5.1. Предмет конкурса, опште смернице и препоруке

Примарни предмет овог конкурса је Идејно архитектонско решење зграде Природњачког музеја, али којем претходи обавеза одређивања локација садржаја прописаних ПДР-ом „Ушће“ за подручје конкусног обухвата. Стога је секундарни предмет овог конкурса, али и предуслов примарног предмета, дистрибуција садржаја прописаних Планом кроз Идејно урбанистичко решење конкурсног обухвата који представља део подручја ПДР „Ушће“ (прилози дати у одељку II ИЗВОДИ ИЗ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ/ПДР Ушће.)

Будући да се састоји из два нивоа решења урбанистичког и архитектонског, можемо рећи да се предмет конкурса састоји из два задатка.

Први задатак је идејно урбанистичко решење конкурсног обухвата који представља део подручја обухваћеног Планом детаљне регулације подручја „ПАРКА ПРИЈАТЕЉСТВА'' – УШЋЕ, ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ НОВИ БЕОГРАД И ЗЕМУН“, односно његове целине I и II.

Целовито идејно урбанистичко решење конкурсног обухвата пре свега треба да одговори на обавезу прописану Планом детаљне регулације за предметно подручје, која гласи да је обавезна израда јавног урбанистичко архитектонског конкурса којим ће се одредити локације за планиране установе културе од националног значаја, објекта акваријума и панорамског точка. Установе културе од националног значаја планиране ПДР-ом „Ушће“ су Музеј уметности 21. века и Природњачки музеј.

Конкурсни обухват чини простор омеђен са северозападне стране парцелом Хотела Југославија, са јужне стране јужном регулацијом Булевара Никола Тесла, са југоисточне стране Бранковим мостом и са северне стране шеталиштем уз обале Дунава и Саве (улицом Земунски кеј и улицом Ушће). Конкурсни обухват тако чини простор од шеталишта уз реке Дунав и Сава до Булевара Николе Тесле и од Бранковог моста до парцеле хотела „Југославија”.

Према ПДР-у Ушће то су целине I и II, намењене дистрибуцији садржаја мултифункционалног спортско-културног садржаја.

Према ПДР-у „Ушће“, у целинама I и II које представљају конкурсни обухват, дефинисане су три грађевинске парцеле, и то су:

• ЗП1 -1, орјентационе површине 275.166,70m2
• ЗП1-2а и ЗП1-2б, орјентационе површине 322.485,44m2

(Извод из Плана: * ЗП1-1 и ЗП1-2а налазе се у К.о. Нови Београд а ЗП1-2б у К.о. Земун)

(прилог L02-planirana namena у одељку II ИЗВОДИ ИЗ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ/ПДР Ушће.)

Разлика између два нивоа конкурсног задатка, урбанистичког и архитектонског, манифестује се пре свега кроз карактер конкурсног задатка, као и кроз потребан ниво разраде конкурсних решења за сваки од њих.

Први конкурсни задатак је:

• Идејно урбанистичко решење конкурсног обухвата, који чине целине ЗП1 и ЗП2, подручја Плана детаљне регулације подручја „ПАРКА ПРИЈАТЕЉСТВА'' – УШЋЕ, ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ НОВИ БЕОГРАД И ЗЕМУН“, површине која износи око 60 ha

Други и примарни конкурсни задатак је:

• Идејно архитектонско решење зграде Природњачког музеја

слика 34: Прилог План намена из Плана „Ушће“, подела на целине I и II, и подцелине ЗП1-1, ЗП1-2а и ЗП1-2б

 

5.2. Програмски услови

5.2.1.     Програмски услови за урбанистички ниво задатка – задатак 1

/Одређивање локација садржаја предвиђених Планом „Ушће“

Први задатак конкурса односи се на идејно урбанистичко решење подручја које обухвата целине означене као ЗП1 и ЗП2 у ПДР-у „Ушће“.

Циљ првог конкурног задатка је пре свега одређивање локација за садржаје културе националног значаја прописаних Планом, као што су Природњачки Музеј и Музеј уметности 21. века, као и одређивање позиције садржаја Акваријума и Панорамског точка.

Локације садржаја треба предложити у односу на сагледавање услова контекста са једне стране као и природе програма за које се локација предлаже са друге стране. Унутрашњи услови програма захтевају одређене капацитете приступа, прилаза, орјентација и односа ка непосредном окружењу, док се спољашњи услови контекста тичу стварања складне целине у сваком смислу, од функционалне и обликовне, преко целине у оквиру које постоји баланс грађеног и неграђеног простора, културе и природе, а све у циљу стварања јединственог каратера целине који одговара јединственој позицији предметног подручја у граду Београду.

Позиција предметног подручја конкурсног обухвата једниствена је пре свега у односу на топографију терена у спрези са морфологијом града, јер обухвата подручје ушћа реке Саве у реку Дунав. Природно ово место јесте и једно од најизложенијих тачака у односу на сагледавање морфологије града са свих природних градских узвишења и видиковаца, али оно што ово место додатно чини изузетним је чињеница да иако се налази у самом језгру урбаног ткива, ова локација је у директном контакту са простором природе, ушћа двеју река и Великог ратног осрва. Ова специфичност, предметно подручје чини  једним од најлепших амбијената наше земље. Осим ове јединствене позиције, веома каратеристична топографија, равног, некада мочварног терена, која има специфично геолошко порекло, гради у потпуности незаменљив амбијент.

Од учесника се очекује да приликом реализације првог конкурсног задатка, поштујући непосредни контекст локације и позицију предметног простора у оквиру урбане матрице Новог Београда, све интервенције у оквиру предметне просторне целине, одавно афирмисане у смислу амбијенталних специфичности, пажљиво размотре у циљу добијања што квалитетнијег решења таквих карактеристика да, уз обезбеђење ефикасности коришћења простора и афирмацију постојећих вредности целине, кроз унапређење функционалне и амбијенталне карактеристике, делу подручја ПДР-а „Ушће“ обезбеди нове моделе за развој новог културног предела уз максимално уважавање и разумевање света природе.

Од учесника конкурса очекује се да, у односу на ужи и шири контекст предметног подручја, предложе најповољније локације за установе културе од националног значаја - Природњачки музеј и Музеј уметности 21. века и да предложе најповољније локације за објекте акваријума и панорамског точка.

Позицију садржаја дати у оквиру начелне концепције за целовит конкурсни обухват. Решење, организацију и дизајн целине, посебно слободних површина – саобраћајних, пешачких, рекреативних и зелених дати у складу са програмским задатком и потребама намене, са циљем формирања функционално и амбијентално вредног отвореног простора. Слободне просторе, у програмском смислу, предвидети у складу са потребама савременог града, имајући у виду могућност формирања културних дистрикта и подразумевајући максимално очување зеленог фонда затеченог на локацији.

Посебну пажњу треба посветити планирању коришћења пешачких, рекреативних и зелених површина у склопу конкурсног обухвата. Од учесника се првенствено очекује да дају просторну дистрибуцију горе наведених садржаја конкурсног обухвата имајући у виду сва ограничења везана за заштиту и развој постојећег фонда јавних зелених површина. Од учесника се очекују и концептуални предлози за унапређење различитих облика боравка на отвореном, од окупљања око догађаја у јавном простору попут предавања, трибина и изложби, преко простора за истраживање и едукацију у односу на садржаје и програме објеката у оквиру обухвата, до заједничких простора за дружење, спорт и друге групне активности.

У оквиру целине, односно блока 15 налази се заштићено културно добро зграда Музеја савремене уметности на Ушћу, чија парцела не припада конкурсном обухвату. Зграда Музеја проглашена је за културно добро 1987. године и подлеже одговарајућој заштити Завода за заштиту споменика културе града Београда. Од учесника у конкурсу очекује се да предложе локације новопланираних садржаја културе националног значаја баш у односу на овај јединствени архитектонски подухват аутора Ивана Антића и Иванке Распоповић, тако да покаже дубоко уважавање вредности које нам пружа културно наслеђе али и да понуди моделе његовог даљег чувања и промовисања.

Овде се пре свега мисли на стратегије активирања компатибилних и одрживих садржаја који ће учинити да се програми међусобно увезују и подржавају и тиме граде механизме заједничког функционисања који могу обезбедити економску и еколошку одрживост. Неки од већ активних и проверених концепција  обнове културом су и дистрикти културе или музејски комплекси који заједничким програмима обезбеђују компоновање низа активности из сфере комерцијалних и рекреативних садржаја који су компатибилни са културом попут пробраних угоститељских садржаја, јавних отворених простора за рекреацију али и мултифункционалних јавних простора који могу примити едукативне садржаје који могу окупити све социјалне групе око учествовања у културном животу града.  Повезивање ових садржаја у јединствен механизам функионисања може обезбедити корисницима да проведу читав дан у предметном простору уживајући и у пејзажу и културним садржајима али и релаксирању и гастрономији. Тиме  се очување културног наслеђа и драгоцених споменика културе постиже активирањем предметног простора тако да постане део свакодневног живота становника града, али и гради ексклузивност туристичке понуде за госте из региона и иностранства.

 

Програмски елементи и смернице за за урбанистички ниво задатка

/Идејно урбанистичко решење конкурског обухвата

 

У оквиру конкурсног обухвата од учесника конкурса се очекује да дају предлоге за локације следећих садржаја:

• Природњачки музеј
• Музеј уметности 21. века
• Акваријум
• Панорамски точак

Природњачки музеј

Приказ овог програма и смернице за његов развој биће детаљно дате у поглављу 4.2.2. Програмски услови за архитектонски ниво задатка –Идејно архитектонско решење Природњачког музеја будући да је Идејно архитектонско решење овог програма примарни конкурсни задатак.

 

Музеј уметности 21. века

У оквиру првог конкурсног задатка, овом приликом треба одредити најповољнију локацију за развој простора и програма који би обезбедио проширење капацитета и развој постојеће установе Музеја Савремене уметности, а у свему према нормативима, условима и правилима грађења који су дати у поглављу 4.2.4. Урбанистичко-параметарске условљености и смернице за оба задатка. Посебним пројектним архитектонским конкурсом планираће се израда Идејног решења објекта Музеја 21. века. На овом конкурсу, у оквиру првог задатка, у односу на позиције осталих садржаја и капацитете локације предложити најповољније просторно програмске односе из којих произилази предлог локације за објекат чија максимална површина под објектом не прелази 8000m2. Као што је наведено у условима и правилима грађења, Музеј треба планирати у контактној зони постојећег Музеја савремене уметности на јавној зеленој површини парка ЗП1 у целини I. Историјски развој планова за ужи и шири обухват Музеја савремене уметности и његовог проширења дат је у одељку 3.1. Историјат простора, градитељско и културно наслеђе.

На иницијативу Музеја савремене уметности а на основу идеје која постоји још у плану из 1962. године, нови објекат Музеја уметности 21. века планиран је као проширење капацитета за баштињење савремене уметности у новом веку а оквиру формирања музејског комплекса.

Акваријум

Садржај Акваријума планирати у оквиру јавне зелене површине парка ЗП1 у целини I или II, тако да максимална површина под објектом не пређе 5000m². Сви потребни параметри за одређивање капацитета објекта и у односу на њега предлог локације и концепте прилаза и улаза дати су у поглављу 4.2.4. Урбанистичко-параметарске условљености и смернице за оба задатка. Идејно архитектонско решење објекта Акваријума потраживаће се такође кроз посебан пројектни архитектонски конкурс, а на овом конкурсу приликом предлога локације за овај програм водити се условима који говоре о квалитету простора у ширем контексту, о визурама, заштити зеленог фонда, градитељског наслеђа и свих специфичности и вредности предметне локације о којима је било речи у претходном поглављу.

На основу статистике везане за туристичку потребу и демографских података орјентационо је постављен капацитет посетилаца на годишњем ниву као 500.000 до 600.000 посетилаца. У односу на стандарде везане за ову врсту програма, планиран број паркинг места је око 150, са адекватним простором намењеним паркирању аутобуса за организоване посете ученика. Минималан број запослених је око 40, главни акваријум запремина 2 милиона литара.

Панорамски точак

Панорамски точак, у односу на све остале садржаје предвиђене планском документацијом најпривременијег је карактера. У односу на објекте културе националног значаја и објекат Акваријума чија трајност произилази из величине грађевиског подухвата потребног за реализацију овог садржаја, локацију за програм Панорамског точка планирати као секундарну и пратећу. Његова позиција може бити анкетно дата и ван конкурсног обухвата, будући да је обухват Плана „Ушће“ проширен још зонама III и IV о којима је било речи у претходном поглављу приликом описа конкурског обухвата.

Максимална висина точка предвиђена планом је 85m, а сви остали параметри и ограничења значајна за позиционирање овог садржаја дати су у одељку 4.2.4. Урбанистичко-параметарске условљености и смернице за оба задатка.  Специфичност овог програма подразумева стално праћење развоја града и његове морфологије. Размотрити све промене у морфологији града које су се десиле од тренутка када је планском документацијом овај садржај смештен на подручје Парка пријатељства (2019) и предложити најадекватнију локацију оваквог садржаја у овом тренутку у односу на цео градски пејзаж.

Односи и везе између садржаја у оквиру читавог конкурсног обухвата

 

На урбанистичком нивоу у оквиру првог задатка избора локација планираних садржаја узети у обзир могућност да би неки програми установа културе националног значаја могли формирати посебне „екосистеме“, односно формирати дистрикте културе или музејске комплексе у оквиру којих би делили ресурсе. У таквом сценарију предложити јавне просторе у оквиру зелених површина парцеле који могу обезбедити просторни оквир за едукативно-истраживачке садржаје.

Планирати уређење партера предметних парцела тако да се могу реализовати програми едукације на отвореном различитог капацитета од предавања до мањих радионица.

Предвидети позиције амфитеатра на отвореном и мањих пунктова за боравак и задржавање у јавном озелењеном простору. Предвидети просторне оквире и за друге програме, компатибилне културним садржајима највишег нивоа. Предложити репрезентативне амбијенте у пејзажу у оквиру којих је могуће организовати изложбе на отвореном и друге културне садржаје.

Са друге стране приликом конципирања партерног и пејзажног уређења, размишљати и о природи у спрези са едукацијом и културом. У оквиру заједничких јавних садржаја планирати пејзажно уређење културно-природних тематских целина, попут геолошких пешачких стаза, аутохтоних микробиотопа, целина које показују геолошку историју тла, попут  геолошких вртова или  самопречишћавајућих језера и томе слично.

У таквим амбијентима моделованих парковских целина које би приближиле некадашње аутохтоне природне целине, такође би било могуће реализовати едукативне али и истраживачке програме природњачког музеја у отвореном простору. Истовремено, будући да би им карактер био у потпуности јавни, били би намењени и одмору и рекреацији најшире публике.

Пожељно је кровне површине новопланиране изградње планирати као активан и озелењен простор, у сврху њиховог коришћења као заједничких спољних зелених простора, активације енергетских потенцијала или других садржаја, у складу са потребама корисника објекта.  

Постојеће партерно уређење у оквиру блока 15 преиспитати у контексту нове дистрибуције садржаја. Ако је могуће сачувати делове изграђене инфраструктуре стаза и игралишта и парковског уређења, сачувати их у што већој мери у циљу одрживости. Задржавање постојећег система стаза, игралишта и терена пожељно је у контексту одрживости будућих интервенција, кроз очување претходних инвестиција, али није обавезујуће. Ако се покаже да нова дистрибуција садржаја захтева другачији концепт употребе јавних зелених простора блока и другачију структуру приступних стаза и пратећих садржаја, предложити ново партерно уређење.

Урбанистички ниво задатка се односи на дистрибуцију садржаја, односно проналажење најадекватнијих локација пре свега за садржаје културе националног значаја: Природњачког музеја и Музеја уметности 21. века. Локације ове две институције културе од највећег интереса за Републику Србију одредити стратешки тако да се у вези са другим програмима и просторима формирају одрживи механизми коришћења просторних и програмских ресурса. Ако је могуће садржаје увезати у природне целине, тако да једна институција културе ојачава другу, не само позицијом него и могућношћу формирања заједничких програма или дељеним коришћењем истих ресурса природе и пејзажног уређења слободног дела парцеле.

Са друге стране такође у јакој спрези са контекстом, размотрити позиције садржаја који имају више забавни карактер као што су Акваријум и Панорамски точак. Пронаћи природне програмске континуитете у ужем и ширем окружењу на које би се оваква врста програма надовезивала. Формирање овако обједињених програмских целина допринео би вишем степену атрактивности и привлачности за публику, а самим тим би омогућило виши интензитет активности на предметном простору, што би све укупно водило одрживости читавог просторно програмског обухвата. Удружујући садржаје и капацитете, програми сличних карактера ангажују сличну или исту публику, и тиме артикулишу јавни живот града, чинећи садржаје доступним и обогаћеним.

Шеталиште уз Саву и Дунав, од улице Ушће и Бранковог моста, па у наставку шеталишта Земунски кеј до хотела Југославија, део је дуже пешачко-бициклистичке кичме града уз обале Саве и Дунава, којом је могуће повезати садржаје културе и садржаје забаве у веће целине, и тиме их укључити у свакодневни живот грађана. Добро позиционирање планираних садржаја обезбедило би грађанима и посетиоцима града да проведу цео дан на предметном подручју, у комбинацији активности која би могла да задовољи потребе нпр. читаве породице, или да обезбеди динамику активности у једном дану коју пружа град метрополитенског карактера као што је Београд.

Уживање у природи, уз интервале едукације и културе у спрези са забавом и угоститељством даје на релативно малом простору могућност да корисник ужива у свим сложеностима и слојевитостима које нуди велики град на топографски најпогоднијем месту ушћа двеју великих европских река.

У оквиру простора блока 15, у актуелном стању, налазе се и приступне стазе и спортски терени намењени јавном коришћењу, изграђени у периоду од 2017. године до данас. Уколико предлог решења дистрибуције садржаја културе националног значаја и нове изградње објекта Природњачког музеја буде захтевао модификацију или уклањање ових елемената пејзажног уређења са њихове постојеће локације, предложити  друге позиције сличних садржаја у оквиру читавог конкурсног обухвата, а све у складу са концептом уређења просторне целине.

Све конкурсне задатке израдити у односу услове Закона о заштити природе, Закона о заштити животне средине, Закона о културним добрима и Одлуци о проглашењу парка пријатељства за знаменито место, према којима је и урађен овај распис Конкурса. Сви набројани услови су део конкурсне документације.

(Прилози дати у одељку  II ИЗВОДИ ИЗ АКТУЕЛНИХ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА /СМЕРНИЦЕ НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА)

При формулисању предлога дистрибуције планираних садржаја имати у виду следеће услове:

• сви садржаји на предметном простору треба да буду у функцији јавног коришћења;
• решење мора бити примерено значају предметне локације утемељеном на вредновању историјских, природних, културолошких и функционалних карактеристика, а у контексту највећег парка Новог Београда;
• неопходно је очување целокупне дрвенасте вегетације;
• неопходно је планирати заштиту најважнијих дефинисаних визура;
• за грађевинску парцелу ЗП1-1 индекс заузетости износи 2,5%, а за грађевинске парцеле ЗП1-2а и ЗП1-2б укупни индекс заузетости је 3%;
• позицију планираних објеката одредити у складу са Зонама заштите простора и основним ограничењима градње, дефинисаним у поглављу 2.4. Урбанистичко-параметарске условљености и смернице за оба задатка, као и у складу са позицијама дрвенасте вегетације;
• формирање екстензивног кровног врта на планираним објектима, у минимално 30 cm земљишног супстрата, као и озелењавање вертикалних површина објекта, директно и/или на постављеним носачима, као и контејнерски гајених биљака на конструкцији постављеној паралелно са зидом.
• подручје културног добра - Парка пријатељства, потребно је очувати као репрезентативни јавни парковски простор, унапредити пејзажно-архитектонске вредности и спровести радове на ревитализацији и санирању оштећења постојећих стаза, као и обнову већ постојећех плоча са натписима имена значајних личности које су садиле дрвеће. Није дозвољена градња која би на било који начин угрозила природне вредности парковског простора, односно угрозила или деградирала културно добро.

Приликом израде предлога дистрибуције садржаја водити рачуна о принципима интегративне заштите у циљу очувања културно-историјских, архитектонских, урбанистичких, амбијенталних и природних вредности или начела урбане обнове.

 

5.2.2.     Програмски услови за архитектонски ниво задатка – задатак 2

/Идејно архитектонско решење Природњачког музеја

 

При стварању концепта складне и функционалне целине Планом прописаних програма на подручју читавог конкурсног обухвата, од учесника се у фази израде другог конкурсног задатка очекује да посебну пажњу посвете феномену Природњачког музеја. У свакој средини, природњачки музеј представља значајан подухват друштва на пољу ангажовања јавности по питањима заштите наше планете кроз образовање о свету природе, биолошкој разноврсности и геолошкој и еколошкој историји Земље.

Други конкурсни задатак за Идејно решење зграде Природњачког музеја представља трансформативну прилику за обликовање културног и образовног пејзажа града. Пратећи смернице конкурсног задатка, циљ је да будући музеј не служи само као образовни ресурс већ и светионик одрживости, инклузивности и савремених архитектонских парадигми, промовишући дубоко разумевање и уважавање света природе.

 

Друштвена улога музеја

Природњачки  музеји су сложене установе, важне за свест и знање о природним темељима на којима се друштво развија. Због споја различитих научних, културних и образовних делатности они су веома специфичне, јединствене институције. У највећим светским метрополама природњачки музеји су смештени у модерним или класичним палатама и представљају једне од кључних градских тачака. Они баштине нека од највреднијих знања и предмета који се односе на природу и човекову улогу у природи. Припадају најпосећенијим установама културе. Са друге стране, представљају интернационалне научне центре знања о био и геодиверзитету, обимне банке и базе уникатних података и предмета.

Предмети који се у природњачким музејима чувају су јединствени, изузетно важни и драгоцени, иако је немогуће одредити њихову економску вредност. У природњачким музејима се налазе уникатни примерци - еталони по којима су по први пут описане новооткривене врсте биљака, гљива, животиња или минерала, такозвани холотипови. За сваку врсту постоји само један холотип на свету који се налази у неком од музеја. Императив је да се ова баштина чува за вечност и да никада не сме бити оштећена и уништена. Истовремено мора бити доступна истраживачима и публици. Осим научног и културног, природњачки музеј има и улогу образовног центра, негујући поштовање према науци, очувању животне средине и природе.

Природњачки музеји имају важну улогу у образовању, истраживању, туризму, заштити животне средине и унапређењу друштвене свести о важности очувања природе и природних ресурса. Значајни су за државу јер доприносе очувању природне баштине, пружају културну интерпретацију природе кроз своје програме тако да помажу посетиоцима да боље разумеју свет природе и његову културну важност кроз историју и последично томе његов значај у савременом друштву.

Стога су природњачки музеји изузетно комплексне институције од националног значаја и ту чињеницу није могуће једноставно и довољно нагласити. Зграде у којима се они налазе морају да омогуће реализацију веома разноликих активности које захтевају специфичне просторне, микроклиматске, безбедоносне и радне услове. Да би музеј успешно остваривао своју друштвену улогу, на архитектонском конкурсу се одабира решење који не само да одговара функционалним захтевима музеја, већ и садржи визију одрживости, приступачности (Правилник о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама ("Сл. Гласник РС", бр. 22/2015)   и атрактивности коју такав програм захтева.

Кроз све ове аспекте, природњачки музеји доприносе обликовању културног идентитета друштва, стварајући везе између природе, науке и уметности, које обогаћују културни живот становништва и посетилаца. Идејно архитектонско решење нове зграде Природњачког музеја стога подразумева формирање објекта музеја са пратећим садржајима, као савременог, флексибилног и комуникативног простора који одговара потребама веома разноврсних група корисника. Посебно треба имати у виду горе наведене вишеструке улоге природњачких музеја, тако да карактер планираних простора обезбеди услове за имплементацију разноврсних садржаја, од едукативних, преко истраживачких до забавних програма.

Од учесника конкурса се очекује да предложе на који начин се кроз конципирање архитектуре објекта могу комуницирати ови слојеви знања, значења, припадности и повезаности. Архитектонска концепција предложених решења требало би да омогући и охрабри визију развоја Природњачког музеја као институције која настоји да уздигне и ојача свест да се природа и њена целовитост заштите и сачувају за будуће генерације, како би се уједно обезбедила и будућност планете.

 

Природњачки музеј у Београду –  историјат и специфичности институције

Природњачки музеј у Београду је прва специјализована установа за научно проучавање, заштиту и презентацију националне природне баштине у Србији. Једини је музеј ове врсте и поседује највеће и најважније природњачке колекције у земљи. Природњачки музеј је и музеј са најдужим континуитетом, један је од најстаријих и један од највећих музеја у земљи са више од два милиона музејских предмета у својим збиркама.

Основан је 19. децембра 1895. године под именом Јестаственички музеј, указом тадашњег Министра просвете и црквених послова, академика Љубомира Ковачевића. Специјализован је за заштиту и излагање покретних природњачких културних добара, обједињујући у својој делатности културну, научну и образовну функцију.

Музеј је кроз историју мењао  своје назив (Јестаственички музеј,  Музеј Српске земље, Природњачки музеј српске земље, данас Природњачки музеј) и територијалну надлежност, али је његова мисија увек остала иста - прикупљање, научно и стручно проучавање, заштита и популаризација националног природног наслеђа, те јачање свести шире јавности о његовом значају и неопходности да се сачува природа и природњачка баштина за будуће генерације.

Иницијални фонд Музеја формирао се у периоду од 1901. до 1903. године. Највећи број природњачких предмета пренет је из Јестаственичког кабинета, Геолошког завода и Хемијске лабораторије при Великој школи и Рударског одељења Министарства народне привреде.

Библиотека Музеја званично је основана 1903. године, а први велики допринос и почетни фонд музејске библиотеке била је целокупна стручна библиотека Лазара Докића (1845-1893), лекара, зоолога, професора Велике школе, председника Владе и министра просвете, коју је породица након његове смрти даровала Музеју.

Првобитни план за Музеј, од кога се из различитих разлога одустало, био је изградња заједничког дома у којем би се сместиле три институције - Српска Краљевска Академија, Народна библиотека и Природњачки музеј, на уступљеном плацу код Делијске чесме, данас Кнез Михаилова улица 35.

Музеј је свој привремени смештај, у ненаменским зградама, мењао два пута. Први пут, 1901. године, када је заједно са Етнографским одељењем Народног музеја смештен у задужбинску кућу Стефана Стевче Михаиловића (1804–1888), једног од најутицајнијих српских политичара и XIX века и великог добротвора. И други пут, 1938. године, када су због планираног рушења Стевчине задужбине, Природњачки музеј  и Етнографско одељење Народног музеја пресељени у Његошеву улицу на Врачару, где се до 1914. налазила Зделарева школа са интернатом, а касније Прва женска реална гимназија.  Као трајни смештај, Етнографском музеју је 1951. године додељена зграда Београдске берзе на Студентском тргу 13, док је Природњачки музеј до данас остао у привременом смешају у улици Његошева 51. Задужбина Стевче Михаиловића срушена је пред почетак Другог светског рата, али идеја о изградњи новог здања за Природњачки музеј никад није реализована.

Од 1938. године Природњачки музеј је „привремено“ смештен је у две суседне зграде на адресама Његошева 51. и Кнегиње Зорке 57. Изложбена делатност организује се и реализује од 1994. године у Галерији Природњачког музеја (Зграда страже на Калемегдану) површине око 100 квадратних метара, некада простор Музеја шумарства и лова, који је одлуком скупштине града Београда из 1973. припојен Природњачком музеју. За магацински простор користе се изнајмљени депои на различитим местима у граду.  У погледу простора и опреме, сви ови складишни капацитети потпуно су неодговарајући, не само за трајно чување и адекватну заштиту збирки, већ и за услове рада и могућност излагања публици покретне природњачке баштине Србије.

У 2023. години, Природњачки музеј, једна од најстаријих културних институција у Србији,  закорачио је у 128. годину свог постојања. Иако у својим збиркама чува непроцењиво природно благо Србије, он се и даље налази у неадекватном привременом смештају и нема сталну изложбену поставку већ више од једног века. Упркос томе, друштвеним околностима, ратовима, људским хировима и ћудима природе, а захваљујући пре свега својим стручњацима и њиховом ентузијазму,  Музеј је у протеклим деценијама успео да сачува непроцењиво природњачко благо Србије и да одржи своју културну, научну и едукативну делатност.

Зато тежимо да једини музеј ове врсте у Србији - са највреднијим и најбројнијим колекцијама, које обухватају више од два милиона музејских предмета - добије свој стални, трајни дом. Тада ће његова делатност и презентација музејске грађе бити далеко присутнији и израженији, а природњачка добра која се у њему чувају  – видљивија за јавност. Изумрли свет геолошке прошлости, разноврсне биљке и животиње које се могу видети само још у музеју, показаће онима који ће тек доћи, да можда постоји нада за бољи и лепши свет.

Одрживост решења

Визија развоја Музеја почива на дубоком размевању и афирмацији природе као неопходном оквиру за развој цивилизације и друштва, па би архитектонска решења требало да буду заснована на принципима остваривања минималних негативних ефеката на окружење и да буду у што већој мери одржива. Да би било на линији визије развоја Природњачког музеја, архитектонско решење објекта требало би да буде постављено у односу на позитиван утицај на развој ужег и ширег окружења у сваком смислу од технолошког до социјалног и амбијенталног и да понуди нове механизме функционисања у односу на новонастале услове климатских промена.

Пожељно би било истражити архитектонска решења која се крећу у одрживим концепцијама од енергетски пасивних до активних објеката, који користе сопствене обновљиве видове енергије и ресурсе и штеде централно организоване изворе енергије и необновљиве ресурсе.

Размотрити све постојеће тактике очувања необновљивих извора енергије, од соларних извора енергије, преко геотермалних пумпи и резервоара за прикупљање кишнице, до компоновања енергетски пасивних система у сарадњи са тереном и озелењеним површинама.

Истражити могућности примене актуелних концепција грађења у складу са ублажавањем последица климатских промена и идејама енергетске ефикасности попут концепције Blue-Green Building, која укључује уштеду енергије, рециклажу, коришћење одрживих материјала и минимизирање глобалног загревања. 

Конкурсно решење треба да афирмише савремене тенденције у архитектури, обликовању и уређењу јавних простора укључујући и јасан афирмативан однос према свим аспектима одрживости планиране изградње и уређења како везано за реализацију тако и за експлоатацију свих садржаја Природњачког музеја. У том контексту очекује се да изградња нове зграде Природњачког музеја поред постизања високог стандарда у контексту предвиђених захтева, подразумева и што мањи CО2 отисак током изградње, употребе и одржавања објеката и простора.

Однос према терену

Од учесника се очекује да у складу са потребама намене, као и у складу са трендовима развоја музејских објеката и комплекса, предложе функционално, садржајно, технолошки и амбијентално, адекватну организацију простора, намењену различитим типовима активности, како би се оптимално искористили капацитети и потенцијали локације и формирало рационално и атрактивно архитектонско решење. 

Будући да оваква намена подразумева промишљен и пројектован однос према терену и пејзажу, нови објекат планирати као јединствену просторно-функционалну и обликовну целину, али која може бити јединствен волумен или композиција више просторних волумена са адекватним односом према слободном зеленом простору парцеле.

Једно од кључних опредељења за просторну дистрибуција планираних садржаја и изградњу Природњачког музеја требало би да буде унапређење одрживости. Ову идеју је могуће афирмисати кроз више аспеката, укључујући и могућност озелењавања кровних површина нове изградње и активације постојећих јавних зелених површина у сврху коришћења као заједничких спољних зелених простора програма који су међусобно компатибилни и који би на тај начин унапредили и одрживост и енергетске карактеристике читавог конкурсног обухвата, у складу са наменом објекта и потребама корисника.

 

Организационо функционална шема природњачких музеја

Због споја различитих делатности у оквиру природњачких музеја, њихова функционална шема је веома комплексна и специфична. Делимично су налик, али и другачији од других музеја, имају елементе функционисања универзитета, галерија, института и сродних институција. Објекти у којима се реализују овако композитни програми морају да понуде просторни оквир за реализацију веома разноликих активности које захтевају специфичне просторне, микроклиматске, безбедоносне и радне услове. Неки од сегмената објекта природњачког музеја садрже структурне и функционалне конституенте галерије, трезора, школе, болнице, тржног центра, фабрике прехрамбених производа, лабораторије и биоскопа, а сви су повезани у једну кохерентну целину и функционишу заједно.

Треба имати у виду да су за најширу јавност изложбе најпрепознатљивији аспект природњачких музеја, али да оне представљају само мали, публици најлакше видљив део комплексног рада музеја. Најважније, темељне делатности се тичу проучавања и чувања збирки, и оне су језгро функционисања сваког природњачког музеја. На основу овог истраживачког, научног и стручног рада, тек на крају се постављају изложбе за публику. Изложбени простор и изложбене поставке, иако чине мањи део делатности музеја представљају места контакта са најширом публиком и на тај начин граде препознатљиву слику и свих осталих делатности музеја.

 

Линије делатности Природњчког музеја у Београду

Основне теме којима се бави Природњачки музеј у Београду су научно проучавање, заштита и презентација националне природне баштине, и ове делатности су испреплетане и неодвојиве кроз програме Музеја. Осим упознавања и проучавања природе, важна компонента рада Природњачког музеја је и очување и заштита природе и околине.

Тако можемо организовати рад Природњачког музеја кроз четири линије делатности:

-     Трајно чување и допуњавање великих природњачких збирки.

-     Научно проучавање и конзерваторски рад са материјалом који се депонује у збиркама.

-     Образовни рад са различитим категоријама полазника, од предшколског до  постдокторског нивоа образовања.

-     Излагање дела природњачке културне баштине, њено тумачење и промовисање најширој публици на изложбама и презентацијама.

Наменски пројектована и новоизграђена зграда Природњачког музеја требало би да обезбеди развој свих ових линија делатности у будућности тако да у свим аспектима задовољи савремене међународне стандарде и критеријуме за природњачке музеје. У складу са наведеним делатностима зграда Природњачког музеја у Београду требало би да омогући неопходне услове за:

• смештај збирки и њихово трајно чување по међународним стандардима заштите музејских збирки;
• примену савремених техника и технологија за музеолошку и научну обраду материјала у збиркама, препарирање и конзервирање предмета;
• савремену, модерну и адекватну реализацију културне, образовне и научне делатности и могућност да буде један од најатрактивнијих центара културе у Србји.

Пројектовано решење би требало да обезбеди да зграда структурно и функционално испуњава различите потребе заштите збирки, уноса и обраде материјала, манипулације музејским предметима унутар зграде, рад и боравак људи, кретање и задовољство посетилаца, као и бројне друге захтеве који произлазе из комплексне природе музејског окружења.

 

Технички захтеви

Приликом пројектовања, имати у виду решења са нултом толеранцијом на продор влаге, како би се искључиле могућности продора воде чак и у ванредним околностима, попут поплава или обилних падавина. Додатно, неопходно је потпуно онемогућити продор директног сунчевог светла у просторијама где се чувају депои са збиркама. У делу простора намењеном за излагање музејских предмета, количина дневног светла треба да буде минимална, уз могућност регулације, односно потпуне изолације од продора дневног светла.

Ризици од земљотреса или ратних дејстава морају бити сведени на најмању меру кроз архитектонска и грађевинска решења која не допуштају појаву ризичних тачака.

Надаље, приликом пројектовања, неопходно је узети у обзир ефекте климатских промена, предвиђене ризике и будуће промене које оне доносе. Ово укључује екстремне временске услове који значајно премашују статистичке вредности на којима се заснивају актуелни грађевински прописи. Стога је потребно планирати унапређене вредности за све елементе зграде који су предвиђени за заштиту њеног унутрашњег простора, уз предвиђање знатно већих падавина у кратком року, повишене температуре и обилнијег изливања река, не чекајући промене законских регулатива и стандарда.

 

Стандарди за пројектовање                     

Будућа зграда Природњачког музеја мора бити конципирана тако да омогући инкорпорацију различитих грађевинско-структурних решења која ће подржати различите стандарде из различитих сфера пројектовања и градње. С обзиром на комплексне активности које се одвијају унутар зграде, постоји потреба за укључивањем различитих стандарда примењивих у другим, неупоредивим типовима активности. Стога, нагласак је на енергетској ефикасности и примени стандарда очекиваних за одрживе грађевине уз примену стандарда релевантних за програмске сегменте Музеја. Неки од кључних стандарда који се требају узети у обзир приликом пројектовања укључују:

• Стандарде за енергетску ефикасност и одрживост - попут Blue-Green Building.
• Музеолошке опште стандарде који подразумевају структуру зграде која омогућава успостављање различитих строго одвојених и контролисаних микроклиматских зона и градијената.
• Безбедносне стандарде примењиве на заштићене зграде попут банака и амбасада, који осигуравају заштиту од природних непогода, поплава, земљотреса, као и надзор приступа и спречавање неовлашћеног уласка.
• Хигијенске стандарде за болнице, који обухватају одвојене "прљаве" и "чисте" коридоре и зоне унутар зграде и појединих целина.
• Индустријске стандарде за складиштење високозапаљивих хемијских испарљивих супстанци.
• Стандарде из прехрамбене индустрије - стандарде за интегрисано управљање штеточинама.
• Стандарде за тржне центре и спортске објекте, који захтевају адекватне просторе и коридоре, као и климатизацију за кретање великих група посетилаца, уз истовремено одржавање стабилности и могућности контроле одговарајућих микроклиматских услова који задовољавају присутну публику, а истовремено не угрожавају опште микроклиматске услове унутар зграде нити за музејске предмете, библиотечку и архивску грађу.

Сви наведени стандарди условљавају структуру будуће зграде, одређујући димензије и распоред просторија и пролаза који је неопходно обезбедити унутар зграде. Такође, јасно дефинишу правце и смерове кретања објеката и људи.

 

Програмски елементи и смернице за архитектонки ниво задатка

/Идејно архитектонско решење Природњачког музеја

 

Простор Природњачког музеја може се поделити на целине према више различитих критеријума, с обзиром на то да је организационо-функционална шема Музеја комплексна. У овом поглављу биће објашњена подела и опис просторија Природњачког музеја према три различита критеријума, које треба укрстити у даљем раду на Конкурсном задатку како би се дошло до одговарајуће функционалне шеме музеја и шеме кретања унутар организациоих целина.

I критеријум - подела простора према ДОСТУПНОСТИ ЗА ПУБЛИКУ

 

                                Потподела 1.: према Функционалним целинама

                                Потподела 2.: према Процедурама које се одвијају у Музеју и чине ЗОНЕ

II критеријум - подела простора према МИКРОКЛИМАТСКИМ УСЛОВИМА

III критеријум – КРЕТАЊА И ВЕЗЕ УНУТАР ОРГАНИЗАЦИОНИХ ЦЕЛИНА МУЗЕЈА

Пројектовано решење би требало да обезбеди да зграда структурно и функционално испуњава различите потребе заштите збирки, уноса и обраде материјала, манипулације музејским предметима унутар зграде, рад и боравак људи, кретање и задовољство посетилаца, као и бројне друге захтеве који произлазе из комплексне природе музејског окружења.

Након поделе простора Музеја по критеријумима биће дат опис карактеристичних путања и токова које су део живота у музјеу, а које би организационо-функционална шема предложеног решења Музеја требло да обезбеди.

 I критеријум – подела просторија према ДОСТУПНОСТИ ЗА ПУБЛИКУ

 

Нову зграду Природњачког музеја би могли поделити у две основне целине према ДОСТУПНОСТИ ЗА ПУБЛИКУ:

1. ЈАВНУ ЗОНУ односно зону којој публика ИМА приступ
2. ЗАТВОРЕНУ ЗОНУ односно зону којој публика НЕМА приступ

 

Потподела 1.:   према Функционалним целинама на:

1. ЈАВНУ ЗОНУ можемо назвати према функцији:

Изложбена функционална целина - Комплекс простора намењен публици.

2. ЗАТВОРЕНУ ЗОНУ можемо назвати према функцији:

Радна функционална целина - Комплекс простора предвиђен за смештај збирки (депои) и радног простора за запослене

Ове две зоне морају бити физички одвојене, а могућност директног проласка људи и предмета између њих треба да буде сведена на минималну меру и строго контролисана.

1. Изложбена функционална целина

Комплекс простора за публику обухвата:

• Простор за прихват публике, гардероба
• Простор за сталну изложбену поставку
• Простор за променљиве изложбене активности (тематске, гостујуће, уметничке)
• Простор за филмске пројекције, предавања и трибине (сала амфитеатар)
• Простори за специфичне радионице са публиком
• Простор за учешће јавности у научном истраживању (Центар за грађанску науку)
• Продајни блок (gift shop)
• Простор за одмор публике са рестораном
• Тоалети за публику
• Канцеларије за запослене у изложбеној делатности
• Просторије физичког и техничког обезбеђења зграде

2. Радна функционална целина

Комплекс депоа и радног простора обухвата следеће подцелине:

• Простори за смештај збирки (депои)
• Простор за смештај архиве (фото и писане)
• Простори за смештај необрађеног материјала (хладњаче)
• Простор за пријем и примарну конзервацију новодонетог материјала
• Препараторске радионице
• Конзерваторске радионице
• Радне собе за обраду и проучавање збирки
• Лабораторије (молекуларна, микроскопија, хемијска)
• Просторије за дигитализацију збирки
• Просторије за дигитализацију документације
• Канцеларије за кустосе
• Дизајнерско-уметничке радионице
• Рачунарско-документаристички центар
• Простор за централну библиотеку са медиатеком
• Центар за маркирање животиња
• Заједничка радна просторија за састанке, интерне презентације и званични пријем гостију и делегација (капацитет 30-40 особа)
• Мала соба за интерне састанке, meeting room, (капацитет ~15 особа)
• Канцеларије и простори за административне службе
• Просторије за одржавање личне хигијене (купатила), хигијене опреме и радног окружења
• Простор за предах запослених повезан са рестораном
• Апартмани за госте
• Портирница на службеном улазу
• Тоалети
• Купатила (уз одређене радионице)
• Просторије за службу интерног одржавања (хигијена, домар, обезбеђење)
• Магацински простор за опрему и предмете који нису музеолошке збирке
• Техничке просторије (системи за управљање микроклимом и енергијом)
• Гаража за службена возила

Основна подела према доступности за публику на Јавну и Затворену зону се даље може делити према функционалним целинама и према процедурама које се одвијају у Музеју. У овој подели према функционалним целинама простори су груписани према основној намени. Јавна зона обухвата програме који су намењени публици а Затворена зона обухвата програме намењене запосленима.

Са друге стране према задацима које запослени обављају и према везама које одређени програми обухватају, простори Музеја се могу поделити према Процедурама које се у њему одвијају и тако чине целине, а које онда називамо ЗОНАМА.

Одређени процеси, задаци и токови посетилаца и особља који припадају одређеној функционалној целини, могу бити распоређени на такав начин да залазе у више зона. Важно је имати у виду да су зоне ентитети који су јасно дефинисани у простору, ограничени и физички раздвојени, да би било могуће стриктно контролисати њихове начине функционаисања и између осталог и микроклиматске услове. Функционална шема кретања или одређеног процеса ако подразумева пролажење кроз више зона, мора да осигура безбедна места контакта (изласка/уласка) различитих зона.

 

Потподела 2.: према Процедурама које се одвијају у Музеју и чине ЗОНЕ

Две основне целине: Јавну и Затворену зону, можемо поделити на подцелине које ћемо назвати ЗОНАМА и ПОДЗОНАМА, да бисмо специфицирали који простори и по ком критеријуму треба да буду повезани односно одвојени.

1. ЈАВНА ЗОНА представља једну целину процедура које се одвијају у Музеју – под називом Жута зона
2. ЗАТВОРЕНА (РАДНА) ЗОНА се даље дели на шест функционалних подзона према процедурама које се одвијају у њима:

2А _ Црвена зона (пријемна зона за музејски материјал)

2Б _ Зелена зона (депои са предметима органског порекла – биолошке збирке)

2Ц _ Наранџаста зона (радне просторије за предмете органског порекла)

2Д _ Браон зона (депои са предметима неорганског порекла – геолошке збирке, течне

 збирке и геолошке радионице и лабораторије )

2Е _ Плава зона (канцеларије)

2Ф _ Сива  зона (техничка постројења)

Ове зоне могу бити мозаично распоређене по згради, тачније не морају све просторије које припадају једној зони да се налазе повезане заједно на једном месту. Распоред овако зонираних простора зависи од услова наведених у опису појединачних зона по бојама, дат у наставку овог поглавља. Ово значи да се даља подела према доступности за публику специфицира у односу на услове чувања, руковања и излагања материјала који чини збирке Музеја.

Комплекс депоа, радног и административног простора спада у основну Затворену зону. Потребно је пројектовати га тако да се у њему лако структурно и функционално раздвоје подзоне. У њима се одигравају различите заокружене активности које чине целине, па су им потребни различити параметри услова у простору и микроклиматски услови.

Именоване су и означене различитим бојама ради лакшег сагледавања:

1 _ Жута зона (јавна зона приступачна за публику)

Отворена (јавна) зона обухвата садржаје намењене посетиоцима, укључујући изложбе, просторије за јавна предавања, продајне просторе, као и просторије за пријем и одмор посетилаца. У јавној зони треба успоставити одговарајућу микроклиму за удобан боравак посетилаца, уз коришћење природног и вештачког осветљења.

Простор за сталне и привремене изложбе је комплексан и састоји се од више просторија. Садржи простор за сталну изложбену поставку и три засебна скупа просторија за три истовремене привремене изложбе. Приликом пројектовања простора, треба обезбедити четири одвојене просторне целине, једну за сталну изложбену поставку и три за привремене изложбе.

Стална изложбена поставка подразумева највећи изложбени простор, док су просторије намењене за привремене изложбе мање. Простор за три привремене изложбе требало би да буде модуларан, омогућавајући њихово повезивање у заједничке целине, или дељење на додатне одвојене просторе за мање подцелине изложби или чак различите изложбе, уз привремено изоловање и затварање делова за посетиоце.

Простор намењен одмору посетилаца са кафеом/рестораном представља потенцијално место уласка штеточина (инсеката) и извор хране који привлачи различите животиње. Из тог разлога, треба да буде удаљен и добро изолован од дела са изложбеним експонатима, посебно оних који су од органске материје (биолошких). Пожељно је да се биолошке изложбе и ресторан налазе на различитим нивоима зграде. Неопходно је да ресторан буде одвојен са двојним вратима од остатка простора у згради.

Ради лакшег разумевања, дат је пример једне могуће тематске концептуализације изложбеног простора:

Пример за илустрацију могуће тематске концепције изложбеног простора

Ради лакшег разумевања, планирања и пројектовања  изложбеног простора, наводимо пример једне од могућих општих концепција изложбених поставки.  Предочене тематске целине изложбених поставки су провизорно изабране, као једна од могућих општих концепција, само ради приближног приказа шта би се налазило на изложбама.

а) Простор за сталну изложбену поставку би требало да буде подељен у неколико целина. Целине би требало да пружају целовите слике/приче о одређеној теми. Предлог поделе (називи целина су дати искључиво као описи садржаја целина):

Свемир и Сунчев систем (астрономија, метеорити...);

Планета Земља (настанак Земље, геологија, геофизика – сви могући аспекти);

Давни светови (развој живота на Земљи од првих организама преко диносауруса до мамута и леденог  доба);

Минијатурни светови (ћелија – прокариоти и еукариоти, органеле, једноћелијски и вишећелијски микроорганизми, екосистем једног вишећелијског организма...);

Екологија (океани и мора,  слатководни екосистеми, пустиње, травне области, жбунаста вегетација, шуме, антропогени екосистеми – све ове целине би требало да обједињују причу о комплетном живом свету који их настањује, о клими, прилагођености, разноврсности, међусобним везама и угрожености);

Еволуција (еволуција теорије еволуције, докази, еволутивни механизми, стабло живота, необични сродници…);

Балканско полуострво и други центри биодиверзитета на планети Земљи (специфични услови који су наше непосредно окружење учинили једним од центара биолошке разноврсности, ендемити и реликти Балканског полуострва, ишчезле врсте, остали центри биодиверзитета, њихове карактеристике и значај за опстанак живота на Земљи).

б)Тематске поставке ограниченог трајања се смењују бар једном у 12 месеци. Било би пожељно планирати простор за најмање три паралелне поставке, нпр.:

Фото галерија, простор намењен уметничко-документарним изложбама;

Галерија за гостујуће поставке, природњачке изложбе других музеја на гостовању;

Привремене, тематске поставке, најразличитије теме о актуелним научним открићима, о експедицијама у егзотичне крајеве, о темама у вези са заштитом животне средине, о  харизматичним бићима...).

Простор за три привремене изложбе би требало да буде по могућству модуларан, што би омогућило њихово повезивање у заједничке целине коридорима, или дељење на додатне раздвојене просторе за мање изложбене подцелине или чак различите изложбе, као и привремено изоловање и затварање за публику њихових делова.

2 _ ЗАТВОРЕНА ЗОНА (Радне функционалне целине)

Комплекс депоа, радног и административног простора спада у основну Затворену зону. У оквиру ове зоне посебно је важно водити рачуна о осетљивом материјалу који се чува у биолошким збиркама, с обзиром на разне музејске штеточине, посебно инсекте, који могу узроковати штету или уништавање. Осим тога, тај материјал је подложан утицају светлости, хемијских агенаса и специфичних микроклиматских услова. Како би се ризик од деградације смањио на најмању могућу меру, делови зграде у којима се чува или излаже музејски материјал морају задовољити одређене специфичне микроклиматске услове. Ти услови се прилагођавају, пре свега, самим предметима који се чувају, те је потребно те просторе одвојити од подручја намењених боравку и раду људи, колико је то год могуће.

 

2А _ Црвена зона (пријемна зона за музејски материјал)

Црвена зона обухвата простор у којем се у зграду музеја уносе материјали и предмети или експонати који нису дезинфиковани, а садрже потенцијално опасне микро и макроорганизме. Ови предмети су углавном прикупљени у природи, али такође обухватају експонате који су изнесени из музејских депоа ради излагања на изложбама, за едукацију, позајмице другим институцијама итд. Ови предмети не смеју никако доћи у контакт с осталим музејским материјалом и морају бити изоловани у црвеној зони док се не дезинфикују и обраде.

У црвеној зони се налази простор за пријем и привремено одлагање (пријемна соба с пријемним депоом опремљеним фрижидерима и замрзивачима) или дуготрајно чување необрађеног материјала (хладњача депо), затим постројења за дезинсекцију (шок хладњаче, соба за аноксијску обраду) и препараторске радионице за примарну обраду животињских препарата (коморе са дерместидама, обрада коже и скелета).

Такође, у овој зони је неопходно сместити купатила за запослене у радионицама који раде с прљавим материјалима. У овој зони се налазе и примарне геолошке радионице, у којима се испира материјал донет са терена. Ове радионице морају имати одвод и текућу воду.

Наравно, кључно је осигурати директан приступ спољним возилима и унос материјала у црвену зону, без проласка кроз друге делове зграде музеја.

2Б _ Зелена зона (депои са предметима органског порекла – био збирке)

Зелена зона је простор у којем се налазе биолошке збирке, односно предмети од органских материјала који се овде трајно чувају. Сви предмети у зеленој зони морају бити адекватно конзервирани пре уласка. У простору зелене зоне примењују се најстрожи параметри за управљање микроклимом, што подразумијева одржавање најнижих температура у згради. Услови су првенствено оптимизовани за предмете, а не за људе. Боравак људи у зеленој зони треба бити сведен на минимум, искључиво за потребе уноса и изношења материјала из збирки. Зелена зона требало би да буде изолована што је више могуће од остатка простора, без извора дневног светла.

 2Ц _ Наранџаста зона (радне просторије за предмете органског порекла)

Наранџаста зона се наслања на зелену зону, формирајући "прстен" просторија око зелене зоне. Ово је прелазна зона у којој се сусрећу предмети из збирки и људи који с њима рукују у циљу обраде и проучавања. Микроклиматски услови су повољнији за боравак људи, али истовремено пружају смањени ризик за предмете који се износе из зелене зоне. Простори ових двеју зона морају бити физички повезани и међусобно наслоњени. Овде се налазе радне просторије у којима се манипулише с материјалом из збирки зелене зоне. Предмети се завршно припремају, конзерваторски обрађују, научно проучавају, документују и дигитализују. У овој зони се налазе одређене препараторске радионице, конзерваторске радионице, радне собе за обраду и проучавање збирки, одређене лабораторије (молекуларна, микроскопија, хемијска) и просторије за дигитализацију збирки.

2Д _ Браон зона (депои са предметима неорганског порекла – геолошке збирке, геолошке радионице и течне збирке)

Браон зона обухвата пре свега просторе у којима се налазе јединице за пријем геолошког материјала (неоргански предмети), депои са геолошким материјалом и пратеће радне просторије. Овај материјал није осетљив на инсекте и друге штеточине, па стога не захтева тако строге услове чувања и екстремне микроклиматске услове као материјал у зеленој зони. Осим депоа за геолошке збирке, у овој зони се налазе и радне просторије за проучавање материјала из тих збирки, геолошке радионице и лабораторије (минералошко-петролошка и палеонтолошке). Материјал из ових збирки је велике тежине (фрагменти стена, минерали, фосилизовани/окамењени остаци живих бића, метеорити итд.), па је важно узети то у обзир приликом пројектовања распореда и позиција просторија. Потребно је омогућити механизован пренос материјала од црвене пријемне зоне до депоа и даље од депоа до радних соба (лифтови, покретне траке, коридори за ручне виљушкаре и транспортна колица).

У браон зони се налазе и депои за биолошке предмете који су конзервирани потапањем у течности које спречавају пропадање, најчешће алкохол. То су такозване мокре/течне збирке за које је потребно издвојити посебне просторије и инсталације, уз примену одговарајућих физичко-хемијских и противпожарних стандарда. Такође је потребно смањити температуру ради мањег испаравања течности за конзервацију. Ради се о затвореним просторима где долази до испаравања лако запаљивих течности, па ове збирке представљају тачку повећаног ризика од пожара. Неопходно је применити стандарде за складиштење високозапаљивих хемијских испарљивих супстанци.

2Е _ Плава зона (канцеларије)

Плава зона обухвата просторе предвиђене за рад и боравак запослених који овде не обрађују материјал из депоа збирки. Микроклиматски услови су оптимизовани за боравак људи и могућа је комбинована природна и вештачка климатизација. Такође, постоји комбинација природног и вештачког осветљења. То су следећи простори: простор за смештај архиве (фото и писане), просторије за дигитализацију документације, Центар за маркирање животиња, канцеларије за кустосе, дизајнерско-уметничке радионице, рачунарско-документаристички центар, простор за централну библиотеку са медијатеком, канцеларије и простори за административне службе, заједничка радна просторија за састанке, интерне презентације, конференције и званични пријем гостију, мала соба за интерне састанке (meeting room), простор за предах запослених повезан са музејским рестораном (кантина), просторије за одржавање личне хигијене (купатила), хигијене опреме и радног окружења, апартмани за госте, просторије за службу интерног одржавања (хигијена, домар, обезбеђење).

Плава зона није сасвим затворена за јавност, могућ је улазак публике овде, под контролисаним условима и у мањим групама ради упознавања са "унутрашњим" животом ове установе, тј. са научно-истраживачким и музеолошким радом који чини мање познату, али темељну суштину природњачких музеја.

2Ф _ Сива  зона (техничка постројења)

Сива зона представља скуп неспецифичних техничких простора који омогућавају функционисање зграде Музеја. То подразумева магацински простор за опрему и предмете који нису музеолошке збирке (делови изложбене сценографије, делови и опрема за возни парк), техничке просторије и системи за управљање микроклимом и енергијом, гаража за службена возила, трафо и слични простори. За ове просторије важе стандардни услови као у било којој стамбеној или пословној згради.

 

Табеларни преглед простора Музеја према I и II критеријуму:

ПРЕГЛЕД ПОВРШИНА - Табела 1

ЈАВНА / ЗАТВОРЕНА

РАСПОРЕД ПРОСТОРИЈА ПО ЗОНАМА

 

Отворена (Јавна) и Затворена зона морају бити физички одвојене, а евентуални проток људи и предмета између њих мора бити сведен на минимум и строго контролисан.

ОТВОРЕНА ЗОНА - ЈАВНА ЗОНА
	НАЗИВ ПРОСТОРИЈЕ	НАМЕНА ПРОСТОРИЈЕ (нумерација из Табеле 2)	Површина (m2)	Висина (m)	Број jeдиница	Укупна површина (m2)
	Простор где публика ИМА приступ
	Мултифункционалне учионице	11 - Едукација	20	3	3	60
	Простор за прихват публике са гардеробо	10 - Изложбена	120	4	1	120
	Тоалети за публику	12 - Техничке и остале просторије	према стандарду
	Стална изложбена поставка	10 - Изложбена	3500	5-7	1	3500
	Привремене изложбе	10 - Изложбена	435	4	3	1305
	Амфитеатар	11 - Едукација	180	4-7	1	180
	Музејска продавница	13 - За публику	200	3	1	200
	Ресторан/кафе	13 - За публику	230	3	1	230
	Простор где публика НЕМА приступ
	Канцеларије за запослене у изложбеној делатности	3 - Канцеларије	50	3	1	50
	Просторије за физичко и техничко обезбеђење јавне зоне	12 - Техничке и остале просторије	40	3	1	40
	ЈАВНА ЗОНА УКУПНО					5685

ЗАТВОРЕНА ЗОНА Простор где публика НЕМА приступ
	ЦРВЕНА ЗОНА
	Пријемни простор за кичмењаке	5 - Радионица	200	5	1	200
	Депо хладњаче	1 - Депо	50	3	2	100
	Деконтаминациона (шок) хладњача мала	5 - Радионица	6	3	1	6
	Деконтаминациона (шок) хладњача велика	5 - Радионица	35	3	1	35
	Примарна геолошка препараторско- конзерваторска радионица	5 - Радионица	50	4	1	50
	Миколошка лабораторија	4 - Лабораторија	25	3	1	25
	Сала за аноксију	5 - Радионица	30	3	1	30
	Купатила	12 - Техничке и остале просторије	одредити према стандарду
	ЦРВЕНА ЗОНА УКУПНО					446
	ЗЕЛЕНА ЗОНА
	Ентомолошки депо 1	1 - Депо	50	4	3	150
	Ентомолошки депо 2	1 - Депо	50	4	1	50
	Ентомолошки депо 3	1 - Депо	30	4	1	30
	Збирке егзотичних сисара	1 - Депо	100	5	1	100
	Студијске збирке сисара	1 - Депо	200	4	1	200
	Збирке ловачких трофеја	1 - Депо	67	4	3	201
	Збирке експоната сисара	1 - Депо	200	4	1	200
	Сува ихтиолошка збирка	1 - Депо	80	4	1	80
	Хербаријум	1 - Депо	100	5	4	400
	Фунгаријум	1 - Депо	50	4	1	50
	Орнитолошки депо	1 - Депо	400	4	1	400
	Херпетолошки депо/суве збирке	1 - Депо	50	4	1	50
	Малаколошки депо	1 - Депо	25	4	1	25
	ЗЕЛЕНА ЗОНА УКУПНО					1936
	НАРАНЏАСТА ЗОНА
	Ентомолошке просторије за рад са материјалом из депоа	2 - Радни простор везан за депо	20	4	1	20
	Ентомолошка лабораторија	4 - Лабораторија	20	4	1	20
	Ентомолошка радионица	5 - Радионица	20	4	1	20
	Радне собе за манипулацију хербарским материјалом	2 - Радни простор везан за депо	18	3	2	36
	Радна миколошка соба	2 - Радни простор везан за депо	15	3	1	15
	Центар за дигиталилзацију	4 - Лабораторија	60	3	1	60
	Конзерваторска радионица за биолошке збирке	5 - Радионица	50	3	1	50
	Радне собе за биолошке депое	5 - Радионица	12	3	4	48
	НАРАНЏАСТА ЗОНА УКУПНО					269

	ПЛАВА ЗОНА
	Историјска архива Музеја	1 - Депо	20	3	1	20
	Фото архива Музеја	1 - Депо	25	3	1	25
	Правно-рачуноводствена архива	9 - Магацин/остава	30	3	1	30
	Молекуларна лабораторија	4 - Лабораторија	30	3	1	30
	Центар за маркирање животиња	3 - Канцеларија	20	3	1	20
	Канцеларије за кустосе 1/1	3 - Канцеларија	15	3	40	600
	Канцеларије за кустосе 1/2	3 - Канцеларија	24	3	25	600
	Канцеларије за административно особље	3 - Канцеларија	17	3	6	102
	Дизајнерско-уметничка радионица	5 - Радионица	30	3	1	30
	Рачунарско-документаристички центар	3 - Канцеларија	35	3	1	35
	Централна библиотека депо	6 - Библиотека	250	4	1	250
	Централна библиотека читаоница	6- Библиотека	25	3	1	25
	Сала за састанке	7 - Заједничке просторије	40	3	1	40
	Соба за састанке	7 - Заједничке просторије	20	3	1	20
	Сала за одмор, кантина	7 - Заједничке просторије	80	3	1	80
	Тоалети за запослене	12 - Техничке и остале просторије	одредити према стандарду
	Апартмани за госте	8 - Простор за гостујуће истраживаче	15	3	4	60
	Просторије за службу одржавања	12 - Техничке и остале просторије	10	3	4	40
	Канцеларије пропагандно-педагошког центра	3 - Канцеларија	30	3	1	30
	ПЛАВА ЗОНА УКУПНО					2037
	БРАОН ЗОНА
	Збирке ловачког оружја и ловачког прибора	1 - Депо	20	4	1	20
	Мокра ихтиолошка збирка	1 - Депо	40	4	1	40
	Депо опреме и материјала за кичмењаке	9- Магацин/остава	35	3	1	35
	Депо минералошке збирке и Збирке метеорита	1 - Депо	250	4	1	250
	Депо петролошке збирке	1 - Депо	250	4	1	250
	Депо збирки фосилизованих бескичмењака	1 - Депо	250	4	1	250
	Депо збирке палеофлоре	1 - Депо	180	4	1	180
	Депо збирки фосилизованих кичмењака (крупни и ситни)	1 - Депо	350	4	1	350
	Геолошке препaраторско- конзерваторске радионице/лабораторије	5 - Радионица	15	3	4	60
	Херпетолошке мокре збирке	1 - Депо	25	4	1	25
	БРАОН ЗОНА УКУПНО					1460
	СИВА ЗОНА
	Магацин за опрему	9 - Магацин/остава	150	4	1	150
	Техничке просторије	12 - Техничке и остале просторије	одређено предложеним конкурсним решењем
	Гараже	12 - Техничке и остале просторије	према нормативима
	СИВА ЗОНА УКУПНО					150
	ЗАТВОРЕНА ЗОНА УКУПНО					6298

 

 

ПРЕГЛЕД ПОВРШИНА - Табела 2

 

ПРЕГЛЕД ПРОСТОРИЈА ПО НАМЕНИ
	НАМЕНА ПРОСТОРА	НАЗИВ ПРОСТОРИЈЕ	Зона**	Површи на (m2)	Висина (m)	Број jeдиниц а	Укупна површин а (m2)
	1 - ДЕПО	Ентомолошки депо 1	Зелена	50	4	3	150
		Ентомолошки депо 2		50	4	1	50
		Ентомолошки депо 3		30	4	1	30
		Збирке егзотичних сисара		100	5	1	100
		Студијске збирке сисара		200	4	1	200
		Збирке ловачких трофеја		67	4	3	201
		Збирке експоната сисара		200	4	1	200
		Збирке ловачког оружја и ловачког прибора	Браон	20	4	1	20
		Сува ихтиолошка збирка	Зелена	80	4	1	80
		Мокра ихтиолошка збирка	Браон	40	4	1	40
		Депо хладњаче	Црвена	50	3	2	100
		Депо минералошке збирке и Збирке метеорита	Браон	250	4	1	250
		Депо петролошке збирке	Браон	250	4	1	250
		Депо збирки фосилизованих бескичмењака	Браон	250	4	1	250
		Депо збирке палеофлоре	Браон	180	4	1	180
		Депо збирки фосилизованих кичмењака	Браон	350	4	1	350
		Хербаријум	Зелена	100	5	4	400
		Фунгаријум	Зелена	50	4	1	50
		Историјска архива Музеја	Плава	20	3	1	20
		Фото архива Музеја	Плава	25	3	1	25
		Херпетолошке мокре збирке	Браон	25	4	1	25
		Орнитолошки депо	Зелена	400	4	1	400
		Херпетолошки депо/суве збирке	Зелена	50	4	1	50
		Малаколошки депо	Зелена	25	4	1	25
	2 - РАДНИ ПРОСТОР ВЕЗАН ЗА ДЕПО	Ентомолошке просторије за рад са материјалом из депоа	Наранџаста	20	4	1	20
		Радне собе за манипулацију хербарским материјалом	Наранџаста	18	3	2	36
		Радна миколошка соба	Наранџаста	15	3	1	15
	3 - КАНЦЕЛАРИЈЕ	Центар за маркирање животиња	Плава	20	3	1	20
		Канцеларије за кустосе 1/1	Плава	15	3	40	600
		Канцеларије за кустосе 1/2	Плава	24	3	25	600
		Канцеларије за административно особље	Плава	17	3	6	102
		Рачунарско-документаристички центар	Плава	35	3	1	35
		Канцеларије за запослене у изложбеној делатности	Јавна	50	3	1	50
		Канцеларије пропагандно-педагошког центра	Плава	30	3	1	30
	4 - ЛАБОРАТОРИЈЕ	Ентомолошка лабораторија	Наранџаста	20	4	1	20
		Миколошка лабораторија	Црвена	25	3	1	25
		Молекуларна лабораторија	Плава	30	3	1	30
		Центар за дигитализацију	Наранџаста	60	3	1	60
	5 - РАДИОНИЦЕ	Ентомолошка радионица	Наранџаста	20	4	1	20
		Пријемни простор за кичмењаке	Црвена	200	5	1	200
		Деконтаминациона (шок) хладњача мала	Црвена	6	3	1	6
		Деконтаминациона (шок) хладњача велика	Црвена	35	3	1	35
		Примарна геолошка препараторско- конзерваторска радионица	Црвена	50	4	1	50
		Геолошке препараторско- конзерваторске радионице/лабораторије	Браон	15	3	4	60
		Сала за аноксију	Црвена	30	3	1	30
		Дизајнерско-уметничка радионица	Плава	30	3	1	30
		Конзерваторска радионица за биолошке збирке	Наранџаста	50	3	1	50
		Радне собе за биолошке депое	Наранџаста	12	3	4	48
	6 - БИБЛИОТЕКА	Централна библиотека депо	Плава	250	4	1	250
		Централна библиотека читаоница	Плава	25	3	1	25
		Сала за састанке	Плава	40	3	1	40

	7 - ЗАЈЕДНИЧКЕ ПРОСТОРИЈЕ	Соба за састанке	Плава	20	3	1	20
		Сала за одмор, кантина	Плава	80	3	1	80
8 - ПРОСТОР ЗА ГОСТУЈУЋЕ                             ИСТРАЖИВАЧЕ		Апартмани за госте	Плава	15	3	4	60
	9 - МАГАЦИНСКИ ПРОСТОР И ОСТАВЕ	Депо опреме и материјала за кичмењаке	Браон	35	3	1	35
		Правно-рачуноводствена архива	Плава	30	3	1	30
		Магацин за опрему	Сива	150	4	1	150
	10 - ИЗЛОЖБЕНИ ПРОСТОР	Простор за прихват публике са гардеробом	Јавна	120	4	1	120
		Стална изложбена поставка	Јавна	3500	5-7	1	3500
		Привремене изложбе	Јавна	435	4	3	1305
	11 - ЕДУКАЦИЈА	Мултифункционалне учионице	Јавна	20	3	3	60
		Амфитеатар	Јавна	180	4-7	1	180
	12 - ТЕХНИЧКЕ И ОСТАЛЕ ПРОСТОРИЈЕ	Купатила	Црвена	према стандарду
		Тоалети за запослене	Плава	према стандарду
		Тоалети за публику	Јавна	према стандарду
		Просторије за службу одржавања	Плава	10	3	4	40
		Техничке просторије	Сива	одређено предложеним конкурсним решењем
		Гараже	Сива	према нормативима
		Просторије за физичко и техничко обезбеђење јавне зоне	Јавна	40	3	1	40
	13 - ПРОСТОР НАМЕЊЕН ПОСЕТИОЦИМА	Музејска продавница	Јавна	200	3	1	200
		Ресторан / кафе	Јавна	230	3	1	230
	УКУПНА НЕТО ПОВРШИНА /без комуникација, техничких и помоћних просторија/						11983

 

 

 

 

 

Додатни захтеви и појашњења за неке од просторија из табела:

Јавна зона:

У оквиру простора намењеног едукацији, испитати могућност пројектовања и Простора за грађанску науку, као самосталног површине до 200m2 или као допунског дела простора Мултифункционалних учионица, а све у оквиру максимално допуштене бруто грађевинске површине.

Црвена зона:

Пријемни простор за кичмењаке: Таксидермијско- препараторске радионице, простор треба бити издељен на неколико мањих

Депо хладњаче: Простори за смештај необрађеног материјала

Миколошка лабораторија: Пријем и примарна идентификација материјала

Зелена зона:

Ентомолошки депо 1: Простор за чување сувих препарата. Просторије би биле подељене на мање тематске целине.

Ентомолошки депо 2: Простор за чување мокрих збирки.

Ентомолошки депо 4: Простор за чување непрепарованог материјала

Збирке егзотичних сисара: Смештање крупних и високих експоната.

Збирке ловачких трофеја: Југословенске збирке ловачких трофеја и Збирке страних ловачких трофеја.

Фунгаријум: Збирка гљива и лишајева.

Наранџаста зона:

Ентомолошке просторије за рад са материјалом из депоа: Просторија би била подељена на боксове – радне станице.

Ентомолошка лабораторија: Неопходна текућа вода.

Ентомолошка радионица: Неопходна  текућа вода.

Плава зона:

Просторије за службу одржавања: Хигијена, домар, обезбеђење затворене зоне.

Браон зона:

Депо опреме и материјала за кичмењаке: Чување опреме и материјала различитог типа за набавку предмета и рад са збиркама.

Преглед броја запослених за које је обавезно обезбедити паркинг места у гаражи по норматину мин 1ПМ/7 запослених:
Број запослених	Врста посла	Радни простор	Присуство у згради
60	Стручни музеолошки послови, кустоси и конзерватори	Канцеларије	Једнократно радно време
8	Препаратори и рестауратори	Радионице	Једнократно радно време
6	Одељење за дигитализацију	Лабораторије	Једнократно радно време
6	Технички музеолошки послови	Радионице	Једнократно радно време
4	Одељење за дизајн	Канцеларије	Једнократно радно време
10	Одељење за комуникације и публику	Канцеларије	Једнократно радно време
10	Рад са публиком на изложби; Запослени у радњи	Изложбени простор	Две смене
3	Библиотека	Канцеларије	Једнократно радно време
10	Администрација	Канцеларије	Једнократно радно време
12	Ресторан (кухиња) и кафе	Наменски простор	Две смене
10	Чишћење и одржавање зграде	Техничке просторије	Две смене
10	Служба обезбеђења	Изложбени простор, пријем публике,                наменска техничка просторија	Три смене
149	УКУПНО

ПРЕГЛЕД БРОЈА ПОСЕТИЛАЦА

Максималан број посетилаца приликом отварања нових изложби:   1000      

Максималан број посетилаца приликом одржавања скупова и публика на изложби:   300        

Максималан број посетилаца приликом ђачких екскурзија: 250        

Средњи број посетилаца - дневни просек: 50          

Минималан број посетилаца на дневном нивоу: 10               

 

II критеријум - подела просторија према МИКРОКЛИМАТСКИМ УСЛОВИМА

Да би се испунили захтеви за чување збирки, пре свега стандарди интегрисаног управљања штеточинама, и смањио ризик од оштећења и пропадања музејских фондова, потребно је успоставити микроклиматске зоне и микроклиматски градијент унутар музејског простора. Стога, пројекат нове зграде треба унапред да буде прилагођен овом императиву.

Свуда где се у оквиру услова осветљења помиње вештачко светло, претпоставља се коришћење извора који емитују нула или минимум УВ дела спектра.

Ваздух који улази у депое и ваздух који излази из депоа мора бити чист како би се задовољили највиши стандарди заштите здравља запослених и очувања животне средине.

Потребно је успоставити четири главне микроклиматске зоне у згради Природњачког музеја:

• Клима отворене (јавне) зоне

2А       Клима биолошких депоа

2Б        Клима радних просторија за биолошке депое

2C        Клима радно-административног дела зграде

 

1  Клима отворене (јавне) зоне

Клима отворене (јавне) зоне се успоставља у делу зграде намењеном за посетиоце, пружајући оптималне услове за дужи боравак људи. Она варира током године и прилагођава се спољним условима. Неопходно је да постоји зона прелаза, као и контролисани услови, који омогућавају сигуран прелазак из спољних у унутрашње просторе. Осветљење је пажљиво контролисано, представљајући комбинацију природног и вештачког осветљења.

2А  Клима биолошких депоа

Клима биолошких депоа се успоставља у зеленој просторној зони. Збирке које захтевају најстроже микроклиматске услове су управо биолошке збирке. Материјал у њима је органски и подложан нападу разних врста инсеката - музејских штеточина. Због тога се такве збирке морају налазити у најхладнијем делу зграде, док се штеточине задржавају на топлијим местима. Ови услови нису прикладни за дужи боравак и рад људи, те је потребно прилагодити микроклиму осталих делова зграде томе. Микроклиматски услови у овим зонама требало би да су што уједначенији током целе године. Неопходно је строго регулисати и одржавати микроклиму унутар задатих параметара температуре и влаге током целе године. Овде морају бити најниже температуре у згради, а у зависности од просторије до просторије (тј. врсте материјала у њима), температура се подешава на вредности између 6-16°C. Релативна влажност се мора одржавати у распону од 35-55%. Осветљење је искључиво вештачко.

Због стабилности околине и смањења трошкова за енергију, просторије са оваквом климом се често позиционирају испод нивоа тла на ком се налазе зграде природњачких музеја. Међутим, с обзиром на могућност изградње зграде Природњачког музеја у Београду на обали реке, у том случају размотрити услове да се у подземним просторијама чува музеолошки материјал због могућности плављења.

Депои би требало да буду прилагођени потребама за повременом фумигацијом (посебно у случају већих акутних инфестација збирки музејским штеточинама). Једна од опција је примена фумигационих средстава коришћењем система за циркулацију ваздуха. Овим системом би средства за фумигацију могла да буду пласирана али и уклоњена без физичког присуства конзерватора и/или техничара, уколико се пројектом зграде предвиди постојање таквог система.

2Б  Клима радних просторија за биолошке депое

Клима радних просторија за биолошки депо обухвата простор наранџасте просторне зоне. Овај простор се физички налази између зелене и плаве зоне. Микроклима је у већем степену прилагођена раду и боравку људи него у зеленој зони, али мање него у плавој, црвеној и браон зони. Такође, захтева се да се материјал који се овде доноси из зелене зоне излаже што мањем ризику. Температуре могу варирати од 17-22°C, зависно од конкретног места. Осветљење може бити комбинација природног и вештачког осветљења.

 

2Ц  Клима радно-административног дела зграде

Клима радно-административног дела зграде обухвата претежно плаву, затим црвену, браон и делимично сиву просторну зону. Неопходно је да задовољава оптималне услове за дужи боравак и рад људи у затвореном простору. Пожељно је да се пројектом зграде омогући комбинована регулација микроклиме и вентилација ваздуха путем вештачких система и отварањем прозора. Препоручљиво је да се пројектом предвиди распоред на северној страни зграде за просторе са прозорима, пре свега за радне канцеларије. У овој микроклиматској зони су потребна подешавања и прилагођавања мањег степена, зависно од намене појединачних делова простора, на пример, у радним просторијама плаве зоне, или техничким просторијама сиве зоне.

 

Најважнија условљеност која проистиче из траженог распореда микроклиме је потреба за успостављањем микроклиматског градијента између зелене, преко наранџасте до плаве или браон и црвене зоне. Температуре у наранџастој зони морају бити ниже него у плавој, браон и црвеној зони, а у зеленој ниже него у наранџастој. Ово захтева примену стандарда интегрисаног управљања штеточинама, чиме се осигурава да штеточине увек иду ка топлијим деловима зграде, односно даље од осетљивог материјала у биолошким збиркама. Стога, при пројектовању зграде неопходно је предвидети такав распоред просторија који ће омогућити успостављање наведеног микроклиматског градијента између зона, односно између просторија које морају бити физички једна уз другу, а при томе припадати различитим микроклиматским зонама.

 

III критеријум - КРЕТАЊА И ВЕЗЕ УНУТАР ОРГАНИЗАЦИОНИХ ЦЕЛИНА МУЗЕЈА

 

Основна шема кретања кроз просторе Музеја може се поделити према врсти корисника простора. У односу на то у којој улози корисници улазе у Музеј и кроз њега се крећу, приступи и улази у Музеј се могу поделити на три врсте.

Први репрезентативни приступ је приступ јавном главном улазу намењеном посетиоцима Музеја. Он би требало да преко главног улазног хола у којем се налази пријем публике, продаја карата, гардероба и информације, обезбеди што артикулисанији и угоднији приступ пратећим јавним функцијама Музеја попут амфитеатра, дечијих радионица и играоница, кафе бара, сувенирнице и томе слично.

Други улаз је намењен запосленима у Музеју и повезан је са административним и радним просторима за истраживање, одржавање збирки и остале активности запослених.

Трећи приступ згради Музеја је теретни улаз предвиђен за транспорт музејских експоната и помоћне опреме.

Број улаза у објекат може варирати у складу с предложеним ауторским решењем. По потреби, треба предвидети и помоћне излазе, у складу са важећим прописима заштите од пожара.

У отвореној (јавној) зони, концепт уласка публике и кретања по јавним сегментима програма и изложбеним просторима тема је за ауторе предложених решења. У складу са савременим музеолошким концепцијама излагања и кретања кроз просторе изложбе треба предложити кроз посебан део решења/елабората најадекватнију шему кретања.

Приликом преласка људи из јавне у затворену зону, могућ је само улазак у плави или црвени део затворене зоне. Заједничка тачка између јавне и затворене зоне може бити простор за припрему хране за музејски кафе/ресторан, који може истовремено опслуживати потребе и публике и запослених.

Повремено кретање музејских предмета између јавне и затворене зоне треба да буде омогућено због постављања изложби и едукације, али и стриктно усмерено. Предмети који се из јавне зоне (са изложби или едукативних презентација) уносе у затворену зону морају улазити у црвену зону. Предмети који се из затворене зоне уносе у јавну зону морају ту долазити из зелене, браон или наранџасте зоне и пролазити кроз сигурносни систем дуплих врата са међукоморама који обезбеђују једносмерност проласка и заштиту од штеточина које би могле да продру у супротном смеру из јавне зоне у затворену зону.

У затвореној (радној) зони је неопходно предвидети дефинисане једносмерне или двосмерне коридоре којима се крећу људи или преноси материјал, у зависности од тога да ли се ради о "чистом" (обрађеном) или неконзервираном ("прљавом") материјалу. Врста коридора се дефинише на основу тога које зоне спаја.

Због наведеног, неопходно је успоставити једносмерно кретање материјала од тренутка уласка у зграду музеја у недезинфиковану (црвену) зону све до места за његову дезинфекцију и прелиминарну конзервацију.

Након уласка у музеј и дезинфекције у црвеној зони, биолошки (органски) материјал улази једносмерним коридором кроз сигурносни систем дуплих врата са међукоморама у чисту (зелено) зону и наставља једносмерно кретање до депоа. Одатле се материјал може преносити двосмерним коридорима до радних просторија и лабораторија које су у зони мањег ризика (наранџаста зона).

Биолошки материјал предвиђен за такозване течне збирке, у црвеној зони се смешта у одговарајућу амбалажу и затим се преноси у специјалне депое у браон зони.

Геолошки (неоргански) материјал улази директно у пријемне радионице у црвеној зони и након примарне обраде одлази у депое у браон зони једносмерним коридором. Тамо се налазе одговарајући депои и радне просторије за његову даљу обраду и проучавање. Депои и радне просторије не морају бити непосредно спојени, али пројектом мора бити предвиђено да их спајају коридори са постављеним системом механизованог транспорта тешких геолошких експоната од депоа до радионица и назад.

Зелена зона сме бити у директном контакту само са наранџастом зоном. Са црвеном зоном, одакле долази обрађени материјал у зелену зону, она мора бити повезана коридором преко једносмерних изолационих просторија (комора) са дуплим вратима. Не сме бити директно повезана, тачније треба бити изолована од плаве, браон и сиве зоне.

КРЕТАЊА И ВЕЗЕ УНУТАР ОРГАНИЗАЦИОНИХ ЦЕЛИНА У ОДНОСУ НА РАДНЕ ПРОЦЕСЕ

 

У претходним поглављима било је речи о томе како Музеј обавља три основне делатности које су међусобно повезане и које захтевају, свака на свој начин, посебне просторе, али и сходно делатностима посебно организоване везе између тих простора у згради Музеја.

Ове три функционалне области могу се генерално поделити на:

1. Депое - део где се чувају збирке (музејски предмети).
2. Радионице, лабораторије, канцеларије - део где се музејски предмети обрађују и

проучавају.

3. Изложбени простор - део музеја у ком се налазе изложбе Музеја (ово је део који чини главни визуелни идентитет музеја у јавности).

 

Ток рада на формирању и одржавању ЗБИРКИ

 

Збирке представљају простор музеја у којем се чувају музејски предмети. У Природњачком музеју то су предмети из природе: хербарски материјал, фосили, минерали, као и инсекти и други природњачки материјал. Сваки од ових предмета мора се чувати на посебан начин у строго контролисаним условима који зависе од врсте материјала (да ли су то биљке, животиње, стене, фосили итд.). Због тога, на пример, ботаничке збирке физички морају бити одвојене од зоолошких, зоолошке од геолошких и тако даље. Велики број музејских предмета који се чувају у збиркама су уникатни и неповратни, због чега је део са збиркама најважнији и најзаштићенији део сваког музеја. Кустоси, музејске предмете који се чувају у збиркама доносе са терена из природе. Сав музејски материјал у музеј доспева из спољне средине.

Са терена (планине, ливаде, шуме, кањони, реке, језера итд.) кустос доноси у музеј материјал који је сакупио. Прве просторије у које кустос улази и оставља материјал су пријемне собе, ту се налазе различите просторије и машине потребне за дезинфекцију материјала који се уноси у Музеј (хладњаци, замрзивачи, фрижидери, ултразвучне каде, обична купатила, полице итд.).

Након дезинфекције и припреме материјала, која може трајати и неколико недеља, музејски предмети се односе у збирке (сваки у ону збирку која по условима одговара његовој природи - зоолошка, ботаничка, ентомолошка, палеонтолошка итд.). У збиркама предмети се чувају под строго контролисаним условима влажности ваздуха и температуре. Строго контролисани услови су неопходни да би се спречило распадање органског материјала. Похрањивањем предмета у део Музеја где су збирке завршена је прва фаза чувања једног предмета донетог из природе. Када је смештен у простор где су збирке, предмет је сигуран и ту би требало да може да остане док год постоји и зграда музеја.

По правилу, део Музеја у којем су збирке требало би да буде тако пројектован да музејски предмети, без икаквог проблема, ту могу бити похрањени стотинама година, без опасности да ће им наудити било каква промена у околини попут поплава, подземних вода, пожара, земљотреса, ратова итд.

Целокупна даља делатност Музеја и кустоса заснива се на чувању, проучавању и излагању предмета који се налазе у збиркама.

Ток рада ИСТРАЖИВАЧА/КУСТОСА

Посао кустоса односи се на научно и стручно проучавање музејских предмета и то не само оних који се налазе у збиркама него и сакупљање новог материјала, који тек треба да постане, након научне и стручне обраде, део одговарајућих збирки. Кустоси узимају предмете из збирки и транспортују их до радионица, лабораторија и канцеларија.

У овом делу музејске зграде, предмети се обрађују, испитију и проучавају. Транспорт предмета од збирке до радионице, канцеларије и лабораторије мора бити кратак и једноставан, што значи да су збирке теретним и обичним лифтовима и ходницима повезане са радионицама, лабораторијама или канцеларијама.

Ефикасна конекција између ова два дела музеја (простор збирки и радни простор кустоса) је веома битна јер су неки предмети великих димензија (нпр. глава мамута или диносауруса). Потребно је омогућити да се тај предмет великих димензија на што једноставнији начин транспортује од збирке где се чува до радионице или лабораторије. Такође је неопходно обезбедити да се мањи али веома тешки предмети као што на пример стене (тежина појединих износи преко 100kg) на једноставан и ефикасан начин допреме од збирки до канцеларија кустоса.

При пројектовању музејске зграде од пројектаната се очекују јасни предлози и решења како на једноставан начин и што краћим путем транспортовати музејске предмете из дела са Збиркама у део где су радионице, лабораторије и канцеларије кустоса. За овај посао неопходно је пројектовати ходнике, лифтове и површине под минималним нагибима или равне површине. Треба рачунати да се ови предмети не могу преносити степеницама.

Ток рада на формирању ИЗЛОЖБИ

 

Као што је већ описано, сваки предмет по доласку у музеј прво доспева у збирке а касније се транспортује у радионице, лабораторије и канцеларије где ће кустос утврдити о каквом предмету се тачно ради и која је његова научна, историјска или културна вредност. Од репрезентативних предмета који се налазе у збиркама Природњачки музеј поставља своју репрезентативну, сталну изложбену поставку. Излагање је једна од три основне делатности музеја (поред сакупљања и научног и стручног проучавања предмета).

Музејска изложба представља јавни приказ сврхе и важности музеја због чега он постоји, шта се све у њему налази и шта јавност може сазнати и научити о некој одређеној теми на основу предмета похрањених у музејским збиркама. Изложбени део музеја је неодвојиви део музејске зграде и музејске делатности. Он практично представља портфолио једног музеја.

Изложбени део сваког природњачког музеја мора обухватати велики простор који се углавном простире на више нивоа. Он се првенствено састоји од простора за сталну поставку – што би се огледало у постојању једног великог наменског простора састављеног од међусобно повезаних малих и великих просторија које обухватају основну изложбену целину Природњачког музеја (или сталну поставку) и који делом мора бити дупле спратне висине (7m). Други део изложбеног простора намењен је за повремене тематске изложбе. Он би требало да се састоји од неколико просторија различитих величина и са евентуалном могућношћу спајања у целине.

Изложбени простори морају бити задовољавајућих димензија и приступачни различитим циљним групама посетилаца, и у складу са техничким стандардима приступачности  (Правилник о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама ("Сл. гласник РС", бр. 22/2015).Природњачки музеј традиционално припрема специјализоване делове изложби намењене групама корисника са инвалидитетом. Такође морају бити пројектовани тако да омогуће једноставан приступ и транспорт музејских експоната у сам изложбени простор из простора музејских збирки или кроз спољни теретни улаз при приликом гостовања изложби других институција.

Ток УНОСА МАТЕРИЈАЛА у музеј

 

Возила која приступају Музеју могу превозити путнике (запослене, госте, службе одржавања), музеолошки материјал или елементе сценографије и експонате за изложбене поставке.

Раздвојити путеве публике и посетилаца музеја од техничког улаза за допремање музеолошког материјала и елемената опреме простора.

Технички улаз требало би да омогући прилаз већим доставним возилима, а његове оквирне димензије би требало да буду око 5x4m (маxимално 7x7m), што би задовољило основне потребе Музеја приликом уношења највећих експоната и материјала за обраду. Технички улаз планирати према намени рационално тако да приступ буде што једноставнији од најближе јавне саобраћајнице, а што невидљивији или дискретнији у односу на кретање публике и сагледавање са путања ка главном прилазу и улазу за публику.

Поред великих експоната, на исти улаз, у пријемно одељење, уноси се и остали, ситнији и лакши музејски материјал. Овај материјал се допрема аутомобилима или пешице на недељном нивоу, стога треба предвидети и начин његовог уноса без отварања великих капија или врата намењених за габаритне експонате. То додатно наглашава важност дискретности овог улаза, како не би био приметан или се укрштао са главним улазом и приступом за публику музеја.

Непосредно уз технички улаз у музеј, планирати одвојену просторију - пријемно одељење, у коју долази материјал који може представљати потенцијалну опасност за Музеј, укључујући инсекте и друге штеточине. Стога ова просторија мора бити изолована од остатка музеја, са просторијама за деконтаминацију у непосредној близини, укључујући шок хладњаче и салу за аноксију. Одатле се највећи експонати преносе у депое који би требало да буду у истом нивоу због тежине и транспорта, или на изложбу. Тешки експонати могу обухватати велике животиње, стене или изложбену сценографију. Лакши експонати, попут инсеката и биљака се преносе у депое који се могу налазити на другим нивоима.

Илустрација коридора у односу на намене и зоне:

Приликом пројектовања музејске зграде, или музејског комплекса у случају да се пројектант одлучи за неколико повезаних волумена, од пројектаната се очекује да обезбеде услове да се велики и тешки предмети (попут делова скелета крупних фосилизованих животиња или велики петролошки и минералошки материјал) на једноставан начин транспортују кроз различите делове музејске зграде, од улаза у музеј, преко збирки, радионица и канцеларија све до изложбеног простора. Путеви тог транспорта морају се ослањати на ходнике (пожељно са покретним тракама за ходање), лифтове и равне подове по којима се могу кретати колица са музејским материјалом. Степенице (осим у изложбеном јавном делу где се налазе посетиоци) нису пожељне као примарно решење приликом пројектовања транспортног система у Музеју.

Као што је на почетку овог одељка наведено, услови функционисања и подела простора Природњачког музеја дати су према три различита критеријума, које је потребно укрстити како би у оквиру рада на Конкурсном задатку аутори предложили адекватну организационо – функционалну шему предложеног решења.

5.2.3. Препоруке у формирању простора за оба задатка

• Препознатљиво архитектонско-урбанистичко решење у складу са потребама намене, карактеристикама и значајем локације које кореспондира са окружењем;
• Урбанистичко-архитектонско решење Предлог локација за Планом прописане садржаје конципирати у складу са препознатим вредностима амбијенталну целине и на афирмативан начин, како у смислу физичке структуре и визуелних карактеристика тако и програмски, у смислу диспозиције појединих садржаја;
• Kарактер и целине и објекта или комплекса Природњачког музеја конципирати у духу и са карактеристикама савремене архитектуре;
• Примарни захтеви организације простора су усклађеност са разноврсним потребама намене и максимално могућој мери флексибилног коришћења, добра просторна структуираност и лака оријентација, једноставност и ефикасност концепта комуникација, како у склопу објеката тако и у спољном простору;
• Kретање корисника и посетилаца простора треба да је логично, у складу са динамиком и начином коришћења различитих садржаја и бројем корисника.
• По питању саобраћаја, долазни и одлазни путеви треба да буду јасно и једноставно организовани;
• Осигурање добре саобраћајне приступачности без стационирања мирујућег моторног саобраћаја ван зона предвиђених програмом;
• Добра функционална повезаност у оквиру појединачних сегмената и међусобно у хоризонталном и у вертикалном плану;
• Афирмација постојећих природних и створених вредности амбијента и препознатих аутохтоних обележја;
• Максимално очување постојећег зеленог фонда;
• Примена материјала адекватних физичких, функционалних, еколошких карактеристика, у складу са програмским и експлоатационим потребама намене и прописима у смислу безбедности;
• Пројектовано решење треба да обезбеди инфраструктурно опремање у складу са захтевима програма, адекватно у смислу комфора корисника простора;
• Сви приступи, површине намењене пешачком кретању и маневарски простори треба да задовоље несметано кретање особа са отежаним кретањем и особа са инвалидитетом.
• Саобраћајна матрица јавних саобраћајних површина из важеће планске документације, дата у конкурсној документацији, представља фиксни елемент за конкурсно решење.

5.2.4. Урбанистичко-параметарске условљености и смернице за оба задатка

Будући да су урбанистичко параметарске условљености за објекат Природњачког музеја део материјала за рад и на првом и на другом задатку, биће прво дата Правила уређења и грађења за други задатак – Природњачки музеј, а потом за све остале садржаје чију локацију треба одредити у оквиру првог задатка.

Урбанистичко-параметарске условљености и смернице за Идејно решење зграде Природњачког музеја - задатак 2

Табела 1: Правила уређења и грађења за Установу културе од националног значаја – Природњачки музеј

УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА (ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ) – Ј9.3
правила за формирање грађевинске парцеле	§  површину и локацију грађевинске парцеле за установу културе од националног значаја – Природњачки музеј одредити кроз јавни пројектни урбанистичко архитектонски Конкурс, према правилима грађења датим у тексту овог плана; §  објекат планирати на јавној зеленој површини парка ЗП1, у целини I или II; §  максимална површина парцеле једнака је максималној површини под објектом 4800 m2;
број објекта на парцели	§   планира се изградња једног или више објеката разуђене основе, чији делови не морају бити повезани приземном етажом, али формирају јединствену архитектонско-функционалну целину; §   дозвољено је распоређивање садржаја музеја и компатибилних садржаја у више међусобно повезаних објеката, који формирају јединствену архитектонско-функционалну целину; §   није дозвољена изградња посебних објеката комерцијалне намене, који нису у склопу и функцији објекта културе;
положај објекта на парцели	§  локацију грађевинске парцеле и зону грађења за установу културе од националног значаја – Природњачки музеј, одредити кроз јавни пројектни урбанистичко архитектонски Конкурс; §  објекат поставити у оквиру парка у складу са Зонама заштите простора и основним ограничењима градње, дефинисаним на графичком прилогу бр. 2 - Планирана намена површина и графичком прилогу бр. 3 - Регулационо - нивелациони план, као и у складу са позицијама дрвенасте вегетације; §  у оквиру зоне грађења поставити грађевинске линије габарита објекта које представљају површину под објектом, односно границе грађевинске парцеле; §  минимално растојање између објеката јавне намене не сме бити мање од висине вишег објекта; §  објекат поставити тако да не угрожава постојеће високо вредно растиње парка; §  приликом постављања објекта очувати значајне визуре ка парку и из парка као посебне вреднсоти градског пејзажа; §  објекат је по положају слободностојећи; §  на парцели није дозвољена изградња помоћних објеката;  §  није дозвољена градња објеката на две катастарске парцеле различите катастарске општине; §  дозвољено је упуштање делова објекта (еркери, улазне надстрешнице и сл.) ван грађевинских линија. Грађевински елементи препусти могу прећи грађевинску линију и то 2,00 m на целој ширини објекта са висином изнад 3,00 m. Није могуће упуштање елемената ван регулационе линије; §  подземна грађевинска линија једнака је надземној грађевинској линији; §  габарит подземних етажа једнак је габариту надземног дела објекта; §  могућност изградње свих подземних етажа утврдиће се након детаљних хидрогеолошких испитивања; §  изградњу подземних етажа утврдити ову у сарадњи са Секретаријатом за животну средину и ЈКП БВК, у складу са Законом о заштити животне средине и Решењем којим се одређују зоне санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода која служе за водоснабдевање града Београда, број 530-01-48/2014 од 01.08.2014. године; §  забрањено је постављање/изградња објеката/површина у зони непосредне санитарне заштите Рени бунара; §  планира се доступност културног добра широј јавности, односно свим категоријама корисника простора на начин који неће угрозити аутентичност амбијента и нарушити његове вредности; §  забрањено је постављање/изградња објеката/површина у зони непосредне санитарне заштите Рени бунара;
намена објеката	§  основна намена су површине за објекте и комплексе јавних служби; објекти културе од националног значаја: Природњачки музеј; §  Основни садржаји установе културе су:  музејски/галеријски простор са техничким просторијама, гардеробом, комуникацијама, бибилиотека, архива, фототека, меморијалне собе, атељеи за дизајн, конзервацију и рестаурацију фосила, трезор за материјал, акваријум, воларијум, тераријум, инсектаријум, ботаничка башта, кабинети, истраживачке лабораторије, депои, помоћне просторије, итд., затим сала за предавања са медијатеком и вишенаменска сала итд, у складу са савременим стандардима за објекте овог типа;
компатибилност намене	§  компатибилне намене које су дозвољене у склопу објекта културе су комерцијални садржаји културе (медијатека, изложбена галерија, креативне индустрије и сл.), специјализоване трговине (продајна галерија, књижара, сл.) и услужних делатности у функцији основне намене објекта културе (кафе, продавнице, ресторан и сл.), примерених главној намени установе културе који не угрожавају животну средину и не нарушавају репрезентативност и основни карактер институције културе од националног значаја; §  планирани однос основне и компатибилне намене примењује се у оквиру планиране БРГП објекта у односу култура : комерцијални садржаји – минимално 80% : максимално 20%; §  није дозвољено увођење других компатибилних намена;
максимална БРГП	§  максимална БРГП објекта износи 15.000 m2; §  подземне етаже намењене паркирању не улазе у обрачун укупне БРГП; §  због специфичности потреба, намене и волумена објекта културе, дозвољено је смештање основних и других садржаја у подземне етаже – у том случају овакве корисне подземне етаже улазе у обрачун укупне дозвољене БРГП;
максимални индекс заузетости (з)	§  површина под објектом не може бити већа од 4800 m2;
висина објекта (специфичне намене објеката условљавају веће спратне висине од стандардних)	§  максимална висина планираног објекта је једнака висини постојећег објекта МСУ, 20 m*; *Висина објеката је одређена висином постојећег објекта Музеја савремене уметности. Тачну висину објекта утврдити геодетским снимањем и на основу техничке документације објекта музеја савремене уметности. Висину планираних објеката ускладити са висином „првог хоризонта“ сагледавања објеката објеката у залеђу, тако да исти не ремете препознатљиву визуру предела Калемегдан–Ушће–Велико ратно острво-историјско језгро Земуна-Гардош.
кота пода приземља	§  коту пода приземља дефинисати на основу технолошке шеме објекта; §  приступ свим садржајима мора бити прилагођен особама са смањеном способношћу кретања; §  нивелисање коте приземља у односу на приступе дефинисати у складу са програмским и технолошким потребама објекта музеја;
архитектонско обликовање	§   планирани објекат обавезно пројектовати у контексту са јавном зеленом површином и заштићеним објектима у оквиру Парка пријатељства; §   архитектонски израз мора да буде савремен, примерен амбијенту и намени објекта; §   при пројектовању објекта културе, обавезна је примена: принципа савременог архитектонског обликовања и технологија грађења, атрактивних елемената, нових конструктивних система и квалитетних и савремених материјала за фасадну облогу, као и елемената урбаног дизајна, у складу са значајем објекта, наменом, карактером и временом у коме објекат настаје; §   објекти квалитетом изградње и архитектонским обликовањем треба да представљају репере у простору и створе препознатљив и привлачан урбани амбијент; §   решење мора бити у складу са првонаграђеним решењем пројектног урбанистичко - архитектонског конкурса, чија израда је обавезна; §   садржај и организација простора према потребама и програмском задатку за специфичну намену; §   водити рачуна о специфичним условима излагања и чувања музејских поставки; §   користити савремене материјале који су трајни и лаки за одржавање, енергетски ефикасни; §   применити стандарде приступачности;
посебни услови	§   локацију планиране парцеле одредити пројектним урбанистичко–архитектонским конкурсом и разрадити Урбанистичким пројектом; §   приликом одређивања локације објекта, положај објекта одредити према Зонама заштите простора и основном ограничењима градње, дефинисаним на графичком прилогу бр. 2 - Планирана намена површина и графичком прилогу бр. 3 - Регулационо - нивелациони план, као и у складу са позицијама дрвенасте вегетације; §   оријентација главног улаза у објекат је ка приступним стазама из парка; §   грађевинску линију габарита објекта потребно је позиционирати у складу и коресподенцији са објектом постојећег музеја, уз максималну заштиту постојећих вредних стабала и значајних визура ка реци Сави и Калемегдану; §   број нивоа у објекту (спратова тј. етажа, полунивоа, каскада, галерија, простора различитих спратних висина и сл.) није дефинисан, већ је потпуно слободан, у складу са програмским и технолошким потребама објекта музеја; §   остварити панорамске визуре из објекта и контакт са околином; §   посебан ефекат треба да има пета фасада, тј. кровна раван; §   у употреби материјала водити рачуна о уклапању са материјализацијом постојећег Музеја савремене уметности;
услови за слободне и  зелене површине у окружењу објекта	§  простор непосредно око планираног објекта је интегрални део површине парка за који су прописана правила у Табели 4; §  позиционирањем планираних објеката у целости се мора сачувати постојећа дрвенаста вегетација; §  дозвољено је наглашавање улаза у објекте новим вегетацијским формама, у мери која не нарушава концепцију уређења парка као јединствене целине; §  планира се формирање екстензивног кровног врта на планираним објектима, у минимално 30 cm земљишног супстрата, као и озелењавање вертикалних површина објекта, директно и/или на постављеним носачима, као и контејнерски гајених биљака на конструкцији постављеној паралелно са зидом;
решење интерног саобраћаја у окружењу објекта	§  приступ објекту планира се са приступних саобраћајница и са парковске површине; §  колске приступе планирати типа улив/излив у подземну гаражу или на паркинг површину са приступних саобраћајница; или преко пешачко колске стазе парка; §  у оквиру зоне грађења, уколико је потребно, планира се посебан приступ и површине за заустављање доставних возила ради утовара-истовара и снабдевања, као и интервентних возила; §  ширину коловоза планирати у односу на очекивана возила која ће се њoмe кретати, али не ужу од 6,0 m за двосмерно кретање возила, односно 3,5 m ако је у питању једносмерно кретање возила; §  планира се паркинг за бицикле;
решење паркирања	§  потребе за паркирањем објекта остварити у оквиру парцеле изградњом подземне гараже; §  потребе за паркирањем планирати на основу норматива: o  музеји: минимум 1 ПМ на 7 запослених; §  могућност изградње подземне гараже биће дефинисана након детаљних хидрогеолошких испитивања и у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине и ЈКП БВК; §  паркирање за посетиоце обезбеђено је у окружењу, у оквиру планираних јавних отворених паркинг површина у обухвату Плана, а у складу са поглављем 3.4.3. ПАРКИРАЊЕ; §  у зависности од капацитета гараже неопходно је испунити све саобраћајне и противпожарне прописе, као и прописе који се односе на заштиту животне средине; §  планира се отворени површински паркинг за паркирање бицикала;
пешачке комуникације у окружењу објекта	§  омогућити доступност објекта са различитих делова парка; §  простор ван габарита објекта је интегрални део парка преко кога се обезбеђује главни пешачки приступ и простор за јавно окупљање; §  уређење површине парцеле ван габарита објекта мора бити интегрални део решења пејзажног уређења парка, у истом естетском маниру и у складу са амбијентом и окружењем; §  пешачке површине и комуникације планирати кроз израду пројектног урбанистичко - архитектонског конкурса за објекат културе и Пројекта уређења и озелењавања парка у складу са смерницама датим у поглављу 4.1 и општим правилима уређења и подизања јавних зелених површина; §  приликом израде пројектног урбанистичко – архитектонског конкурса планирано решење пешачких комуникација усагласити са пројектом пејзажног уређења парка, јер се парцеле планираних објеката не смеју ограђивати и морају бити интегрални део јавне зелене површине; §  преко површине парка обавезно је омогућити повезаност објекта и приобалног шеталишта;
услови ограђивања	§  није дозвољено ограђивање комплекса; §  приликом излагања експоната (временски ограничене изложбе) у оквиру површине ван габарита објекта,  дозвољено је привремено ограђивање изложених експоната;
инфраструктурна опремљеност	§  објекат мора имати прикључак на водоводну и канализациону мрежу, електричну енергију, телекомуникациону мрежу и топловодну или гасоводну мрежу;
инжењерскогеолошки услови	§  објекте је могуће фундирати на темељним тракама повезаним у оба правца по систему роштиља или темељним плочама уз обавезну стабилизацију темељног тла уз израду тампон слоја од шљунка потребне дебљине, а не мање од 0,5 метара; §  уколико се варијанта плитког фундирања покаже као немогућа објекти се могу фундирати на набушеним шиповима ослоњеним и укљештеним у алувијално-песковито-шљунковиту средину (фација корита), са стабилизацијом тла испод базе шипа израдом шљунчаног шипа, због променљивих вредности пенетрационих карактеристика, које карактеришу укрштену слојевитост алувијалног тла, са прослојавањем муљевито-глиновитих фракција, што чини средину анизотропном у погледу њених физичко-механичких својстава; §  за новопланирани објекат Природњачког музеја неопходно је урадити детаљна геолошка истраживања а све у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима.
посебни услови спровођења	§  обавезна је израда пројектног урбанистичко-архитектонског конкурса, обавезан обухват конкурса је целина I и II, парцеле ЗП1-1, ЗП1-2а и ЗП1-2б; §  у фази израде пројектног урбанистичко-архитектонског конкурса, Урбанистичког пројекта и пројектне документације обавезна је сарадња са ЈП Зеленило Београд, Заводом за заштиту природе, Заводом за заштиту споменика града Београда, Секретаријатом за заштиту животне средине и ЈКП БВК; §  конкурсно решење и урбанистички пројекат израдити у свему према правилима дефинисаним овим Планом, а на основу Закона о заштити природе, Закона о заштити животне средине, Закона о културним добрима и Одлуке о проглашењу парка пријатељства за знаменито место.

Урбанистичко-параметарске условљености и смернице за Идејно урбанистичко  решење конкурсног обухвата – задатак 1

          Табела 2: Правила за реконструкцију Парка пријатељства (ЗП1):

ПАРК ПРIЈАТЕЉСТВА (ЗП1)
ознака парцеле	§  на подручју Парка Пријатељства дефинисане су три грађевинске парцеле, у целинама I и II: o   ЗП1-1, оријентационе површине 275.166,70 m2 o   ЗП1-2а и ЗП1-2б, оријентационе површине 322.485,44 m2 * ЗП1-1 и ЗП1-2а налазе се у К.о. Нови Београд а ЗП1-2б у К.о. Земун
ознака целина и зона	§  парк Пријатељства је обухваћен целинама I и II; §  целина I обухвата Парк Пријатељства у блоку 15; §  целина II обухвата Парк Пријатељства у блоковима 10 и 14, а подељена је на две зоне: o   зона II-А – у овој зони налази се подручје знаменитог места Парк Пријатељства; o   зона II-Б – ова зона обухвата Парк Пријатељства од границе знаменитог места до хотела Југославија;
ограђивање парцеле	§  није дозвољено ограђивање парка ни појединачних парцела;
коришћење	§  сви садржаји на предметном простору морају бити у функцији јавног коришћења;
пејзажно-архитектонско обликовање	§  решење реконструкције Парка Пријатељства мора бити примерено значају предметне локације утемељеном на вредновању историјских, природних, културолошких и функционалних карактеристика, а у контексту централне зоне Новог Београда; §  неопходно је очување целокупне дрвенасте вегетације; §  потребно је очување простора са којих се приступа и сагледавају јавни објекти од националног значаја, у границама Плана и непосредном окружењу; §  изградњу/уређење дечијих игралишта, рекреативних терена/садржаја планирати изван зоне утицаја саобраћајница у којој је ваздух константно загађен; §  планирати садржаје који су дефинисани као дозвољени у оквиру планираних типова јавних зелених површина; §  неопходно је, добро осмишљеном садњом нових садница и увођењем нових садржаја и установа од највишег значаја за развој културе у Београду и Србији, планирати заштиту сагледавања две кључне слике најшире панораме Града, са најважнијег од свих београдских видиковаца - Београдска тврђава „Победник“ (кота 113.4 mnv), и то: o   панораму Савског амфитеатра, са Саборном црквом на левој страни и Новобеоградском обалом Саве на десној, преко зеленог масива Топчидерског брда и Кошутњака до Авале; o   панораму од Ушћа Саве у Дунав, Великог и Малог ратног острва, преко репрезентативних простора Новог Београда и Земуна у подножју куле на Гардошу; §  није дозвољено спровођење обимнијих земљаних радова којима се мења морфологија терена, неконтролисано постављање надземних инсталација инфраструктурних система и постављање средстава јавног оглашавања; §  главне пешачке руте замишљене у виду тематски организованих широких променада са различитим садржајима, мобилијаром, богато опремљене детаљима у виду скулптура, игралишта, итд. планирати на следећи начин: o   у оквиру целине I формирати две тематске зоне и стазе - наука и уметност; o   у регулацији улице Ушће (у делу између целина I и II) и даље стазом са источне стране јарбола, све до обале на месту ушћа Саве у Дунав и планираног видиковца, формирати тематску зону и стазу – вода. Ова тематска зона обухвата регулацију улице Ушће и део парцеле ЗП1-1 у максималној ширини 5 m у оквиру које се могу поставити сталне и повремене поставке – инсталације или изложбе са темом „вода“, у циљу усмеравања посетилаца ка ушћу Саве у Дунав и новог видиковца; o   у оквиру целине II, почев од улице Ушће ка Хотелу Југославија, формирати следеће тематске зоне и стазе – музика, Србија, кретање и природа, при чему у зони II-А решење треба ускладити са условима дефинисаним у пољу „услови заштите“ ове табеле;
дозвољени садржаји	§  дозвољени садржаји су: o   биљни материјал (дрвенасте врсте, шибље, цветне врсте, травњаци, покривачи тла, пузавице,...); o   површине за комуникацију (пешачке стазе, платои, степенице, рампе, бициклистичке стазе); o   вртно-архитектонски елементи (зидови, водене површине и елементи са водом, перголе, надстрешнице, кућице, риголе-каналете, споменици, скулптуре,...); o   отворени терени за рекреацију (дечја игралишта, отворени терени за активну и пасивну рекреацију, теретане на отвореном, трим стазе,...); o   мобилијар и опрема (клупе, столови, жардињере, корпе за отпатке, канделабри, опрема за дечја игралишта, пешчаник, опрема за терене за рекреацију, елементи визуелне комуникације); o   комунална инфраструктура (водоводна и канализациона мрежа, електроенергетска мрежа, телекомуникациона мрежа...);
биљни материјал	§  сачувати постојећу дрвенасту вегетацију; §  подмладити постојећу вегетацију садњом нове, на траси коридора планиране гондоле; §  за озелењавање користити лишћарске, зимзелене и четинарске дрвенасте и жбунасте врсте, цветне врсте (трајнице, перене, руже,...), травњаке, покриваче тла, пузавице и др., при чему треба поштовати следећа правила: o   користити аутохтоне врсте вегетације које припадају природној потенцијалној вегетацији, прилагодљиве на локалне услове; o   могуће је користити примерке егзота за које је потврђено да се добро адаптирају условима средине; o   учешће лишћарских врста треба да је доминантно у односу на осталу вегетацију; o   користити расаднички произведене саднице високе дрвенасте вегетације; o   избегавати инванзивне и алергене врсте; o   дрворедна стабла у деловима појединих јавних зелених површина треба да су школоване саднице лишћара, минималне висине 3,5 m, стабло чисто од грана до висине од 2,5 m и прсног пречника најмање 15 cm; §  композициона решења вегетације и озелењене амбијенталне форме пројектовати тако да, поред високих функционалних и естетских вредности, обезбеђују прегледност и „прозрачност“ ради бољег сагледавања и безбедности у простору;
површине за комуникацију	§  у зони II-А у целости очувати положај, ширину, и форму постојећих стаза и платоа; §  трасе стаза треба максимално да испрате постојеће стазе и стилски да буду уклопљене у начин уређења парка; §  за засторе користити квалитетне и отпорне материјале, безбедне за коришћење у свим временским условима; §  пожељно је коришћење полупорозних и порозних застора; §  формирати пешачке, бициклистичке и трим стазе независно једне од других; §  потребно је планити 1-2% пада површина за комуникацију и платоа, чиме се омогућава дренажа површинских вода ка околном порозном земљишту или кишној канализацији, за шта је неопходно планирати дренажне елементе (земљане риголе, риголе-каналете, канале); §  у целини I и зони II-Б ширина примарних стаза – променада максимално 5m, а секундарних максимално 2m; §  за грађевинске парцеле ЗП1-1, ЗП1-2а и ЗП1-2б  планирано је максимално 20% површина под застором (стазе, платои, дечја игралишта, терени за рекреацију); §  у фази израде техничке документације потребно је дефинисати приступ интервентних возила објектима културе преко ове јавне зелене површине, у складу са Правилником о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређене платое за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара („Сл. лист СРЈ“, бр. 8/95);
вртно-архитектонски елементи	§  дозвољено је увођење нових вртно-архитектонских елемената који су у складу са основном концепцијом, стилом и решењем уређења парка, при чему у зони II-А решење треба ускладити са условима дефинисаним у пољу „услови заштите“ ове табеле; §  није дозвољено ограђивање парка/делова парка и формирање простора за игру паса;
отворени терени за рекреацију	§  терене за рекреацију примарно треба планирати у одговарајућој тематској зони, изван зона утицаја саобраћајница у којој је ваздух константно загађен; §  терене за рекреацију не треба лоцитати на траси коридора планиране гондоле; §  планира се реконструкција постојећих терена за рекреацију; §  терени за рекреацију треба да буду отворени, односно није дозвољено покривање или затварање (балони, монтажне конструкције,...); §  дечија игралишта треба да су у складу са прописаним стандардима; §  постојећи скејт парк може се потпуно или делимично изместити ван безбедносне зоне гондоле, а у оквиру пројекта за пејзажно уређење околине, који мора бити усаглашен са уређењем шире локације. Могуће су и интервенције на постојећем скејт парку у смислу смањења његовог габарита на страни која се налази у безбедносној зони гондоле и проширења на другој страни;
мобилијар и опрема	§  врста и дизајн мобилијара треба да одговара стилу пејзажног уређења парка, а обим примене не сме да угрожава природне, културне и амбијенталне вредности; §  изабрани мобилијар треба да задовољи естетске критеријуме у контексту историјског значаја простора, као и планираног статуса као централног градског парка; §  мобилијар, скулптуре, дечја игралишта и др. треба да имају посебан квалитет и дизајн (у складу са тематским целинама у којима се налазе); §  дечија игралишта у зеленим површинама планирати тако да се налазе на највећој могућој удаљености од саобраћајница; §  застори на дечијим игралиштима треба да су од савремених материјала који могу ублажити евентуалне падове, а справе за игру деце у складу са стандардима ЕУ; §  планира се 1-2% пада за терене дечијих игралишта;
комунална инфраструктура	§  неопходно је простор опремити стандардном инфраструктуром (осветљење, чесме са пијаћом водом, елементи воде у простору, тоалети); §  неопходно је планити систем за заливање; §  инфраструктурну мрежу постављати на основу снимка постојећег стања и валоризације вегетације, а у складу са дефинисаним минималним дистанцама за поједине врсте инфраструктуре; §  минимално удаљење од осовине стабла: 1,5 m водоводна мрежа, 2,5 m канализациона мрежа, 1 m подземни водови 1 kV, 10 kV и 35 kV, 2 m подземни водови 110 kV, 1 m телекомуникациона мрежа; §  за осветљавање применити одговарајућа техничка решења у складу са функцијом и потребама локације; §  изворе светлости јавне расвете треба усмерити ка тлу; §  планира се одговарајући број и распоред телефонских говорница; §  препоручује се формирање мањих акумулационих базена ради прикупљања условно чистих вода (кишнице) са слободних површина платоа и пешачких комуникација, а у циљу одржавања растиња и уштеде воде;
објекти	§  у оквиру парка налазе се постојећи објекти Музеја савремене уметности и ресторана „Ушће“ који се задржавају; §  у оквиру парка планира се изградња следећих објеката јавне намене: o   установа од највишег значаја за развој културе у Београду и Србији (Музеј уметности 21. века, Природњачки музеј); o   акваријума; o   информационог пункта; o   панорамског точка и сличних објеката (ролеркостер, боб на шинама, итд); o   два тоалета; §  за грађевинску парцелу ЗП1-1 индекс заузетости износи 2.5%, а за грађевинске парцеле ЗП1-2а и ЗП1-2б укупан  индекс заузетости је 3%; §  тачна позиција неведених објеката биће утврђена израдом урбанистичког пројекта по обављеном јавном конкурсу, у складу са Зонама заштите простора и ограничењима градње, дефинисаним на графичком прилогу бр. 2 - Планирана намена површина и графичком прилогу бр. 3 - Регулационо - нивелациони план, као и у складу са позицијама дрвенасте вегетације; §  минимално растојање између објеката јавне намене не сме бити мање од висине вишег објекта, са изузетком објекта панорамског точка у чијем случају растојање између објеката не сме бити мање од 120 m; §  правила уређења и грађења за наведене објекте дефинисана су у табелама 6,7,8,9,10,11; §  потребно је уклонити привремене објекте;
услови заштите	§  с обзиром да се део јавних зелених површина налази у ужој зони заштите водоизворишта, травнате површине и терене третирати без примене средстава за заштиту од корова и штеточина; §  у зони утицаја саобраћајница (Булевар Михајла Пупина/Бранков мост и Булевар Николе Тесле), у којој је ваздух константно загађен, не планирати изградњу и уређење дечијих игралишта и рекреативних терена; §  утврђују се следеће мере заштите Знаменитог места (зона II-А): o   очување аутентичности изгледа парковског простора са свим природним карактеристикама и специфичностима пејзажне архитектуре, споменика и спомен плоча, o   забрана градње или постављања објеката трајног или привременог карактера који својом наменом, волуменом или габаритом могу yгpoзити или деградирати знаменито место, o   забрана изградње инфраструктурних објеката и система, на начин који би битно угрозио биолошки и пејзажно парковски простор,  o   забрана изградње спортских терена, o   парк пејзажно-архитектонски унапредити и уредити да буде репрезентативан јавни парковски простор, o   зелени простор парка користити као јавни парковски прoстор са садржајима који неће реметити нити угрожавати биљне врсте које су доминантан градивни материјал парка, o   учинити парк комуникационо лако приступачним уз очување аутентичности амбијента парка; планира се његово адекватно осветљење, o   постављање инфо-табли у оквиру парка ради јавног информисања о културним и политичким приликама у време његовог оснивања, основним идејама за његово формирање, обнављањe већ постојећих плоча са натписом имена значајних личности и земаља које су посадиле дрво мира, o   забрана одлагања отпада, материјапа и земљишта на парковској површини, o   забрана постављања антенских стубова мобилне телефоније и рекламних паноа, o   западни део парка дефинисати као зелени простор који не треба формирати парковском структуром како је то дефинисано у источном делу парка. Парк у овом делу може да прими садржаје који су одговарајући у смислу повремених културних догађаја на отвореном, o   могућност постављања парковских скулптура; §  утврђују се следеће мере заштите заштићене околине знаменитог места: o   забрана градње или постављања објеката трајног или привременог карактера, који својом наменом, габаритом, волуменом или обликом могу угрозити или деградирати знаменито место и његову непосредну околину, o   забрана постављања антенских стубова мобилне телефоније и рекламних паноа; §  подручје приобалне зоне Новог Београда у граници Плана уредити са мерама прописаним за целине које уживају претходну заштиту према Закону о културним добрима; §  уколико се током радова на реализацији планског решења наиђе на геолошко-палеонтолошка документа или минералошко-петролошке објекте, за које се претпоставља да имају својство природног добра, извођач радова је дужан да у року од осам дана обавести министарство надлежно за послове заштите животне средине, као и да предузме све мере заштите од уништења, оштећења или крађе, до доласка овлашћеног лица;
посебни услови спровођења	§  израдити Пројекат пејзажног уређења за целине I и II, након израде Урбанистичког пројекта, а на основу идејног решења дефинисаног у истом; §  неопходна је верификација Пројекта пејзажног уређења од стране Комисије за планове Скупштине града Београда; §  за израду техничке документације потребно је прибавити услове ЈКП „Зеленило Београд“; §  урбанистички пројекат израдити на ажурној топографској подлози, Катастру зелених површина–ГИС (ЈКП „Зеленило Београд“) и резултатима Картирања и вредновања биотопа Београда; §  потребно је прибавити услове и сагласност Завода за заштиту природе Србије, Завода за заштиту споменика културе града Београда, Секретаријата за заштиту животне средине и ЈКП БВК; §  даља парцелација дефинисаних граница грађевинских парцела јавних зелених површина може се вршити искључиво у сврху дефинисања парцела планираних објеката јавне намене наведених у правилима грађења за јавне зелене површине у целинама I и II.

 

Објекти јавне намене у оквиру планиране намене јавне зелене површине 

Планирана је изградња два објекта – установa културе од националног значаја: Музеја уметности XXI века и нове зграде Природњачког музеја (Иницијатива МСУ бр. СМА/01- 64/7 од 3.4.2017. и Иницијатива Природњачког музеја бр.1369 од 13.10.2017.)

Приликом изградње планираних објеката културе поштовати следеће нормативе, услове и правила грађења:

 

Табела 3: Правила уређења и грађења за Установу културе од националног значаја – Музеја уметности XXI века

УСТАНОВА КУЛТУРЕ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА (МУЗЕЈ УМЕТНОСТИ XXI ВЕКА) - Ј9.2
правила за формирање грађевинске парцеле	§  површину и локацију грађевинске парцеле за установу културе од националног значаја – Музеја уметности XXI века одредити кроз јавни пројектни урбанистичко архитектонски Конкурс, према правилима грађења датим у тексту овог плана; §  објекат планирати на јавној зеленој површини парка ЗП1 у целини I; §  Музеј позиционирати у контактној зони постојећег Музеја савремене уметности; §  максимална површина грађевинске парцеле једнака је максималној површини под објектом 8300 m2;
број објеката на парцели	§   планира се изградња једног или више објеката, чији делови не морају бити повезани приземном етажом, али формирају јединствену архитектонско-функционалну целину, укупне површине под објектом до 8.300 m2; §   дозвољено је распоређивање садржаја музеја и компатибилних садржаја у више међусобно повезаних објеката, који формирају јединствену архитектонско-функционалну целину; §   није дозвољена изградња посебних објеката комерцијалне намене, који нису у склопу и функцији објекта културе;
положај објекта на парцели	§  локацију грађевинске парцеле и зону грађења за установу културе од националног значаја – Музеј уметности XXI века одредити кроз јавни пројектни урбанистичко архитектонски Конкурс; §  објекат поставити у оквиру зоне грађења у складу са Зонама заштите простора и основном ограничењима градње, дефинисаним на графичком прилогу бр. 2 - Планирана намена површина и графичком прилогу бр. 3 - Регулационо - нивелациони план, као и у складу са позицијама дрвенасте вегетације; §  у оквиру зоне грађења поставити грађевинске линије габарита објекта које уједно представљају површину под објектом односно границе грађевинске парцеле; §  минимално растојање између објеката јавне намене не сме бити мање од висине вишег објекта; §  објекат поставити тако да не угрожава постојеће високо вредно растиње парка; §  приликом постављања објекта очувати значајне визуре ка парку и из парка као посебне вредности градског пејзажа; §  објекат је по положају слободностојећи; §  на парцели није дозвољена изградња помоћних објеката;  §  није дозвољена градња објеката на две катастарске парцеле различите катастарске општине; §  дозвољено је упуштање делова објекта (еркери, улазне надстрешнице и сл.) ван грађевинских линија. Грађевински елементи и препусти могу прећи грађевинску линију и то 2,0 m на целој ширини објекта са висином изнад 3,0 m. Није могуће упуштање елемената ван регулационе линије; §  подземна грађевинска линија једнака је надземној грађевинској линији; §  габарит подземних етажа габарит једнак је габариту надземног дела објекта; §  могућност изградње свих подземних етажа утврдиће се након детаљних хидрогеолошких испитивања; §  изградњу подземних етажа утврдити ову у сарадњи са Секретаријатом за животну средину и ЈКП БВК, у складу са Законом о заштити животне средине и Решењем којим се одређују зоне санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода која служе за водоснабдевање града Београда, број 530-01-48/2014 од 01.08.2014. године; §  забрањено је постављање/изградња објеката/површина у зони непосредне санитарне заштите Рени бунара; §  забрањено је постављање/изградња објеката/површина у зони непосредне санитарне заштите Рени бунара;
намена објеката	§  основна намена су површине за објекте и комплексе јавних служби, објекти културе од националног значаја: Музеј уметности XXI века; §  основни садржаји установе културе су:  музејски/галеријски простор са техничким просторијама, гардеробом, комуникацијама, депоима, итд., затим сала за предавања са медијатеком и вишенаменска сала итд, у складу са функционалном организацијом објеката овог типа и савременим стандардима;
компатибилност намене	§  компатибилне намене које су дозвољене у склопу објекта културе су комерцијални садржаји културе (медијатека, изложбена галерија, креативне индустрије и сл.), специјализоване трговине (продајна галерија, књижара, сл.) и услужних делатности у функцији основне намене објекта културе (кафе, продавнице, ресторан и сл.), примерених главној намени установе културе који не угрожавају животну средину и не нарушавају репрезентативност и основни карактер институције културе од националног значаја; §  планирани однос основне и компатибилне намене примењује се у оквиру планиране БРГП објекта у односу култура : комерцијални садржаји – минимално 80% : максимално 20%; §  није дозвољено увођење других компатибилних намена;
максимална БРГП	§  максимална БРГП објеката износи 25.000 m2; §  подземне етаже намењене паркирању не улазе у обрачун укупне БРГП; §  због специфичности намене и волумена објекта културе, дозвољено је смештање основних и других садржаја у подземне етаже – у том случају овакве корисне подземне етаже улазе у обрачун укупне дозвољене БРГП;
максимални индекс заузетости (з)	§  за грађевинску парцелу ЗП1-1 индекс заузетости износи 2.5%, а за грађевинске парцеле ЗП1-2а и ЗП1-2б укупан индекс заузетости је 3%;
висина објекта (специфичне намене објеката условљавају веће спратне висине од стандардних)	§  максимална висина планираног објекта је једнака висини постојећег објекта МСУ, 20 m* *Висина објеката је одређена висином постојећег објекта Музеја савремене уметности. Тачну висину објекта утврдити геодетским снимањем и на основу техничке документације објекта Музеја савремене уметности. Висину планираних објеката ускладити са висином „првог хоризонта“ сагледавања објеката у залеђу, тако да исти не ремете препознатљиву визуру предела Калемегдан – Ушће – Велико ратно острво-историјско језгро Земуна-Гардош.
кота пода приземља	§  коту пода приземља дефинисати у складу са функционалном и технолошком шемом; §  приступ свим садржајима мора бити прилагођен особама са смањеном способношћу кретања; §  нивелисање коте приземља у односу на приступе дефинисати у складу са програмским и технолошким потребама објекта музеја;
архитектонско обликовање	§   планирани објекат пројектовати у контексту са постојећим објектом Музеја савремене уметности; §   архитектонски израз мора да буде савремен, примерен амбијенту и намени објекта; §   при пројектовању објекта културе, обавезна је примена: принципа савременог архитектонског обликовања и технологија грађења, атрактивних елемената, нових конструктивних система и квалитетних и савремених материјала за фасадну облогу, као и елемената урбаног дизајна, у складу са значајем објекта, наменом, карактером и временом у коме објекат настаје; §   објекти квалитетом изградње и архитектонским обликовањем треба да представљају репере у простору и створе препознатљив и привлачан урбани амбијент; §   решење мора бити у складу са првонаграђеним решењем пројектног урбанистичко - архитектонског конкурса, чија израда је обавезна; §   садржај и организација простора према потребама и програмском задатку за специфичну намену; §   водити рачуна о специфичним условима излагања и чувања музејских поставки; §   користити савремене материјале који су трајни и лаки за одржавање, енергетски ефикасни; §   применити стандарде приступачности;
посебни услови	§   локацију планиране парцеле одредити пројектним урбанистичко–архитектонским конкурсом  и разрадити Урбанистичким пројектом; §   приликом одређивања локације објекта, положај објекта одредити према Зонама заштите простора и основном ограничењима градње, дефинисаним на графичком прилогу бр. 2 - Планирана намена површина и графичком прилогу бр. 3 - Регулационо - нивелациони план, као и у складу са позицијама дрвенасте вегетације; §   оријентација главног улаза у објекат је ка приступним стазама из парка; §   грађевинску линију габарита објекта потребно је позиционирати у складу и коресподенцији са објектом постојећег музеја, уз максималну заштиту постојећих вредних стабала и значајних визура ка реци Сави и Калемегдану; §   број нивоа у објекту (спратова тј. етажа, полунивоа, каскада, галерија, простора различитих спратних висина и сл.) није дефинисан, већ је потпуно слободан, у складу са програмским и технолошким потребама објекта музеја; §   остварити панорамске визуре из објекта и контакт са околином; §   посебан ефекат треба да има пета фасада, тј. кровна конструкција; §   у употреби материјала водити рачуна о уклапању са материјализацијом постојећег Музеја савремене уметности; §   планира се доступност културног добра широј јавности, односно свим категоријама корисника простора на начин који неће угрозити аутентичност амбијента и нарушити његове вредности;
услови за слободне и  зелене површине у окружењу објекта	§   простор непосредно око планираних објеката је интегрални део површине парка за који су прописана правила у Табели 4; §   позиционирањем планираних објеката у целости се мора сачувати постојећа дрвенаста вегетација; §   дозвољено је наглашавање улаза у објекте новим вегетацијским формама, у мери која не нарушава концепцију уређења парка као јединствене целине; §   планира се формирање екстензивног кровног врта на планираним објектима, у минимално 30 cm земљишног супстрата, као и озелењавање вертикалних површина објекта, директно и/или на постављеним носачима, као и контејнерски гајених биљака на конструкцији постављеној паралелно са зидом;
решење интерног саобраћаја у окружењу објекта	§  приступ објекту планира се са приступних саобраћајница и са парковске површине; §  колске приступе планирати типа улив/излив у подземну гаражу или на паркинг површину са приступних саобраћајница; §  у оквиру зоне грађења, уколико је потребно, планира се посебан приступ и површине за заустављање доставних возила ради утовара-истовара и снабдевања, као и интервентних возила; §  ширину коловоза планирати у односу на очекивана возила која ће се њoмe кретати, али не ужу од 6.0 m за двосмерно кретање возила, односно 3.5 m ако је у питању једносмерно кретање возила; §  планира се паркинг за бицикле;
решење паркирања	§  потребе за паркирањем објекта обезбедити у оквиру парцеле изградњом подземне гараже; §  потребе за паркирањем планирати на основу норматива: o   музеји: минимум 1 ПМ на 7 запослених. §  могућност изградње подземне гараже биће дефинисана након детаљних хидрогеолошких испитивања и у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине и ЈКП БВК; §  паркирање за посетиоце обезбеђено је и у окружењу, у оквиру планираних јавних отворених паркинг површина у обухвату Плана, а у складу са поглављем 3.4.3. Паркирање; §  у зависности од капацитета гараже неопходно је испунити све саобраћајне и противпожарне прописе, као и прописе који се односе на заштиту животне средине;
пешачке комуникације у окружењу објекта	§  омогућити доступност објекта са различитих делова парка; §  простор ван габарита објекта је интегрални део парка преко кога се обезбеђује главни пешачки приступ и простор за јавно окупљање; §  уређење површине ван габарита објекта мора бити интегрални део решења пејзажног уређења парка, у истом естетском маниру и у складу са амбијентом и окружењем; §  пешачке површине и комуникације планирати кроз израду пројектног урбанистичко-архитектонског конкурса за објекат културе и Пројекта уређења и озелењавања парка у складу са смерницама датим у поглављу Правила грађења за јавне зелене површине; §  приликом израде пројектног урбанистичко-архитектонског Конкурса планирано решење пешачких комуникација усагласити са пројектом пејзажног уређења парка, јер се парцеле планираних објеката не смеју ограђивати и морају бити интегрални део јавне зелене површине; §  преко површине парка омогућити повезаност објекта и приобалног шеталишта; §  у оквиру приобалне зоне означен је део површине платоа уметности који представља везу Музеја савремене уметности и платоа на коме је могуће организовати садржаје музеја на отвореном, изложбе и манифестације;
услови ограђивања	§  није дозвољено ограђивање комплекса; §  приликом излагања експоната (временски ограничене изложбе) у оквиру површине ван габарита објекта,  дозвољено је привремено ограђивање изложених експоната;
инфраструктурна опремљеност	§  објекат мора имати прикључак на водоводну и канализациону мрежу, електричну енергију, телекомуникациону мрежу и топловодну или гасоводну мрежу;
инжењерскогеолошки услови	§  објекте је могуће фундирати на темељним тракама повезаним у оба правца по систему роштиља или темељним плочама уз обавезну стабилизацију темељног тла уз израду тампон слоја од шљунка потребне дебљине, а не мање од 0.5 метара; §  уколико се варијанта плитког фундирања покаже као немогућа објекти се могу фундирати на набушеним шиповима ослоњеним и укљештеним у алувијално-песковито-шљунковиту средину (фација корита), са стабилизацијом тла испод базе шипа израдом шљунчаног шипа, због променљивих вредности пенетрационих карактеристика, које карактеришу укрштену слојевитост алувијалног тла, са прослојавањем муљевито-глиновитих фракција, што чини средину анизотропном у погледу њених физичко-механичких својстава; §  за новопланирани објекат Музеја уметности XXI века неопходно је урадити детаљна геолошка истраживања а све у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима.
посебни услови спровођења	§  обавезна је израда пројектног урбанистичко – архитектонског Конкурса, обавезан обухват конкурса је целина I, парцела ЗП1-1 и ЈС1; §  у фази израде Конкурса, Урбанистичког пројекта и пројектне документације обавезна је сарадња са ЈП Зеленило Београд, Завод за заштиту природе, Заводом за заштиту споменика града Београда, Секретаријатом за заштиту животне средине и ЈКП БВК Службом за развој изворишта; §  пројектни урбанистичко – архитектонски конкурс и  урбанистички пројекат израдити у свему према правилима грађења и уређења датих овим Планом, а на основу Закона о заштити природе, Закона о заштити животне средине, Закона о културним добрима и Одлуке о проглашењу парка пријатељства за знаменито место.

Пратећи јавни садржаји у оквиру јавне зелене површине – парка

 

Табела 4: Правила уређења и грађења за Акваријум

АКВАРИЈУМ - А
правила за формирање грађевинске парцеле	§  површину и локацију парцеле за објекат Акваријума одредити кроз јавни, пројектни урбанистичко - архитектонски конкурс, према правилима грађења датим у тексту овог плана; §  објекат планирати на јавној зеленој површини парка ЗП1, у целини I или II; §  максимална површина парцеле једнака је максималној површини под објектом 5000 m2;
број објекта на парцели	§   планира се изградња једног објекта на парцели; §   није дозвољена изградња посебних објеката комерцијалне намене, који нису у склопу и функцији објекта;
положај објекта на парцели	§  објекат поставити у оквиру зоне грађења дефинисане кроз обавезни јавни, пројектни урбанистичко - архитектонски конкурс, у складу са Зонама заштите простора и основном ограничењима градње, дефинисаним на графичком прилогу бр. 2 - Планирана намена површина и графичком прилогу бр. 3 - Регулационо - нивелациони план, као и у складу са позицијама дрвенасте вегетације; §  у оквиру зоне грађења дефинисане конкурсом поставити грађевинске линије габарита објекта које уједно представљају границе грађевинске парцеле; §  минимално растојање између објеката јавне намене не сме бити мање од висине вишег објекта; §  објекат поставити тако да не угрожава постојеће високо вредно растиње парка; §  приликом постављања објекта очувати значајне визуре ка парку и из парка као посебне вредности градског пејзажа; §  објекат је по положају слободностојећи; §  није дозвољена изградња помоћних објеката;  §  није дозвољена градња објеката на две катастарске парцеле различите катастарске општине; §  дозвољено је упуштање делова објекта (еркери, улазне надстрешнице и сл.) ван дефинисаних грађевинских линија. Грађевински елементи препусти могу прећи грађевинску линију и то 2,00 m на целој ширини објекта са висином изнад 3,00 m. Није могуће упуштање елемената ван регулационе линије; §  подземна грађевинска линија једнака је надземној грађевинској линији; §  габарит подземних етажа једнак је габариту надземног дела објекта; §  могућност изградње подземних етажа утврдиће се након детаљних хидрогеолошких испитивања; §  изградњу подземних етажа утврдити у сарадњи са Секретаријатом за животну средину и ЈКП БВК, у складу са Законом о заштити животне средине и Решењем којим се одређују зоне санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода која служе за водоснабдевање града Београда, број 530-01-48/2014 од 01.08.2014. године; §  забрањено је постављање/изградња објеката/површина у зони непосредне санитарне заштите Рени бунара;
намена објеката	§  основна намена су површине за објекат: Акваријум; §  основни садржаји објекта су: простор за излагање садржаја, базени, танкови за складиштење и рециклажу воде, постројење за производњу соли, техничке просторије, помоћне просторије, комуникације, депои, итд, у складу са функционалном организацијом објеката овог типа и савременим стандардима;
компатибилност намене	§  компатибилне намене које су дозвољене у склопу објекта су специјализоване трговине (продајна галерија, сувенири, сл.) и услужне делатности у функцији основне намене објекта (кафе, продавнице, и сл.), примерених главној намени објекта који не угрожавају животну средину и не нарушавају основни карактер објекта и значај јавне зелене површине и објеката у непосредном окружењу; §  планирани однос основне и компатибилне намене примењује се у оквиру планиране БРГП објекта у односу култура : комерцијални садржаји – минимално 80% : максимално 20%. §  није дозвољено увођење других компатибилних намена;
максимална БРГП	§  максимална БРГП објекта износи 5.000 m2; §  подземне етаже намењене паркирању не улазе у обрачун укупне БРГП; §  због специфичности намене и волумена објекта, дозвољено је смештање основних и других садржаја у подземне етаже – у том случају овакве корисне подземне етаже улазе у обрачун укупне дозвољене БРГП; §  садржаје распоредити у три нивоа или према функционалној организацији коју захтевају садржаји;
максимални индекс заузетости (з)	§  површина под објектом не може бити већа 5000 m2;
висина објекта (специфичне намене објеката условљавају веће спратне висине од стандардних)	§  максимална висина планираног објекта је једнака висини постојећег објекта МСУ, 20 m*; *Висина објеката је одређена висином постојећег објекта Музеја савремене уметности. Тачну висину објекта утврдити геодетским снимањем и на основу техничке документације објекта музеја савремене уметности.
кота пода приземља	§  коту пода приземља одредити на основу функционалне шеме објекта; §  приступ свим садржајима мора бити прилагођен особама са смањеном способношћу кретања; §  нивелисање коте приземља у односу на приступе дефинисати у складу са програмским и технолошким потребама објекта;
архитектонско обликовање	§   планирани објекат обавезно пројектовати у контексту са јавном зеленом површином и заштићеним објектима у оквиру Парка пријатељства; §   архитектонски израз мора да буде савремен, примерен амбијенту и намени објекта; §   при пројектовању, обавезна је примена: принципа савременог архитектонског обликовања и технологија грађења, атрактивних елемената, нових конструктивних система и квалитетних и савремених материјала за фасадну облогу, као и елемената урбаног дизајна, у складу са значајем објекта, наменом, карактером и временом у коме објекат настаје; §   објекти квалитетом изградње и архитектонским обликовањем треба да представљају репере у простору и створе препознатљив и привлачан урбани амбијент; §   решење мора бити складу са првонаграђеним решењем пројектног урбанистичко - архитектонског конкурса, чија израда је обавезна; §   садржај и организација простора према потребама и програмском задатку за специфичну намену; §   водити рачуна о специфичним условима излагања и чувања експоната и поставки; §   користити савремене материјале који су трајни и лаки за одржавање, енергетски ефикасни; §   применити стандарде приступачности;
посебни услови	§   локацију планиране парцеле одредити пројектним урбанистичко – архитектонским конкурсом и разрадити Урбанистичким пројектом; §   приликом одређивања локације објекта, положај објекта одредити према Зонама заштите простора и основном ограничењима градње, дефинисаним на графичком прилогу бр. 2 - Планирана намена површина и графичком прилогу бр. 3 - Регулационо - нивелациони план, као и у складу са позицијама дрвенасте вегетације; §   оријентација главног улаза у објекат је ка приступним стазама из парка; §   број нивоа у објекту (спратова тј. етажа, полунивоа, каскада, галерија, простора различитих спратних висина и сл.) није дефинисан, већ је потпуно слободан, у складу са програмским и технолошким потребама објекта музеја; §   посебан ефекат треба да има пета фасада, тј. кровна раван; §   у употреби материјала водити рачуна о уклапању са материјализацијом постојећег Музеја савремене уметности; §   планира се доступност објекта широј јавности, односно свим категоријама корисника простора на начин који неће угрозити аутентичност амбијента и нарушити његове вредности;
услови за слободне и  зелене површине у окружењу објекта	§  простор непосредно око планираних објеката је интегрални део површине парка за који су прописана правила у Табели 4; §  позиционирањем планираних објеката у целости се мора сачувати постојећа дрвенаста вегетација; §  дозвољено је наглашавање улаза у објекте новим вегетацијским формама, у мери која не нарушава концепцију уређења парка као јединствене целине; §  планира се формирање екстензивног кровног врта на планираним објектима, у минимално 30 cm земљишног супстрата, као и озелењавање вертикалних површина објекта, директно и/или на постављеним носачима, као и контејнерски гајених биљака на конструкцији постављеној паралелно са зидом;
решење интерног саобраћаја у окружењу објекта	§  приступ објекту планира се са приступних саобраћајница и са парковске површине; §  колске приступе планирати типа улив/излив у подземну гаражу или на паркинг површину са приступних саобраћајница; или преко пешачко колске стазе парка; §  у оквиру зоне грађења, уколико је потребно, планира се посебан приступ и површине за заустављање доставних возила ради утовара-истовара и снабдевања, као и интервентних возила; §  ширину коловоза планирати у односу на очекивана возила која ће се њoмe кретати, али не ужу од 6,0 m за двосмерно кретање возила, односно 3,5 m ако је у питању једносмерно кретање возила; §  планира се паркинг за бицикле;
решење паркирања у окружењу	§  потребе за паркирањем објекта обезбедити у оквиру парцеле изградњом подземне гараже; §  није дозвољено организовање отвореног површинског паркирања; §  потребе за паркирањем планирати на основу норматива: o   музеји и сл.: минимум 1 ПМ на 7 запослених; §  могућност изградње подземне гараже биће дефинисана након детаљних хидрогеолошких испитивања и у сарадњи са Секретаријатом за животну средину и ЈКП БВК; §  паркирање за посетиоце планирано је на јавним паркинзима у непосредном окружењу према Анализи паркирања која је саставни део Документације Плана; §  у зависности од капацитета гараже неопходно је испунити све саобраћајне и противпожарне прописе, као и прописе који се односе на заштиту животне средине; §  планира се отворени површински паркинг за паркирање бицикала;
пешачке комуникације у окружењу објекта	§  омогућити доступност објекта са различитих делова парка; §  део парцеле објеката ван грађевинских линија је интегрални део парка преко кога се обезбеђује главни пешачки приступ и простор за јавно окупљање; §  уређење површине парцеле ван габарита објекта је интегрални део решења пејзажног уређења парка, у истом естетском маниру и у складу са амбијентом и окружењем; §  пешачке површине и комуникације планирати кроз израду пројектног урбанистичко - архитектонског конкурса у складу са  Пројектом уређења и озелењавања парка у складу са смерницама датим овим Планом и општим правилима уређења и подизања јавних зелених површина; §  преко површине парка омогућити повезаност објекта и приобалног шеталишта;
услови ограђивања	§  није дозвољено ограђивање комплекса; §  приликом излагања експоната (временски ограничене изложбе) у оквиру површине ван габарита објекта,,  дозвољено је привремено ограђивање изложених експоната;
инфраструктурна опремљеност	§  објекат мора имати прикључак на водоводну и канализациону мрежу, електричну енергију, телекомуникациону мрежу и топловодну или гасоводну мрежу;
инжењерскогеолошки услови	§  објекат фундирати на темељним тракама повезаним у оба правца по систему роштиља или темељним плочама уз обавезну стабилизацију темељног тла уз израду тампон слоја од шљунка потребне дебљине, а не мање од 0,5 метара; §  уколико се варијанта плитког фундирања покаже као немогућа објекат се може фундирати на набушеним шиповима ослоњеним и укљештеним у алувијално-песковито-шљунковиту средину (фација корита), са стабилизацијом тла испод базе шипа израдом шљунчаног шипа, због променљивих вредности пенетрационих карактеристика, које карактеришу укрштену слојевитост алувијалног тла, са прослојавањем муљевито-глиновитих фракција, што чини средину анизотропном у погледу њених физичко-механичких својстава; §  за новопланирани објекат Aкваријума у даљој фази пројектовања неопходно је урадити детаљна геолошка истраживања а све у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима.
посебни услови спровођења	§  због специфичне технологије овог типа објекта (велике количине воде, припрема воде, рециклажа воде, прерада соли, замена воде, и др.) технолошке процесе планирати по принципима енергетске ефикасности као „environment friendly / nature-friendly“; §  обавезна је израда пројектног Урбанистичко - архитектонског конкурса, обавезан обухват конкурса је целина I и II, парцела ЗП1-1, ЗП1-2а и ЗП1-2б; §  у фази израде пројектног Урбанистичко - архитектонског конкурса, Урбанистичког пројекта и пројектне документације обавезна је сарадња са ЈП Зеленило Београд, Заводом за заштиту природе, Заводом за заштиту споменика града Београда, Секретаријатом за заштиту животне средине и ЈКП БВК; §  конкурсно решење, урбанистички пројекат и техничку документацију израдити у свему према правилима дефинисаним овим Планом, а на основу Закона о заштити природе, Закона о заштити животне средине, Закона о културним добрима и Одлуке о проглашењу парка пријатељства за знаменито место.

Табела 5: Правила уређења и грађења за Панорамски точак:

ПТ – панорамски точак
правила за формирање грађевинске парцеле	§  површину и локацију парцеле за објекат Панорамског точка одредити кроз јавни, пројектни урбанистичко - архитектонски конкурс, према правилима грађења датим у тексту овог плана; §  објекат планирати на јавној зеленој површини парка ЗП1, у целини I или II; §  максимална површина парцеле једнака је максималној површини постамента објекта са простором за комуникацију, 2500 m2;
број објеката на парцели	§  планира се изградња искључиво једног објекта; §  није дозвољена изградња посебних објеката комерцијалне намене, који нису у склопу и функцији објекта културе;
положај објекта	§  објекат поставити у оквиру зоне дефинисане пројектно урбанистичко - архитектонским конкурсом, а у складу са Зонама заштите простора и основном ограничењима градње, дефинисаним на графичком прилогу бр. 2 - Планирана намена површина и графичком прилогу бр. 3 - Регулационо - нивелациони план, као и у складу са позицијама дрвенасте вегетације; §  минимално растојање између објекта панорамског точка и других објеката јавне намене не сме бити мање од 120 m; §  објекат поставити тако да не угрожава постојеће високо вредно растиње парка; §  приликом постављања објекта очувати значајне визуре ка парку и из парка као посебне вредности градског пејзажа; §  објекат је по положају слободностојећи; §  на парцели није дозвољена изградња помоћних објеката;  §  дозвољено је упуштање делова објекта (делови конструкције точка) ван дефинисаних грађевинских линија које ће се дефинисати након израде урб. архитектонског конкурса и Урбанистичког пројекта; §  габарит подземних етажа једнак је габариту надземног дела објекта; §  могућност изградње свих подземних етажа утврдиће се након детаљних хидрогеолошких испитивања; §  изградњу подземних етажа утврдити у сарадњи са Секретаријатом за животну средину и ЈКП БВК, у складу са Законом о заштити животне средине и Решењем којим се одређују зоне санитарне заштите на административној територији града Београда за изворишта подземних и површинских вода која служе за водоснабдевање града Београда, број 530-01-48/2014 од 01.08.2014. године; §  забрањено је постављање/изградња објеката/површина у зони непосредне санитарне заштите Рени бунара;
намена објеката	§  Панорамски точак; §  основни садржаји су постамент точка са конструкцијом, техничке и помоћне просторије, према садржају за објекте тог типа;
висина објекта	§  максимална висина точка је 85 m;
архитектонско обликовање	§  обликовање карактеристично за објекте тог типа; §  планирати дизајн точка у складу са амбијентом и контекстом; §  савремен израз; §  користити савремене материјале који су трајни, безбедни и лаки за одржавање; §  објекат позиционирати у близини инсталација техничке инфраструктуре;
посебни услови	§  око објекта дефинисати безбедносну зону од 120 m, у оквиру које није дозвољено постављање и изградња објеката; §  позицију панорамског точка дефинисати тако да безбедносна зона не залази или угрожава површину означену као знаменито место; §  приликом постављања точка не угрожавати постојеће вредно високо растиње; §  објекат планирати на начин који неће угрозити аутентичност амбијента и нарушити његове вредности; §  водити рачуна о значајним силуетама са Калемегдана на простор Плана и са простора Плана на Калемегдан и стари град;
услови за слободне и  зелене површине	§  простор непосредно око планираних објеката је интегрални део површине парка за који су прописана правила у Табели 4; §  позиционирањем планираних објеката у целости се мора сачувати постојећа дрвенаста вегетација;
инфраструктурна опремљеност	§  објекат мора имати прикључак на водоводну и канализациону мрежу, електричну енергију, телекомуникациону мрежу и топловодну или гасоводну мрежу;
инжењерскогеолошки услови	§  објекат Панорамског точка фундирати на набушеним шиповима ослоњеним и укљештеним у слој алувијалних шљункова (фација корита). Међусобно повезивање бушених шипова треба извести наглавном АБ плочом кружног или другог облика. Испод темељне, односно наглавне плоче, поставити тампон слој шљунка минималне дебљине 0,5 метара и збијати до потребне збијености. Крајњи ободни шипови требало би да буду благо закошени. У циљу обезбеђења стабилности оваквих високих објеката у погледу слома тла, укупних и диференцијалних слегања, при статичким и динамичким оптерећењима, дименизионисање констурукције објеката треба извршити након провере стабилности целокупног конструктивног система у интеракцији тло-објекат, а уважавајући геотехнички модел терена и предложене геотехничке услове фундирања и изградње; §  у фази пројектовања неопходно је урадити детаљна геолошка истраживања а све у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима .
посебни услови спровођења	§  обавезна је израда пројектног урбанистичко - архитектонског конкурса, обавезан обухват конкурса је целина I и II, парцела ЗП1-1, ЗП1-2а и ЗП1-2б; §  обавезна је израда Урбанистичког пројекта којим ће се дефинисати локација и парцела панорамског точка; §  минимални обухват конкурса и урбанистичког пројекта су парцеле ЗП1-1, ЗП1-2а и ЗП1-2б; §  пре израде конкурса, урбанистичког пројекта и техничке документације прибавити услове Министарства одбране, Завода за заштиту животне средине, Завода за заштиту природе, Завода за заштиту споменика града Београда, ЈП Зеленило Београд и ЈКП БВК; §  пре израде пројектне документације обавезно прибавити услове Директората за цивилно ваздухопловство ради обележавања објекта панорамског точка, које је од значаја за ваздушни саобраћај;* §  конкурсно решење, урбанистички пројекат и техничку документацију израдити у свему према правилима дефинисаним овим Планом, а на основу Закона о заштити природе, Закона о заштити животне средине, Закона о културним добрима и Одлуке о проглашењу парка пријатељства за знаменито место.

* Директорат цивилног ваздухопловства, бр. 4/3-09-0078/2018-0002 од 15.5.2018. године

Постојећи комплекс Музеја савремене уметности (зграда и припадајућа парцела), задржава се у постојећим границама, површини, габариту и волумену. Све  интервенције на објекту Музеја савремене уметности неопходно је обавити у сарадњи са надлежном службом заштите споменика културе. Зелена површина на парцели Музеја савремене уметности визуелно и просторно представља део парковске површине, без могућности ограђивања. Према данашњим стандардима за ову врсту музејске поставке потребна је далеко већа површина, у виду проширења комплекса и изградње новог објекта Музеја XXI века, у непосредном окружењу (иницијатива бр.СМА/01-64/7 од 03.04.2017, СМА/01-64/13 од 21.09.2017., у Документацији Плана). Планира се изградња једноетажног мултифункционалног павиљона музеја у јужном делу парцеле Музеја савремене уметности.

Сва остала правила уређења и грађења за површине јавне намене која се односе на јавне зелене површине дате су у ПДР-у „Ушће“, у оквиру конкурсне документације у одељку II ИЗВОДИ ИЗ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ/ПДР Ушће.

 

 

 

 

 

 

5.2.5. Смернице и препоруке за однос према градитељском и културном наслеђу

 

Заштита културних добара

 

Нови Београд је планиран као модерни град са објектима у зеленилу, што се у пракси показало као један од највећих квалитета реализованог урбаног простора. Посебну вредност у урбаном градском ткиву чини зеленило, које представља саставни део амбијента новобеоградских блокова. Може се рећи да у овом делу Новог Београда зеленило својом функцијом, као и самом просторном организацијом (Парк пријатељства, Приобална зона Новог Београда) представља урбану зелену оазу која има своје место и учествује у формирању градског пејзажа.

Подручје Плана налази се у контексту зона које обухватају најзначајније примере савремене послератне архитектуре. Са аспекта предела као културне вредности, представља јединствен зелени масив са Великим ратним острвом, очуван у контексту свих историјских и друштвених догађања.

Са аспекта заштите културних добара и у складу са Законом о културним добрима („Службени гласник РС“ бр.71/94, 52/11-др. закон и 99/11-др. закон), у оквиру предметног  простора се налазе:

• Знаменито место Парк пријатељства у Новом Београду, културно добро, Одлука о утврђивању, „Службени гласник РС“ бр. 8/14;
• Целина - Приобална зона Новог Београда, која ужива статус претходне заштите.

У непосредној близини границе подручја Плана налазе се:

• Палата Савезног извршног већа у Новом Београду, Булевар Михаила Пупина 8, Нови Београд, културно добро - споменик културе (Одлука о утврђивању, „Службени гласник РС“ бр. 72/13);
• Старо Сајмиште - Логор Гестапоа, културно добро - споменик културе Нови Београд (Одлука о проглашењу, „Службени лист града Београда“ бр. 16/87);
• Околина споменика културе Старо Сајмиште - Логор Гестапоа, блок 17 - између споменика културе Старо Сајмиште-Логор Гестапоа, Земунског пута и Булевара Михаила Пупина, јавни споменик-спомен обележје које ужива статус добра под претходном заштитом.

Унутар предметног простора, односно на његовој самој граници налазе се и појединачни објекти културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности.

• Музеј савремене уметности, културно добро - споменик културе (Одлука о проглашењу, „Службени лист града Београда“ бр. 16/87),
• Пилон 1 (од укупно 5) Моста краља Александра I, добро које ужива претходну заштиту.

Парк пријатељства у Новом Београду, који је својим специфичним архитектонско- урбанистичким и стилским вредностима репрезент једне посебне друштвене, естетске и културне климе у првим деценијама након Другог светског рата, је једини јавни формирани парк меморијалног карактера на подручју Новог Београда.

Приобална зона Новог Београда, целина под претходном заштитом, обухвата шири простор десне обале Дунава и леве обале Саве. Богати културни слојеви Београда, као једног од градова са најдужом урбаном традицијом, његовим историјским значајним и вредним просторима и рекама Савом и Дунавом чине део зоне приобаља и њен су интегрални део. Као материјална сведочанства историјског, културолошког, друштвеног, социолошког, урбанистичког, архитектонског и економског развоја представљају изузетне и неодвојиве вредности културног наслеђа града. Визуре на стари Београд са реке, као и из Старог Београда на реку и нови град на левој обали Саве чине засебну, јединствену и изузетну вредност. Културно наслеђе заједно са акваторијом река, природним вредностима Великог ратног острва, зеленим површинама, као и материјалним и нематеријалним културним наслеђем чини визуелну спону између старог дела града и Новог Београда.

Музеј савремене уметности, својим положајем, волуменом, и савременом формом представља маркантну тачку која се сагледава са Београдске тврђаве, са новог Савског моста као и са реке. У посебне особености објеката треба убројати и успешно повезивање ентеријера са екстеријером. По свом изгледу и намени сврстана је међу најсавременије уређене музејске зграде у СФРЈ.

Пилони Моста краља Александра I, грађени у периоду од 1930-34. године према пројекту архитекте Николаја Краснова, у духу романтичарско-историцистичке архитектуре. Мост краља Александра I је замишљен и реализован као значајан утилитаран објекат који је требало да представља спој модерног инжењерства и историцистичке архитектуре. Услед ратних разарања 1941. године променио је свој првобитни облик. Након рата извршене су реконструкције и адаптације пилона у два наврата 1955-56. и 1975-78. године, као и 2005. године.

Морфологијом терена, природним положајем и висинском разликом предметно подручје пружа изузетне визуре: сагледавање старог дела Београда са Београдском тврђавом и Калемегданским парком, Великог ратног острва и акваторије; и сагледавање са Београдске тврђаве простора Ушћа, Бранковог моста, река и њиховог ушћа, ПЦ „Ушће“ и Земуна.

Мере заштите

Оцењујући овај простор значајним за креирање слике и идентитета града, Служба заштите споменика културе залаже се за очување интегритета зелених површина, уређењем и опремањем отворених, зелених површина и увођењем примерених садржаја, без могућности изградње која би својом наменом, габаритом и волуменом угрозила постојеће вредности. Заштита наслеђених вредности базира се на:

• примени и поштовању конвенција и повеља о заштити природне и културне баштине;
• примени интегративне заштите и конзерваторских метода са циљем очувања природних и културно - историјских вредности културног добра, кроз израду планске документације и програма унапређења парковског простора;
• очувању јавног карактера и начина коришћења отворених површина, посебно јавних зелених површина у функционалном и естетском смислу, као елемената који значајно доприноси квалитету амбијента;
• доступности културног добра широј јавности, односно свим категоријама корисника простора на начин који неће угрозити аутентичност амбијента и нарушити његове вредности;
• могућностима јавног информисања (постављање инфо-табли) у оквиру парка, као вида промовисања културног добра, чиме би се шира јавност упознала о културним и природним вредностима простора, као и основним идејама и историјату његовог настанка;
• очувању аутентичности изгледа парковског простора са свим природним карактеристикама и специфичностима пејзажне архитектуре, споменика и спомен плоча;
• очувању значајних визура ка парку и из парка као посебне вредности градског пејзажа.

Мере заштите су донете дефинисањем општих и посебних услова. Општи услови заштите акцентују мере за:

• зону приобаља и обалоутврде која сублимира градски живот на отвореном, где је потребно очувати их као зелене површине. Активности рекреације и одмора потребно је планирати кроз уређење и опремање простора зеленилом, мобилијаром, шетним стазама и сл. уз ревитализацију, уређење и интеграцију парковских површина и наслеђених вредности. Такође, потребно је очување постојеће пешачке и бициклистичке стазе уз реку која се пружа дуж обале од Земунског кеја до моста Газела;
• подручје културног добра - Парка пријатељства, где је потребно очувати репрезентативни јавни парковски простор, унапредити пејзажно-архитектонске вредности и спровести радове на ревитализацији и санирању оштећења постојећих стаза, као и обнову већ постојећех плоча са натписима имена значајних личности које су садиле дрвеће. Није дозвољена градња која би на било који начин угрозила природне вредности парковског простора, односно угрозила или деградирала културно добро. На парцелама културног добра Парка пријатељства кат. парц. бр. 1026/2, 1032/1, 1032/2 и део кат. парц. бр. 1026/1, КО Нови Београд није дозвољено формирање и постављање спортских терена. Одржива је постојећа концепција уређења западног дела парка, као зеленог простора који може да прими садржаје одговарајућих повремених културних догађаја и манифестација на отвореном, који неће реметити, нити угрожавати биљне врсте које су доминантан градивни материјал простора који је утврђен за културно добро - знаменито место (Одлука о утврђивању, „Службени гласник РС“ бр. 8/14);
• контактну зону непосредно уз споменик културе Старо Сајмиште - Логор Гестапоа, која представља најосетљивији део предметног простора у смислу могућих интервенција, имајући у виду меморијални значај саме локације логора и пијетет према жртвама страдања. Суштински циљ унапређења квалитета простора је постизање склада између меморијалних вредности Старог сајмишта и функционалних и естетских вредности планираних објеката, односно садржаја у непосредном окружењу, без изразито забавних садржаја.

Посебни услови заштите акцентују:

• постављање парковских скулптура у складу са значајем културног добра, према условима надлежних институција;
• прикладно декоративно осветљење парка;
• забрану градње или постављања објеката трајног или привременог карактера који својом наменом, волуменом и габаритом могу угрозити или деградирати културно добро и добро под претходном заштитом;
• забрану постављања антенских стубова мобилне телефоније и рекламних паноа на парцели културног добра како и у његовој непосредној близини, с обзиром да би се тиме нарушиле његове естетске, пејзажне вредности као и значајне визуре;
• забрану формирања и постављање спортских терена у оквиру парцеле културног добра Парка пријатељства (к.п. 1026/2, 1032/1, 1032/2 и део к.п. 1026/1, све К.о. Нови Београд).

Услови заштите археолошког наслеђа

Уколико се приликом извођења земљаних радова наиђе на археолошке остатке или друге покретне налазе, извођач радова је дужан да одмах, без одлагања прекине радове и обавести Завод за заштиту споменика културе града Београда и да предузме мере да се налаз не уништи, не оштети и да се сачува на месту и у положају у коме је откривен (чл. 109. Закона о културним добрима).

Инвеститор је дужан да по чл. 110. истог Закона, обезбеди финансијска средства за истраживање, заштиту, чување, публиковање и излагање добра, до предаје добра на чување овлашћеној установи заштите.

Урбанистичка заштита простора

Са аспекта урбанистичке заштите простора укупно планско подручје је део широкоугаоног сагледавања визура са најзначајније стајне позиције Београда „Победник на Београдској тврђави“, одакле се пружа панорама ушћа Саве у Дунав, са Великим и Малим ратним острвом, репрезентативним и зеленим простором Новог Београда и Земуна у залеђу. Заштита ове визуре треба да спречи деградацију постојећих вредности, пре свега доминантног зеленог масива и очува сагледавање препознатљивих изграђених структура Новог Београда (изградња високих, доминантних и масивних објеката је непожељна/забрањена).

5.2.6. Смернице и препоруке за саобраћајне површине

Концепт уличне мреже заснива се на Плану генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе – град Београд (целине I – XIX) („Службени лист града Београда“, бр. 20/16, 97/16, 69/17 и 97/17).

Булевар Николе Тесле уместо магистрале постаје улица првог реда, док саобраћајни правац Булевар Михајла Пупина – Бранков мост који тангира границу Плана са јужне стране, остаје у рангу магистрале.

Улица Ушће, деоница унутар предметног подручја, остаје део секундарне уличне мреже и планирана је са ограниченим режимом коришћења који је могуће остварити мерама у току експлоатације. Ограничени режим подразумева шеталиште са најмањом могућом фреквенцијом возила (доставна, комунална, интервентна возила, возила за инвалиде електровозила и повремено у служби музејских активности).

Колски приступ Парку пријатељства као и садржајима унутар предметног простора, остварити са ободне саобраћајне мреже: из Булевара Михајла Пупина и Николе Тесле и Улице Ушће. Обзиром на позицију и карактер простора било би пожељно ставити акценат на јавни градски превоз путника, као и коришћење алтернативних видова саобраћаја (пешачки и бициклистички).

На укрштајима Булевара Николе Тесле са Булеваром Михајла Пупина и Улицом Ушће планиране су кружне раскрснице. Кроз даљу израду техничке документације извршити провере проходности меродавног возила као и анализу и прогнозу саобраћајног оптерећења и оствареног нивоа услуге раскрсница.

Ситуациони и нивелациони план саобраћајница у оквиру границе Плана дефинисан је према постојећој саобраћајној мрежи. Овим Планом планирана је реконструкција попречних профила саобраћајница на следећи начин:

• у оквиру Булевара Николе Тесле планирана је двосмерна бициклистичка стаза са стране профила према парку минималне ширине 2,0 m;
• у оквиру Улице Ушће, деоница паралелна реци, планиран је обострани тротоар ширине 2,5 m, као и зид за заштиту од хиљадугодишњих вода;
• у оквиру Улице Ушће, деонице које нису паралелне реци, планиране су двосмерне бициклистичка стаза ширине 2,0 m са ивичним зеленим појасом и обостраним тротоарима од минимум 1,5 m.

Непосредно уз Улицу Ушће, деоница паралелна делу Булевару Михајла Пупина (и Бранковом мосту) планира се изградња паркинг простора капацитета око 228 ПМ. Уз Булевар Николе Тесле, у зонама парка без дрвећа, у дубини од око 20 m, могуће је изградити паркинг површине (паркинг боксове са паркирањем у два реда). У даљем спровођењу и приликом израде техничке документације за наведене паркинг површине неопходна је сарадња са Секретаријатом за саобраћај, Секретаријатом за заштиту животне средине и ЈКП „Зеленило-Београд“.

Остварен број паркинг места планиран овим Планом задовољава потребе посетиоца овог простора, тј. различитих садржаја у оквиру јавних зелених површина (Анализа потреба за паркирањем се налази у документацији Плана).

Бициклистички саобраћај

Према Генералном урбанистичком плану Београда који представља стратешки документ за развој бициклистичких стаза у граду, поред постојећих, планирана је и бициклистичка стаза у делу Булевара Николе Тесле од Улице Трешњиног цвета до Алексиначких рудара где би се повезала са постојећом стазом. Бициклистичка кретања су планирана и дуж речних токова у оквиру парковских стаза.

Пројекат „Београд бициклом“ (2017/2018), представља дефинисање и релизацију под-пројеката и активности који су у складу са Стратегијом развоја Града Београда и интегрални део „ИМЕ пројекта“, а који се односе на промовисање концепта урбане мобилности, редефинисање саобраћајне хијерархије, где пешаци и бициклисти имају приоритет, као и јачање свести о очувању животне средине кроз развој еколошки прихватњивих видова саобраћаја.

Пешачки саобраћај

У предметном простору планирана је мрежа пешачких праваца са два главна подужна правца, један по ободу локације дуж обе реке и други паралелно са Булеваром Николе Тесле, које за циљ имају повезивање простора са остатком приобаља и старог дела града. Планирани подужни правац дуж обале је типа пешачке стазе, која је уједно и круна насипа обале. Траса је намењена пешачком саобраћају уз регулисан режим спорог повременог саобраћаја који се односи на противпожарна, доставна возила и возила хитне помоћи. Дуж овог правца није планирано паркирање осим у делу код Бранковог моста. Други планирани подужни правац је паралелан са Булеваром Николе Тесле и намењен је искључиво пешачком и бициклистичком саобраћају. Управно на подужне правце и на реку планирани су попречни правци намењени искључиво пешачком и бициклистичком саобраћају. У пресеку подужних и попречних праваца планирана су проширења у виду слободног простора за различите тематске садржаје. По средини парка планиран је централни подужни правац који повезује све садржаје парка и попречне правце у средишту простора. Средишњи правац планиран је искључиво за пешачки саобраћај. Од главних попречних праваца грана се мрежа секундарних праваца које је неопходно дефинисати у складу са карактером дела парка и типом парка на основу кога је настао. У оквиру пешачких рута размотриће се планирање тематских зона парка и тематских стаза који подржавају активности спорта, рекреације, културе, науке и др.

У границама ПДР „Ушће“ предвиђа се изградња нове инфраструктуре гондоле, у оквиру планиране намене саобраћајне и инфраструктурне површине гондоле и трасе гондоле, за које се утврђују правила грађења. Заштитни појас гондоле је простор изнад, испод или поред гондоле, и то са обе стране у односу на осу гондоле почев од границе безбедносног појаса гондоле до границе појаса на растојању од 25 m са обе стране у односу на осу гондоле (укупна ширина заштитног појаса 50 m).

Правила уређења и грађења за станицу гондоле са инфраструктурним коридором и заштитним појасом дефинисана су Планом детаљне регулације за гондолу Калемегдан-Ушће, градске општине Стари град и Нови Београд („Сл. лист Града Београда“ бр. 65/2018).

Паркирање

Минималан број места за смештај путничких возила одредити према следећим нормативима:

• установе културе: 1 ПМ на 60 m2 БРГП;
• музеји: 1 ПМ на 7 запослених;
• инфраструктурни објекти и комплекси: у зависности од технолошког процеса.

Од укупног броја паркинг места 5% планира се за особе са инвалидитетом, у свему према Правилнику о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама („Службени гласник РС“, бр.22/2015).

 

Јавни градски превоз путника

Према планским поставкама и смерницама развоја система ЈГПП-а Секретаријата за јавни превоз, у оквиру предметног простора предвиђено је задржавање постојећих траса аутобуских линија које саобраћају Булеваром Николе Тесле и Улицом Ушће, као и задржавање постојећих стајалишта.

Поред постојећих, планирају се и стајалишта у Булевару Николе Тесле и то у смеру ка Земуну после планиране кружне раскрснице Булевара Николе Тесле и Улице Ушће, и у смеру ка Зеленом венцу пре поменуте кружне раскрснице.

Такође, оставља се могућност реорганизације мреже линија у складу са развојем саобраћајног система, кроз повећање превозних капацитета на постојећим линијама, успостављање нових и реорганизацију мреже постојећих линија.

Постојећи терминус аутобуских линија „Нови Београд (Ушће)“, који се налази у Улици Ушће (део паралелан са Бранковим мостом) се задржава.

5.2.7. Смернице и препоруке за зелене и слободне површине

У конкурсној документацији, у одељку III СМЕРНИЦЕ НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА, приложени су смернице ЈКП „Зеленило Београд“ и смернице Завода за заштиту споменика културе Града Београда

 

У складу са Законом о културним добрима, целокупан простор Плана припада подручју које је под претходном заштитом, а део Парка пријатељства, као меморијални музеј на отвореном, због јединственог начина настанка и уређења заштићен је као културно добро - знаменито место.

Велико ратно острво, које је у нераскидивој вези са зеленим масивом планског подручја, заштићено је као Предео изузетних одлика (Решење о стављању под заштиту природног добра „Велико ратно острво“, „Службени лист града Београда“, бр. 7/05).

У складу са постављеним циљем израде Плана, условима надлежних институција, законским основом и планским решењем се у највећој могућој мери чувају и унапређују постојеће јавне зелене површине, појединачна стабла, дрвореди и групе стабала. Такође, планирана је садња нове вегетације, као и континуалних појасева поред пешачких и бициклистичких стаза, у зони приобаља, чиме се успостављају плаво-зелени коридори, који имају значајну улогу са аспекта очувања и повећања биодиверзитета. У оквиру комплекса постојећих и планираних јавних намена прописан је одређени проценат зелених површина у директном контакту са тлом, као и озелењавање паркинг простора дрворедним садницама. Реализовањем планског решења, вегетација и порозно тле обезбедиће природно кружење атмосферских вода, станиште за бројне врсте флоре и фауне, могућност кретања бројним животињским врстама и др., што ће значајно допринети заштити природе.

Приликом реализације планског решења неопходно је поштовати следеће мере заштите:

• максимално чувати постојећу вегетацију, а вредне примерке појединачних/групе стабала и дрвореда уклопити у пројектно решење;
• пре дефинисања позиције планираних објеката културе обавезно извршити валоризацију постојећих стабала како би се избегла сеча квалитетних, виталних примерака;
• приликом одабира врста за нову садњу предност треба дати аутохтоним врстама дрвећа и жбуња прилагодљивим на природне и створене услове предметног подручја; у мањој мери могу се користити и егзоте за које је потврђено да се добро адаптирају датим условима средине; избегавати алергене врсте;
• не препоручује се озелењавање врстама које су за наше поднебље детерминисане као инвазивне: Acer negundo (јасенолисни јавор или негундовац), Amorpha fruticosa (багремац), Robinia pseudoacacia (багрем), Ailanthus altissima (кисело дрво), Fraxinus americana (амерички јасен), Fraxinus pennsylvanica (пенсилвански јасен), Celtis occidentalis (амерички копривић), Ulmus pumila (ситнолисни или сибирски брест), Prunus padus (сремза), Prunus serotina (касна сремза) и Parthenocissus quinquefolia (петолисни бршљан);
• за формирање дрвореда користити школоване саднице аутохтоних врста лишћарских стабала, прилагођене локалним климатским условима, отпорне на аерозагађење;
• за озелењавање паркинг простора користити дрворедна стабла лишћара широких крошњи, врсте које својим плодовима ни на који начин не би угрозиле људе и аутомобиле; избегавати врсте које имају велике и тврде плодове, плодове који би запрљали простор;
• препоручује се вертикално озелењавање фасада објеката и формирање кровних вртова (не урачунава се у прописан минимум зелених површина у директном контакту са тлом);
• за сечу одраслих, вредних примерака дендрофлоре потребно је прибавити сагласности надлежних институција и комисија, пре почетка извођења радова;
• изворе светлости јавне расвете на зеленим површинама усмерити ка тлу;
• у планирању осветљења објеката, oбезбедити могућност смањења интензитета светлости изван радног времена објеката, односно током друге половине ноћи;
• није дозвољено складиштење земље од ископа, грађевинског материјала, чврстих отпадака, течних горива и мазива и других штетних материја на уређеним зеленим парковским површинама;
• приликом извођења радова планира се засебно депоновање и заштиту плодне земље од спирања и разношења како би се користила за радове на санацији;
• након завршених радова неопходно је извршити санацију или рекултивацију свих деградираних површина.

Уколико се током радова на реализацији планског решења наиђе на геолошко-палеонтолошка документа или минералошко-петролошке објекте, за које се претпоставља да имају својство природног добра, извођач радова је дужан да у року од осам дана обавести министарство надлежно за послове заштите животне средине, као и да предузме све мере заштите од уништења, оштећења или крађе, до доласка овлашћеног лица.

Уколико се због изградње уништи постојеће јавно зеленило, оно се мора надокнадити под посебним условима и на начин који одређује јединица локалне самоуправе.

à Завод за заштиту природе Србије, бр.020-2057/3 од 29.09.2017. Секретаријат за заштиту животне средине, бр. 501.2-134/2017-V-04 од 19.10.2017.; ЈКП „Зеленило Београд“, бр. 23765/1 од 05.10.2017.

5.2.8. Смернице у односу на инжењерско геолошке услове       

За услов максималног водостаја река Саве и Дунава треба очекивати да је терен водозасићен до коте 73 mnv. Просечни ниво је на коти 69-70 mnv, скоро увек изнад некадашње површине терена (пре насипања) или у њеном нивоу. Предвиђени максимални ниво подземне воде износи 74 mnv. Са аспекта коришћења подземне воде, као вида обновљиве енергије, терен је повољан.

 

На основу свих изведених хидрогеолошких истраживања и студија, прогнозирани максимални ниво подземних вода за подручје Новог Београда је на коти 74.0 mnv, те ову коту треба сматрати меродавном за заштиту од подземних вода. За етажа испод коте 74.0 mnv, треба предвидети израду одговарајуће потпуне хидротехничке заштите.

За више нивое пројектовања потребно је извести детаљна истраживања терена у габаритима новопројектованих објеката.

Изградња објеката мултифункционалног спортско-културног садржаја

Изградња објеката на предметном простору ПДР-а, омогућавају створени инжењерско геолошки и инжењеско-геотехнички услови терена уз потребне и неопходне мере стабилизације при изградњи објеката, као и потребне биотехничке мере хортикултурног и пејзажно-архитектонског уређења терена, односно зелених површина, а уважавајући дефинисан геотехнички модел терена са параметрима тла по издвојеним срединама.

При изградњи пратећих објеката ниже и средње спратности могуће је фундирање објеката на темељним тракама повезаним у оба правца по систему роштиља или темељним плочама уз обавезну стабилизацију темељног тла уз израду тампон слоја од шљунка потребне дебљине, а не мање од 0,5 метара.

Објекти се могу фундирати и на набушеним шиповима ослоњеним и укљештеним у алувијално-песковито-шљунковиту средину (фација корита), са стабилизацијом тла испод базе шипа израдом шљунчаног шипа, због променљивих вредности пенетрационих карактеристика, које карактеришу укрштену слојевитост алувијалног тла, са прослојавањем муљевито-глиновитих фракција, што чини средину анизотропном у погледу њених физичко-механичких својстава.

Сеизмолошке карактеристике терена  

Према најновијим регионалним истраживањим Републичког сеизмолошког завода Србије (http://www.seismo.gov.rs/) одређени су параметри сеизмичности за територију Републике Србије. Према карти сеизмичког хазарда за очекивано максимално хоризонтално убрзање на основној стени – Acc(g) и очекивани максимални интензитет земљотреса – Imax у јединицама Европске макросеизмичке скале (EMS-98), у оквиру повратног периода од 95, 475 и 975 година могу се очекивати земљотреси максималног интензитета и убрзања приказани у табели.

Сеизмички параметри	Повратни период времена (године)
	95	475	975
Acc(g) max.	0,02-0,04	0,04-0,06	0,06-0,08
Imax (EMS-98)	VI	VII	VIII

Табела: Сеизмички параметри

Ради заштите од земљотреса, објекте пројектовати у складу са актуелним надлежним прописима и нормативима који уређују област изградње у сеизмичким подручјима.

 

5.2.9. Смернице у односу на мере енергетске ефикасности изградње  

Законом о планирању и изградњи, прописано је да сви новопланирани објекти морају да задовоље прописе везане за енергетску ефикасност објеката, односно обезбеде минималне прописима утврђене услове комфора а да при томе потрошња енергије на годишњем нивоу не пређе дозвољене максималне вредности по m². Потврду испуњености ових услова садржи Сертификат о енергетским својствима зграда (Енергетски пасош), који је саставни део техничке документације која се прилаже уз захтев за издавање употребне дозволе, у складу са Правилником о условима, садржини и начину издавања сертификата о енергетским својствима зграда („Сл. гласник РС“, бр. 69/2012, 44/2018 – др. закон и 111/2022).

При пројектовању и изградњи планираних објеката применити следеће мере енергетске ефикасности:

• изградња пасивних објеката и објеката код којих су примењени грађевински ЕЕ системи;
• применити енергетски ефикасну инфраструктуру и технологију - користити ефикасне системе грејања, вентилације, климатизације, припреме топле воде и расвете, укључујући и коришћење обновљивих извора енергије (соларне панеле и колекторе, термалне пумпе, системе селекције и рециклаже отпада, итд.), колико је то могуће;
• водити рачуна о избору адекватног облика, позиције и оријентације објекта како би се умањили негативни ефекти климатских утицаја (температура, ветар, влага, сунчево зрачење);
• планира се висок степен природне вентилације и остварити што бољи квалитет ваздуха и уједначеност унутрашње температуре на дневном и/или сезонском нивоу;
• заштитити објекат од прејаког летњег сунца зеленилом и архитектонским елементима за заштиту од сунца, применити адекватну вегетацију и зеленило у циљу повећања засенчености односно заштите од претераног загревања;
• топлотно изоловати објекте применом термоизолационих материјала, како би се избегли губици топлотне енергије и уградити штедљиве потрошаче енергије;
• користити природне материјале и материјале нешкодљиве по здравље људи и околину, као и материјале изузетних термичких и изолационих карактеристика.

При пројектовању, изградњи, уређењу и одржавању јавних слободних површина у оквиру комплекса јавних намена, саобраћајница и зелених површина применити следеће мере енергетске ефикасности:

• потребно је применити концепте који су штедљиви, еколошки оправдани и економични по питању енергената;
• максимално користити нова техничка и технолошка решења у циљу енергетски ефикасније градње, уређења и одржавања;
• водити рачуна и о економичној потрошњи свих облика енергије, било да су они обновљиви или необновљиви;
• код изградње користити грађевинске материјале из окружења;
• употребљавати енергетски ефикасна расветна тела;
• урбани мобилијар који захтева коришћење електричне енергије планирати као „самодовољан“ у енергетском смислу, постављањем фотонапонским панела мањих димензија или сличне опреме која ће из обновљивих извора енергије производити и обезбеђивати електричну енергију за потребе стубова јавне расвете, информационих паноа, wi-fi пунктова и другог.