општина Земун и Нови Београд трајао је до 25. септембра. Процедура је још у току и до сада нема одлуке о прихватању или одбијању предлога измене плана.

Слика 13: Блок 11 и Хотел Југославија        

 

3.1.2.  ШИРЕ ОКРУЖЕЊЕ

 

Централна зона Новог Београда

Шире окружење конкурсног обухвата чине блокови 20, 21, 26 и 30 као делови карактеристичне целине Централне зоне Новог Београда. Одлуком владе Републике Србије од 29.01.2021. године, „Централнa зонa Новог Београда“ добилa је статус културног добра-просторно културно-историјске целине.

Централна зона Новог Београда обухвата девет урбаних блокова (21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29, 30), позиционираних на потезу између Палате Србија и Железничке станице Нови Београд, површине око 160 ha, квадратна зона оквирних димензија 1600х1600 m.  Целина је планирана као мешовита стамбено-административно-пословна зона, у којој је планирано становање са пратећим садржајима за 40000 становника. Према плановима из 1960-тих, шест ободних блокова су планирани за стамбену изградњу, док су блокови 24, 25 и 26 на централној оси намењени централним садржајима. Блок 24 је током 1980-тих пренамењен у седми стамбени блок, након конкурса организованог 1984. године.

Након „Архитектонско-урбанистичког конкурса за идејно решење стамбеног комплекса у Новом Београду“, који је одржан 1959. године, додељене су две равноправне друге награде следећим тимовима: први тим, у саставу Леонид Ленарчич, Милосав Митић, Иван Петровић и Михаило Чанак, и други тим, у саставу Јосип Свобода, Душан Миленковић, Милутин Главички, Гаврило Дракулић и Јован Лукић, и још једна висока награда ван конкурса архитекти Ратомиру Богојевићу. Ови тимови су позвани да учествују у даљој разради решења у оквиру Урбанистичког завода Београда, а према закључцима Савета за урбанизам. Урбанистички завод преузима рад на урбанистичком решењу зоне, а у том циљу формира радну групу у којој су били чланови из награђених тимова Митић, Ленарчич, Главички и Миленковић и Урош Мартиновић као шеф групе.

Осмишљен је потпуно нови пројекат заснован на конкурсним решењима, којим је дефинисана подела на централну аксу и ободне стамбене блокове. Планирано је да сви новобеоградски блокови имају богато зеленило, испресецани пешачким стазама и оивичени саобраћајницама у складу са принципима раздвајања саобраћаја и зонирања из Атинске повеље.

(извор: http://www.docomomo-serbia.org/atlas/centralna-zona-novog-beograda/)

 

Слика 14: Централна зона Новог Београда, пројекат - лево, Основа из Одлуке о проглашењу за културно добро 2021. год. - десно    

 

Средишња три блока 24, 25 и 26 нису реализовани према првим детаљним урбанистичким плановима. Ови блокови су оригинално замишљени као три главна трга Новог Београда, свечани, централни и станични који би формирали Централни проспект између Железничке станице Нови Београд и Палате СИВ-а, по којем читав простор данас носи назив. Од идеје формирања три трга се услед економских и политичких околности убрзо одустало па је простором Централне зоне преовладало становање са основним функционалним садржајима.

На пољу конструкције и материјала, први пут је у Београду и СФРЈ примењен систем префабрикације, ИМС систем Бранка Жежеља, који је пружао много веће могућности, него традиционални тип градње и ливења бетона на лицу места, односно изградњу мега-структура уз коришћење бетонске панел конструкције што је временом довело до експанзије ауторске архитектуре и урбанизма као и грађевинарства у технолошком и иновационом погледу. Сви сегменти архитектуре, од пројектовања до реализације, указују на сложеност процеса изградње заснованим на међународним стандардима послератне модерне, али и на економским факторима послератног периода.

Слика 15: Централна зона Новог Београда, данас

Модерна урбана структура Централне зоне допринела је квалитетном повезивању историјских центара Београда и Земуна. С обзиром на њену специфичну позицију у односу на оба града, ова зона је од посебног значаја не само за Нови Београд, већ представља и један од најзначајнијих делова ширег подручја Београда. За урбанистичку концепцију и решења по којима се реализује Нови Београд Октобарском наградом Града Београда за 1968. годину награђени су архитекте Никола Добровић, Милорад Мацура, Станко Мандић, Милош Сомборски, Видо Врбанић, Бранко Петричић, Александар Ђорђевић, Урош Мартиновић и Милутин Главички.

 

Велико Ратно острво

Велико и Мало Ратно острво налазе се у природно заштићеној зони Дунава, у окружењу урбане области Београда. Ова зелена оаза сачувала је разноликост животињског и биљног света, типичног за широка плавна подручја Дунава и Саве.

Заштићено природно добро "Велико Ратно острво" обухвата две речне аде између 1172. и 1169. километра тока Дунава, са заштитним појасом у ширини од 50 метара акваторије, односно од коте 70,10 водостаја Дунава. Заједно са заштитним појасом у ширини од 50 метара акваторије, ова област занима површину од 211 хектара и 36 ари.

Природно добро „Велико Ратно острво“, стављено је под заштиту ради очувања живописних пејзажних обележја и ненарушених примарних предеоних вредности од изузетног значаја за очување станишта природних реткости, ретких и угрожених птица мочварица и ради заштите репрезентативне морфолошке и геолошке творевине – речног острва, насталог на ушћу Саве у Дунав као продукт флувијалне фазе у фацији корита, које има еколошки, културно-историјски и рекреативни значај за град Београд.

Имајући у виду да се подручје острва већим делом плави током пролећних месеци, када је и висок ниво Дунава, бројне рибље врсте за потребе мреста залазе у привремено оформљене или сталне баре на самом острву и у његово приобаље, богато плавном и воденом вегетацијом. Изоловане од антропогеног деловања, баре представљају погодна природна плодишта риба.

Ниво заштите Великог ратног острва је национали, III категорија – заштићено подручје локалног значаја. Површине је 167.90 хектара и успостављени режими заштите унутар подручја су: I,  - I, II и III. Зона заштите природе (режим заштите I степена) има карактер специјалног резервата природе и обухвата Мало ратно острво у целини, зону приобаља Великог ратног острва, шумски комплекс, влажна подручја унутар Великог ратног острва и водене површине око Малог ратног острва. Зона рекреације (режим заштите II степена) обухвата унутрашње делове Великог ратног острва, некадашње обрадиве површине које се и сада користе на тај начин, ливадске површине приобаља према Дунавцу, које су сада делимично заузете бесправно изграђеним објектима, као и локацију јавног пристана са контролисаном јавном саобраћајницом и заштитном зоном у ширини од 10 m која повезује ову локацију са плажом Лидо. Зона туризма (режим заштите III степена) обухвата плажу Лидо са планираним проширењем где се могу организовати туристичке — рекреативна понуда и нови садржаји.

Поред наведених режима заштите примењују се и режими заштите утврђени законом Републике Србије и другим прописима којим се уређује управљање међународним пловним путевима, заштита водоснабдевања и водопривредних објеката, заштита мочварних подручја, као и заштита ловних и риболовних резервата. По Међународном статусу је значајно подручје за птице ИБА (Important Bird Areas) и Европске мреже заштићених природних добара Emerald (Emerald Area).

Акт о заштити: Решење о стављању под заштиту природног добра „Велико Ратно острво“, бр. 501-362/05-XII- 01, Скупштина града Београда, 2005. („Службени лист града Београда“, бр. 7/05).

Слика 16: Велико ратно острво у пејзажу града

 

3.2.  ПРОСТОР КОНКУРСНОГ ОБУХВАТА

Део Подручја „Парка пријатељства“ – Ушће

Конкурсни просторни обухват налази се у оквиру приобаља Новог Београда у зони Ушћа, односно подручја „Парка пријатељства“ које обухвата Блок 10 (Земунски и Новобеоградски део), Блок 14 и Блок 15. Зона „Ушћа“ граничи се са једне стране Бранковим мостом, са друге Хотелом Југославија, а ка југу суседи су блокови 16, 13 и блок 12.

За овај просторни обухват важећи плански документ је: План Детаљне Регулације Мултифункционалног Спортско-Културног Садржаја На Подручју „Парка Пријатељства'' – Ушће, Градске Општине Нови Београд и Земун (у даљем тексту ПДР „Ушће“). (Плански документ је приложен у оквиру конкурсне документације у целости у одељку II ИЗВОДИ ИЗ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ/ПДР Ушће.)

ПДР-ом „Ушће“, целокупно обухваћено подручје градских блокова 14 и 15 и 10, подељено је на четири целине, узимајући у обзир положај у простору, величину, доминантну намену, приоритетне функције, природне карактеристике, културни контекст, уређеност и опремљеност. Обухват ПДР-а подељен је на:

- целину I – Парк пријатељства, која обухвата подручје између Бранковог моста, улице Ушће, њеног наставка и Булевара Николе Тесле;

- целину II – Парк пријатељства, која обухвата подручје између наставка улице Ушће, Булевара Николе Тесле и пешачке стазе Земунски кеј, до Хотела Југославија;

- целину III – Зелене површине у приобаљу Дунава и Саве, која обухвата подручје од Бранковог моста до Kомплекса посебне намене, а између улице Ушће и реке Саве;

- целину IV – Зелене површине у приобаљу Дунава и Саве, која обухвата подручје од Kомплекса посебне намене до Хотела Југославија, кога чини косина одбрамбеног насипа (од Дунава до пешачке стазе), затим пешачка стаза Земунски кеј као круна насипа са мањом косином насипа ка Парку пријатељства.

Слика 17: Подела обухвата ПДР-а „Ушће“ на целине и подцелине

(видети прилог: План намена у оквиру ПДР „Ушће“ у Конкурсној докуметацији у II ИЗВОДИ ИЗ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ/ПДР Ушће)         

Конкурсни обухват чине целине I и II, дефинисане ПДР-ом „Ушће“ и намењене су дистрибуцији садржаја мултифункционалног спортско-културног садржаја.

ПДР-ом „Ушће“, на подручју Парка Пријатељства, у целинама I и II, дефинисане су три грађевинске парцеле:

- ЗП1-1, оријентационе површине 275.166,70 m2

- ЗП1-2а и ЗП1-2б, оријентационе површине 322.485,44 m2

Извод из ПДР-а: * ЗП1-1 и ЗП1-2а налазе се у K.о. Нови Београд а ЗП1-2б у K.о. Земун

На простору Конкурсног обухвата налази се неколико просторних целина посебног значаја које су стога и добиле статусе заштићених и знаменитих места. То су простор Парка пријатељства које има статус знаменитог места и Музеј савремене уметности на Ушћу који има статус културног добра.

Одлуке о овим статусима дате су у оквиру конкурсне документације:

(Одлука о допунама Одлуке о проглашењу одређених непокретности на територији Града Београда за културна добра, „Службени лист града Београда“, бр. 16/1987).

 

БЛОК 14 - ПАРК ПРИЈАТЕЉСТВА

Унутар конкурсног обухвата налази се знаменито место - Парк пријатељства на Новом Београду, од Булевара Николе Тесле ка Дунаву, који је својим специфичним архитектонско-урбанистичким и стилским вредностима репрезент једне посебне друштвене, естетске и културне климе у Југославији (период ФНРЈ и СФРЈ) у првим деценијама након Другог светског рата.

Поводом прве конференције несврстаних земаља која је одржана у септембра 1961.године овом међународном скупу дато је, на иницијативу Покрета горана, и посебно обележје подизањем  парка   на површини од 14ha, у блоку 14 у Новом Београду. Подизање парка започело је сађењем пирамидалног храста,  а у току рада прве Конференције у централном делу парка формирана је Алеја мира, у којој су шефови држава учесница у конференцији засадили по ''дрво мира'' - укупно 26 платана.

За уређење парка је 1965. године, расписан јавни конкурс а у реализацију даљег уређења парка ушло се са првонаграђеним решењем архитекте Милана Палишашког.  Уређење је трајало наредне две деценије и до данашњих дана није у потпуности завршено. Пројектом су одређене локације за садњу спомен-дрвећа према њиховој сродности и ареалу, а током времена у парку је спомен-стабла засадило више од стотину државника из читавог света, с обзиром да је садња у парку била саставни део државног протокола. Аутор стилизоване скулптуре окамењеног цвета која се налази у средишту Алеје мира је вајар Лидија Мишић.

Слика 18: Парк пријатељства, знаменито место

Због својих културно-историјских и урбанистичко-пејзажних вредности овај простор је као знаменито место утврђено за културно добро. Истовремено ово знаменито место припада  Приобалној зони Новог Београда, целини која ужива статус претходне заштите и која, обухватајући већи простор између обала Саве и Дунава и улица Бродарске и Булевар Николе Тесле, односно од моста Газела до улице Алексиначких рудара, заједно са акваторијом река, зеленим површинама, као и материјалним и нематеријалним културним наслеђем, чини визуелну спону између старог и новог дела града.

 

Осим вредних садница ту је и плато са скулптуром „Вечна ватра“, као уређена парковска површина. Поменути део је уређен по принципима „француског врта'', а други део површине који је слободан користи се периодично за одржавање већих концерата или фестивалских манифестација. Парк  пријатељства је једини јавни формирани парк меморијалног карактера на подручју Новог Београда. Парк је смештен у делу Новог Београда са највише вегетације, на троугаоном простору окруженом најзначајнијим новобеоградским грађевинама - зградама Савезног извршног већа, Музеја савремене уметности и Централног комитета КПЈ (данас Палата Ушће).

Посебност локације Парка пријатељства лежи, са једне стране, у непосредној близини палате Савезног извршног већа, чије је свечано отварање било поводом одржавања Прве конференције несврстаних земаља. Како су и парк и палата директно повезани са овим важним догађајем из послератне историје Београда и Југославије, можемо рећи да они и физички и у симболичној равни чине јединствену урбану целину. С друге стране, парк је смештен на самом ушћу река Саве и Дунава, чиме је остварена просторна и визуелна веза са Београдском тврђавом и историјском делом града. Парк припада категорији градских паркова слободног геометријског стила. Истовремено, ово знаменито место се налази и у оквиру Приобалне зоне Новог Београда, целине која ужива статус претходне заштите.

Приобална зона Новог Београда, целина под претходном заштитом, обухвата шири простор десне обале Дунава и леве обале Саве.

Богати културни слојеви Београда, као једног од градова са најдужом урбаном традицијом, његовим историјским значајним и вредним просторима и рекама Савом и Дунавом чине део зоне приобаља и њен су интегрални део. Као материјална сведочанства историјског, културолошког, друштвеног, социолошког, урбанистичког, архитектонског и економског развоја представљају изузетне и неодвојиве вредности културног наслеђа града. Визуре на стари Београд са реке, као и из Старог Београда на реку и нови град на левој обали Саве чине засебну, јединствену и изузетну вредност. Културно наслеђе заједно са акваторијом река, природним вредностима Великог ратног острва, зеленим површинама, као и материјалним и нематеријалним културним наслеђем чини визуелну спону између старог дела града и Новог Београда.

Тренутно коришћење овог значајног градског простора није на нивоу потребном за овако важан потез који би требало да обезбеди директнији контакт залеђа Новог Београда са рекама. Највише се користи шеталиште уз реку, док је остатак парка углавном коришћен појединачно у рекреативне сврхе (шетња, вожња бицикла и ролера, полигон за скејтборд), осим у случајевима периодичне организације манифестација (фестивали, концерти и ауто-мото трке и сл.)

Постојеће јавне зелене површине, Парк пријатељства и зелене површине у приобаљу Дунава и Саве, представљају вредност од општег интереса. Значајне су за очување биодиверзитета и заштиту природе, изузетно значајне за услуге урбаних екосистема, очување и унапређење квалитета животне средине (позитивну улогу у регулисању температуре и квалитета ваздуха, ублажавању климатских екстрема, смањењу буке), обезбеђују услове за одмор и спонтану рекреацију и поседују веома високе естетске и амбијенталне вредности.

Планирано је очување Парка пријатељства као „објекта пејзажне архитектуре“, а зелене површине у приобаљу Дунава и Саве чувају се као кључни елементи зелене инфраструктуре града. Сагледавајући све квантитативне и квалитативне елеменате ужег и ширег окружења, као и његове туристичке потенцијале, планирани развој и унапређење постојећих јавних зелених површина, усмерени су на подизање њихове вредности на ниво централног градског парка.

 

Слика 19: Споменичке вредности Парка пријатељства

 

БЛОК 15 - МУЗЕЈ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ НА УШЋУ

 

Зграда Музеја савремене уметности налази се на Новом Београду, на левој обали Саве, насупрот Београдске тврђаве (к.п. бр. 1045/1, КО Нови Београд). Својим посебним концептом унутрашњег простора и повезивањем са екстеријером представља оригинално архитектонско решење које задовољава потребне музеолошке стандарде и сврстава се међу занимљиве примере музејске архитектуре у свету. Зграда је окружена парком скулптуре са делима најзначајнијих југословенских вајара 20. века.

Основни волумен зграде представљен је једним полиморфним кристалом сачињеним од шест кубуса сасечених углова. Зидови су обложени белим мермерним плочама, делимично у стаклу, а нагнуте кровне површине прекривене стаклом. Унутрашњост карактеришу функционалност и разуђеност простора. Јединствен али специфично сложен унутрашњи простор, без вертикалних преграда и коридора, подељен је на пет изложбених нивоа повезаних степеницама, лифтом и хидрауличним платформама. Тим нивоима, који се готово преливају један у други, успешно је спроведено интегрисање простора различитих висина у јединствену целину. На тај је начин омогућено да се са виших нивоа, из различитих углова, могу посматрати експонати на нижим нивоима, као и то да посетилац до највиших нивоа стиже без икакавог замора.

Слика 20: Музеј савремене уметности, поглед из ваздуха лево и у контексту погледа ка Калемегдану, десно

Објекат Музеја савремене уметности, је дело арх. Ивана Антића и арх. Иванке Распоповић, 1965 и пројектован је према музеолошким и галеријским принципима за ову врсту објекта. Музеј прикупља, чува, проучава, публикује и излаже југословенску и српску уметност од 1900. године до данас. Зграду карактерише њен изглед, проточан концепт унутрашњег простора и везе са екстеријером као и окружење са  парком скулптура. Површина објекта (нето) износи око 6150 m2, а површина припадајуће парцеле је 1,57 hа. Зелена површина на парцели Музеја савремене уметности визуелно и просторно представља део парковске површине. Објекат са припадајућом парцелом ужива статус културног добра (Одлука о допунама Одлуке о проглашењу одређених непокретности на територији Града Београда за културна добра, „Службени лист града Београда“, бр. 16/1987).

Зграда Музеја савремене уметности својим изузетним обликовним квалитетима, јединственом формом, задовољењем функционалних захтева и квалитетним уклапањем у непосредно природно окружење, сврстава се у антологијска остварења домаћег градитељства у целини.  Важан елемент за сагледавање његових архитектонских вредности представља чињеница да је то прва наменски грађена зграда музеја у Београду. Аутори су за пројекат музеја награђени Октобарском наградом града Београда за архитектуру 1965. године. Такође, Иван Антић је добитник и Седмојулске награде за животно дело 1969. године и Велике награде архитектуре САС за 1984. годину, у чијим образложењима је посебно истакнута вредност ауторског решења Музеја савремене уметности.

 

Слика 21: Музеј савремене уметности у контексту простора природе

Музеј савремене уметности, својим положајем, волуменом, и савременом формом представља маркантну тачку која се сагледава са Београдске тврђаве, са новог Савског моста као и са реке. Зграда Музеја проглашена је за културно добро 1987. године и подлеже одговарајућој заштити Завода за заштиту споменика културе града Београда. Како би се у овој изузетној згради обезбедили адекватни услови за музејску делатност, 2008. године је започет процес њене реконструкције и адаптације. Уз бројне потешкоће тај пројекат је потрајао до 20. октобра 2017, када је зграда Музеја савремене уметности поново отворена за публику.

Постојећи комплекс Музеја савремене уметности (зграда и припадајућа парцела), задржава се у постојећим границама, површини, габариту и волумену. Зелена површина на парцели Музеја савремене уметности визуелно и просторно представља део парковске површине, без могућности ограђивања.

2021. године расписан је јавни отворени једностепени архитектонски конкурс за идејно решење павиљона Музеја савремене уметности у Београду, са проширењем магацинских капацитета музеја. Повод за расписивање конкурса био је недостатак простора за смештај различитих садржаја музеја. У оригиналном пројекту и његовом пројектном задатку – комерцијални и угоститељски садржаји (продавница, кафе, ресторан и сл.) нису били предвиђени, с обзиром на време у коме је настао. У оквиру саме зграде музеја постојале су просторије за смештај музејске опреме, али данас такви услужни, секундарни простори своје место подређују све израженијој потреби за увећањем депоа музеја. Стога су конкурсом добијена решења која предлажу на који начин сместити проширене садржаја МСУ које чине простор услужно–комерцијалних и угоститељских садржаја и складишно-магацински простор музеја. У оквиру конкурсне документације приказана су пристигла и изабрано решење павиљона МСУ.

Слика 22: Улазни мотив Музеја савремене уметности          

 

 

БЛОК 10

У конкурсном обухвату је још и простор дела Блока 10 који чини подручје од границе знаменитог места до хотела Југославија. Кроз ову целину парка која се претежно користи за рекреацију пролази бициклистичка стаза.

Приобална зона Новог Београда, односно површина у граници Плана као њен део, ужива статус целине под претходном заштитом према Закону о културним добрима („Службени гласник РС“, бр. 71/94). За сва добра под претходном заштитом, важе мере заштите као и за културна добра (у складу са врстом). Зелена површина у приобаљу Дунава и Саве, представља јединствену, континуалну, целину, богато обраслу дрвенастом вегетацијом.

Ове плански дефинисане, одржаване и јавно доступне зелене површине имају кључну улогу у унапређењу квалитета животне средине, посебно ако се узме у обзир да је град одавно превазишао планске поставке 60-их година XX века (број становника, број аутомобила, повећану емисију издувних гасова итд.). Због тога је неопходно очување и унапређење ових јавних зелених површина, као простора од јавног интереса. Оне представљају „климатску инфраструктуру“ града тако што апсорбују велику количину угљен диоксида, утичу на температуру и влажност ваздуха, унапређују квалитет вода, регулишу атмосферске воде, смањују буку, утицај ветра и др. Као простори природних, културних и естетских вредности, оне су места сусрета, уживања, комуникације, едукације, рекреације и релаксације становника, што битно утиче на психофизичко здравље људи и афирмисање социјалне димензије града.

Слика 23: Блок 10, поглед из ваздуха лево, Блок 10 у контексту пејзажа НБ, десно