САОПШТЕЊЕ О РЕЗУЛТАТИМА
отвореног, једностепеног, анонимног урбанистичко-архитектонског конкурса за подручјe „Парка пријатељства'' - Ушће, градске општине Нови Београд и Земун, и идејно решење Природњачког музеја у Београду.
Расписивач /Наручилац/ конкурса : Природњачки музеј у Београду, https://nhmbeo.rs/
Спроводилац конкурса: Друштво архитеката Београда, www.dab.rs.
До предвиђеног рока предато је дигитално, укупно 18 конкурсних радова.
Жири је радио у саставу:
Председник жирија:
- проф. Иван Рашковић , архитекта
Чланови жирија:
- Зоран Вапа, дипл.инж.грађ., посебни саветник министра културе
- Данијела Ванушић, мастер истор.уметн., в.д. помоћника министра културе
- Славко Спасић, виши кустос, директор Природњачког музеја
- Марко Стојчић, архитекта, Главни градски урбаниста
- Милка Гњато, архитекта
- доцент др Милена Кордић, архитекта
Заменик члана жирија: др Борис Иванчевић, музејски саветник
Консултант : др Марија Лалошевић, архитекта, Урбанистички завод Београда
Известиоци су радили у саставу:
- Тамара Петровић Комленић, архитекта
- др Јелена Богосављевић, архитекта, асистент Архитектонског факултета у Београду
На састанку одржаном дана 16.04.2024. године, жири је донео следеће Одлуке, како следе у оквиру предвиђеног наградног фонда:
Прва награда у износу од 2.500.000,00 додељена је једногласно раду са
Ауторском шифром YX17911 - радном шифром 02
Аутори: академик проф. Бранислав Митровић, дипл. инж. арх; доц. др Ђорђе Алфиревић, дипл. инж. арх; Урош Мајсторовић, маст. арх; Душан Грујовић, маст. арх. и Душан Међедовић, маст. арх.
Пројектанти: Ивана Лакић, маст. арх. и Стефан Лакић, маст. арх.
Пројектанти - сарадници: Јелисавета Арсеновић, маст. арх. и Ивана Николић, маст. арх.
Конкурсно решење је рађено у оквиру архитектонског студија „MITarh“ д.о.о. из Београда
Друга награда у износу од 1.250.000,00 додељена је већином гласова раду са
Ауторском шифром HB69069 - радном шифром 07
Аутори: Душан Стојановић, дипл. инж. арх. и Павле Стаменовић, дипл. инж. арх.
Сарадници- пројектанти: Ђорђе Јовановић, маст. инж. арх; Весна Јанковић, маст. инж. арх; Андреј Јовановић, маст. инж. арх; Мина Матковић, B. Arch. и Никола Јоцић, B. Arch.
Трећа награда у износу од 625.000,00 додељена је већином гласова раду са
Ауторском шифром OO00040 - радном шифром 01
Аутори: проф. арх. Дејан Миљковић, представник тима; арх. Вида Недељковић; арх. Лука Рајшић и арх. Јелена Милинковић
Сарадници на пројекту: проф. арх. Дејан Васовић (конструкција) и студент Милован Срећковић
Рад је израђен у оквиру бироа „Дејан Миљковић архитекти“ д.о.о.
Два једнаковредна откупа од по 300.000,00 додељени су већином гласова радовима:
Ауторском шифром FL12255 - радном шифра 16
Аутори и сарадници: Наталија Мрдовић, B. Arch; Немања Чулић, B. Arch; Сара Димитријевић, B. Arch; Катарина Поповић, B. Arch и Михаило Миљанић, B. Arch.
Ауторском шифром BV83250 - радном шифра 18
Рад је урађен у оквиру студија „AKVS arhitektura“ Београд
Аутори: Анђела Карабашевић Суџум и Владислав Суџум
Пројектанти: Вук Златковић, Филип Поповић, Марија Матијевић и Мрђан Кековић
* * *
НАГРАЂЕНИ РАДОВИ
Отвореног, једностепеног, анонимног урбанистичко- архитектонског конкурса за подручјe „Парка пријатељства'' - УШЋЕ, градске општине Нови Београд и Земун и идејно решење ПРИРОДЊАЧКОГ МУЗЕЈА у Београду
ПРВА НАГРАДА
Ауторска шифра YX17911; Радна шифра 02
Аутори: акад. проф. Бранислав Митровић, дипл. инж. арх; доц. др Ђорђе Алфиревић, дипл. инж. арх; Урош Мајсторовић, маст. арх; Душан Грујовић, маст. арх. и Душан Међедовић, маст. арх.
Пројектанти: Ивана Лакић, маст. арх. и Стефан Лакић, маст. арх.
Пројектанти - сарадници: Јелисавета Арсеновић, маст. арх. и Ивана Николић, маст. арх.
Конкурсно решење је рађено у оквиру архитектонског студија „MITarh“ д.о.о. из Београда
ПРВА НАГРАДА – ауторска шифра YX17911 - радна шифра 02
концепт:
Предложено решење представља симбиозу отвореног и затвореног простора у оквиру јединственог склопа. Таква јукстапозиција изражава идеју о тоталитету природе као феномена и међусобном односу њених градивних делова. Потчињеност нове грађевине морфологији локације и непосредног окружења подцртава супремацију природног над man-made артефактима. Формирана је својеврсна платформа за тумачење универзалних процеса и метафорични приказ кретања и развоја елемената од којих је саздан свет. Смена годишњих доба мења део приобаља које је укључено у склоп музеја па објекат асоцира и на живи организам који приказује диктат природе и цикличност временског тока. Природни екосистем произведен је у музејски експонат.
Повезвање затвореног и отвореног простора у једну целину последично ствара чвориште основних елемената – тла, воде и ваздуха који приказују темељну структуру универзума. Корисници се постављају у само средиште догађаја и то као учесници и посматрачи, одређујући сами могући интензитет присуства у датом простору као и меру његовог сагледавања. Концепт је утврђен и студиозним, свеобухватним третманом ширег окружења, то јест анкетног обухвата конкурса где су сви задати елементи спрегнути у стабилну урбанистичку композицију.
урбанистичка поставка:
Окосница уређења конкурсне просторије је пешачки правац југоисток – северозапад на који се везују нови садржаји парка на Ушћу. На југоисточном крају трасе налази се приступ парку са ``Бранковог моста`` после чега се озелењеном променадом долази до Музеја 21 века те, преко комплекса природњачког музеја потез бива акцентиран панорамским точком. Музејски комплекс је постављен у северозападном делу конкурсне парцеле и пружа се, линеарно, дуж обале рукавца Дунава , наспрам Великог ратног острва. Део обале и припадајуће акваторије поменутог рукавца укључен је у склоп музеја представљајући његов ``отворени`` део. Крећући се описаним правцем, посетиоци се уводе у средиште музејског комплекса где се њихова кретања разлажу на део који прати руб обале и трасу-мост која се пружа преко водене површине. Колски приступ гаражи комплекса остварен је са булевара Николе Тесле. Комплекс је постављен иза заштитног бедема приобаља док је његов отворени део – акваторија препуштена менама годишњих доба. Затворени део музеја је покривен ``зеленим`` кровом па се, визуелно, утапа у морфологију терена, који ће бити у целости доступан јавности.
архитектонска артикулација склопа:
Објекат је организован као склоп затвореног и отвореног простора кроз чије средиште пролази пешачка комуникација. На тај начин је створен амбијент који кориснике поставља у ``језгро просторног догађаја`` где је сензација сагледавања дела унутрашњег и спољашњег простора истакнута као основна просторна вредност. Затворени део музеја је постављен, као што је напоменуто иза обалног, заштитног бедема и развијен дуж поменуте пешачке трасе; излагачки простори су оријентисани према приобаљу тако да их шетачи, делимично, могу сагледавати. Простор, заправо, представља склоп укопан са три стране. Помоћни и сервисни простори музеја су оријентисани према булевару Николе Тесле. Излагачки простор је целовит и самим тим погодан за различите изложбене поставке.
Линеарни простор затвореног дела музеја је подељен на два крила и то: крило природњачког музеја и крило где је смештен акваријум чиме се формира јединствена, линеарна, закривљена архитектонска композиција; средиште те композиције је чвор где се укрштају пешачка кретања дуж обале и она која се, ортогонално на претходно поменута пружају преко дела акваторије рукавца и ка Великом ратном острву.
Пешачка комуникација која пролази кроз комплекс се, као што је поменуто, грана на више праваца интегришући, додатно комплекс музеја и подцртавајући везу отворено – затворено.
архитектонско обликовање:
Архитектонски језик је у овом случају, подређен визуелним карактеристикама непосредног окружења. Ликовни израз следи карактеристике топографије на терену па је објекат ``саздан`` од морфолошких цитата парковског амбијента у коме је лоциран. Озелењени кров представља и додатну пешачку површину па је на тај начин волумен склопа преклопљен са тлом парка остварујући својеврсну ``површинску ефикасност``; кров музеја није ``изгубљен`` за кориснике већ представља додатни садржај.
Други аспект архитектонског израза се, овде, односи на ненаметљивост новог склопа па је постојећи парк готово неизмењен; на тај начин је дат исказ у вези са визуелном заштитом и очувањем постојећег амнбијента. Аутентичност топографије је овде кључ обликовања.
материјализација простора:
Окосница материјализације простора је концепт покривања објекта озелењеним слојем земље што склоп чини енергетски ефикасним у највећој могућој мери. Темперирање унутрашњег простора музеја могуће је у том случају остваривати линијом обновљивих извора енергије високог нивоа исплативости.
ПРЕПОРУКЕ ЗА ДАЉУ РАЗРАДУ ПРОЈЕКТА
Ради унапређења понуђеног решења и повећања његове одрживости у фази извођења и експлоатације потребно је урадити следеће на нивоу идејног решења и то:
- простор акваријума изместити из објекта и у то крило сместити депое музеја
На тај начин се целокупан склоп развија по површини тла, безбедан од високих подземних вода што битно побољшава експлатационе трошкове његовог коришжења (одсуство хидронивелационих бунара).
ДРУГА НАГРАДА
Ауторска шифра HB69069; Радна шифра 07
Аутори: Душан Стојановић, дипл. инж. арх. и Павле Стаменовић, дипл. инж. арх.
Сарадници- пројектанти: Ђорђе Јовановић, маст. инж. арх; Весна Јанковић, маст. инж. арх; Андреј Јовановић, маст. инж. арх; Мина Матковић, B. Arch. и Никола Јоцић, B. Arch.
Друга награда - Ауторска шифра HB69069 - радна шифра 07
концепт:
Простор Природњачког музеја, предложеним архитектонским концептом постаје проточан за природу, а позивајући за посетиоце. Подизањем основног волумена музеја од тла, аутори увлаче простор природе у приступни плато и приземну етажу објекта. Али то подизање основног волумена је покренуто, структурирано кроз два нивоа, тако да гради динамику кретања али и артикулацију различитих садржаја доступних публици унутар јединственог просветљеног волумена улазног хола. Овим поступком, истовремено се отварају непрекинуте визуре на парк и окружење, које сваком кориснику омогућавају доживљај повезаности са природом.
Мекана геометрија приступних стаза, приступних и улазних платоа, подигнутог волумена али и унутрашњих елемената структуре објекта говори о извесној пажљивости према контексту у коме се гради, о уважавању природе, природног амбијента и фрагилних баланса између грађеног и природног. Таква архитектура, повучена у други план, са циљем да се фокус стави на разумевање, уважавање и чување природе, важан је архитектонски допринос мисији и задацима које једна оваква институција, као што је природњачки музеј, има.
урбанистичка поставка:
Предложена позиција објекта Природњачког музеја прати доминантне правце формиране грађеном структуром у суседним блоковима, који представљају непосредно окужење конкурсног обухвата, односно парка. По позицији и орјентацији, објекат Природњачког музеја непосредно се надовезује на јаке правце кула „Ушће“ 1 и 2, формирајући тако један хармоничан склоп маса са становишта поштовања и развијања постојеће урбанистичке матрице. Близина булевара Николе Тесле, омогућава лак приступ програмима музеја чак и за веће групе и вођене посете, али тако да токове публике не увлачи дубоко у парк, и тиме не нарушава зелени фонд и одвијање постојећих јавних програма попут рекреације, на читавом потезу од Бранковог моста до Хотела Југославија. Оваквом урбанистичком поставком по ободу конкурсног обухвата, примат се даје парку и континуитету кретања кроз њега.
архитектонска артикулација склопа:
Простор је организован као склоп два волумена, од којих је један подземни, доминантно намењен депоима и радним просторима везаним за садржаје депоа, а један надземни доминантно посвећен сталној поставци и административним садржајима музеја. Ове две артикулисане целине повезане су једниственим простором улазног хола који остварује гладак прелаз између природе и објекта, али и између јавног простора и свих допунских садржаја музеја па све до сале за привремене поставке. Јединствен надземни волумен посвећен сталној поставци, компонован је кроз серију различитих амбијената и просторних ниша, које омогућавају да се различити сегменти поставке „угњезде“ у одговарајуће просторне оквире, а да при том дају утисак целовитости.
архитектонско обликовање и материјализација:
Материјализација и обликовање решења су у функцији намере да објекат „одсликава“ природу, од мекане форме која реферира на форме у природи до дословне рефлексије на фасади објекта. Изглед објекта тако постају серије одраза зеленила и одсјаја светлости у рефлектујућој површини опне.
ТРЕЋА НАГРАДА
Ауторска шифра ОО00040; Радна шифра 01
Аутори: проф. арх. Дејан Миљковић, представник тима; арх. Вида Недељковић; арх. Лука Рајшић и арх. Јелена Милинковић
Сарадници на пројекту: проф. арх. Дејан Васовић ( конструкција) и студент Милован Срећковић
Рад је израђен у оквиру бироа „Дејан Миљковић архитекти“ д.о.о.
Трећа награда Ауторска шифра OO00040 - радна шифра 01
концепт:
Основна идеја предложеног решења је архитектонска интерпретација материјала природе, односно у овом случају, конкретно минерала Пирита. Неочекивана правилност геометрије овог природног материјала подлога је за решење изразито јаке форме и специфичне геометрије. Композиција маса понуђена у овом раду, обликовно је веома изражајна, сугестивна. Тиме се постиже знаковитост и препознатљивост објекта у контексту, али опет са могућношћу да се у исти тај контекст, објекат и утисне. Јасна геометрија и детерминисана структура објекта омогућавају лако одвајање и читљиве односе различитих програма музеја. Двојаким третманом форме и организације простора, ово решење лако и прецизно одваја зоне које су доступне публици од оних у које она нема приступ.
урбанистичка поставка:
Урбанистичка поставка овог решења, пре свега поставља један склоп комплементарних програма културе, односно музејски дистрикт или групацију, а онда у оквиру тога склопа тражи равнотежу и позицију програма Природњачког музеја. Нагласак у урбанистичкој композицији је на повезивању садржаја дуж потеза од Бранковог моста ка Земунском кеју, са програмски веома балансираним груписањем садржаја забаве уз Дунавско приобаље које је већ посвећено сличним садржајима и садржаја културе у оквиру блока окренутог Савском приобаљу и погледу на стари део града.
архитектонска артикулација склопа:
Организација простора је веома прецизна и разрађена, фунционално повољна за програме и процесе који се одигравају у Природњачком музеју. Основни волумен објекта сачињен је од 5 кубичних форми, постављених на озелењени постамент. Јавни садржаји настањују мањи део објекта, експонираних кубичних форми, са наглашеним јавним приступом публике. У унутрашњем простору, свих 5 покренутих спољних кубуса, увезани су јединаственом путањом, променадом, која обезбеђује увек нове доживљаје и односе кретањем кроз јавне садржаје музеја и сталну поставку. Већа површина објекта остаје под зеленилом и намењена је зонама у које публика нема приступ. Ово јасно дефинисање и одвајање зона намењених посетиоцима и запосленима у потпуности задовољава музеолошке принципе и омогућава лако одвијање веома значајног сегмента делатности природњачког музеја, а то су изучавање и чување материјала.
архитектонско обликовање и материјализација:
Обликовање базирано на покренутој композицији изразито правилних форми, даје истовремено препознатљивост и динамику у доживљају и „читању“ форме. Материјализација решења инсистира на монуметалности и чврстоћи форме којим би се обезбедила атрактивност за посетиоце. Као препознатљив знак, репер у пејзажу, овакав формални захват обезбедио би орјентацију у кретању кроз простор парка.
ЈЕДНАКОВРЕДАН ОТКУП
Ауторска шифра FL12255; Радна шифра 16
Аутори и сарадници: Наталија Мрдовић, B. Arch; Немања Чулић, B. Arch; Сара Димитријевић, B. Arch; Катарина Поповић, B. Arch и Михаило Миљанић, B. Arch.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ О РАДУ - ауторска шифра FL12255 - радна шифра – 16
Објекат музеја је осмишљен као визуелни одраз непосредног окружења, односно, формирана је метафора супремације природе над артифицијелним светом. На тај начин, природа добија улогу стожера концептуалног исказа. Њена ``свеприсутност``је у овом случају доведена до крајности; морфологија склопа има улогу интерфејса између ``дела људских руку`` и изворног окружења. Поставка на терену, конфигурација преобликованог тла на коме се објекат налази и његов облик, потврђују став аутора о сугестији ``тоталне природе``. Подударност морфологија природног постамента и склопа успоставља стање међусобног одраза.
Објекат музеја је постављен у делу конкурсне зоне јужно од хотела Југославије. Формирани брег окружује базу склопа који се развија по вертикали у облику обрнуте пирамиде. Улазак у унутрашњост објекта је, због тога, наглашен као процеп у покренутом тлу. На странама поменутог брега, према реци је формирано отворено гледалиште, са југоисточне стране приступ унутрашњости објекта а са северозападне паркинг и део са помоћним садржајима и службеним улазом.
Унутрашњи простор музеја се развија по вертикали и то у две зоне: покривеној озелењеним тлом која садржи углавном помоћне и сервисне просторе. Друга зона по вертиклали је изложбена, решена као јединствен простор са галеријским екстензијама. Облик склопа је условио ширење облика протора ка завршним етажама што га структуира као коничног са средишњим делом простора који се протеже од приземља до врха објекта, погодног за атрактивно излагање експоната. Галерије које се завојито пружају дуж габарита склопа детерминишу и спиралну схему кретања посетилаца од врха до приземља.
Обликовни концепт успоставља граничну раван – огледало где се брег и обрнута пирамида сутичу у фокусној тачци, рефлектујући једно друго. Овде се ради, заправо и о инверзији субјеката; природа се огледа у објекту док се та природа, такође може схватити као одраз артифицијелног. Њихова визуелна равноправност сведочи о релативизацији улога и њиховог значаја.
Покривеност дела етажа објекта земљом ствара услове за ефикасно темперирање термичког конфора објекта. Кровна раван служи постављању ``сунчане фарме`` која доприноси енергетској ефиксности експлоатације унутрашњег простора музеја.
ЈЕДНАКОВРЕДАН ОТКУП
Ауторска шифра BV83250; Радна шифра 18
Рад је урађен у оквиру студија „AKVS arhitektura“ Београд
Аутори: Анђела Карабашевић Суџум и Владислав Суџум
Пројектанти: Вук Златковић, Филип Поповић, Марија Матијевић и Мрђан Кековић
ОТКУП – ауторска шифра BV83250 - радна шифра 18
Све фундаменталне одреднице предложеног решења, од урбанистичке поставке, преко стратешког програмирања садржаја, до изузетно промишљене и надопуњујуће спреге конструктивног система, материјализације и функције, комуницирају снажно и недвосмислено став аутора – „прожимајуће са парком (природом)“ наспрам „у парку“. Намера овог решења је да креира порозну границу -интерфејс артифицијелног и природног, као место интеракције и интеграције. Замагљена, порозна граница између структуре Природњачког музеја и парка, ненаметљива структура која тежи да срасте са природом, сугестивно прича о томе какав би карактер односа човека и природе требао бити. Са друге стране ово решење остварује и значајну отворену површину „дату“ јавности, где се у виду како вертикалне тако и хоризонталне континуације видиковца креира спектакл доживљаја природе паралелно са спектаклом доживљаја поставке музеја. Снажну поруку носи став аутора - спектакл природног доминира над могућим спектаклом архитектонског дела.
Исту намеру показује и урбанистичко промишљање аутора о парковској целини од непроцењивог значаја за Град Београд. Диспозицијом задатих садржаја, ово решење чува срце – средишњи простор парка без икакве градитељске интервенције. Ваљало би забележити за будућа размишљања и закључак аутора о диспозицији, заузетости и висини будућег Музеја уметности 21. века – павиљонске разбијене структуре која по заузетости и висини прати волуметрију Музеја савремене уметности. У складу са савременим принципима промишљања капиталних парковских површина, каква је ова, аутори предлажу микро интервенције – садржајне активаторе за неформална окупљања, насупрот грандиозним алејама, платоима и објектима спектакла.
Беспрекорна логика функционалног повезивања садржаја музеја је подржана и одсликава се и у конструктивном склопу објекта. Целина музеја је подељена у два волумена – на земљи – техничко-технолошки и над земљом, у крошњама – изложбени, за јавност и посетиоце. Рационална и непретенциозна челична решетка својом конструктивном логиком производи и функционалну. У самој зони решетке, на 10.4 м висине, смештени су канцеларијски садржаји за запослене музеја. Решетка – носилац музеја и симболички и конструктивни, ослања се на симболичку и стварну базу објекта – депое и носи главни изложбени простор на 14м висине.
Вештим хоризонталним смицањем и сменом садржаја по висини, аутори постижу и просторни и појавни диверзитет наизглед монотоног волумена квадра којим баратају. Степеновање атмосфера је видњиво како у програму тако и у појавности овог решења. Снажна је порука и намера за мимикријским – овојница од полираног нерђајућег челичног панела – повремено би рефлектовала окружење а повремено бљеском рефлексије сунца призвала посетиоце парка у откривање музеја.
НЕНАГРАЂЕНИ РАДОВИ
Отвореног, једностепеног, анонимног урбанистичко- архитектонског конкурса за подручјe „Парка пријатељства'' - УШЋЕ, градске општине Нови Београд и Земун и идејно решење ПРИРОДЊАЧКОГ МУЗЕЈА у Београду
Ауторска шифра NT83080 - Pадна шифра 03
Ауторски тим архитектура и урбанизам:
Дејан Тодоровић, дипл.инж.арх; Јелена Џиновић, дипл.инж.арх./маст.инж.арх; Бојан Јованчевић, маст.инж.арх. и Бојана Зрилић, дипл.инж.арх.
Ауторски тим LANDSCAPE:
Пројектантски тим „Urbino“: Сања Крстић, дипл.инж.пејз.арх; Јелена Стојковић, маст.инж.пејз.арх; Цвитковац Зорица, дипл.инж.пејз.арх; Цвитковац Кристина, апсолвент пејз. арх. и Јана Крстић, студент архитектуре.
Консултанти: Предраг Томић, маст.инж.маш. и Ненад Сребро, дипл.инж.грађ.
Ауторска шифра AA00000 - Радна шифра 04
Ауторски тим: Филип Прица, маст.инж.арх; Снежана Веснић, дипл.инж.арх; Владимир Миленковић, дипл.инж.арх. и Бранко Белаћевић, дипл.инж.арх.
Сарадник пројектант - Синиша Саватијевић, мас.инж.арх.
Сарадници: Лука Иванчевић, мастер студент и Марко Чекановић, мастер студент
Дрон - Стефан Даниловић
Конструкција - „Bollinger+Grohmann“
Визуелни сарадник - „Edit.rs“
Ауторска шифра BB11657 - Радна шифра 05
Ауторски тим: Владимир Радуловић, Немaња Црнобрња, Станислава Предојевић, Далиа Дуканац и Стефан Ђорђевић
Сарадник - 3Д визуелизација - Јован Топаловић
Сарадници - конструкција: „D TWO STRUCTURE“ Душан Драгојловић
Сарадник - дрон фотографија - Милан Јакић
Ауторска шифра CL62501 - Радна шифра 06
Аутор - Александар Косина, дипл.инж.арх.
Ауторска шифра MM74021 - Радна шифра 08
Аутори: Христина Меселџија; Дејан Милетић и Александар Славиковић
Ауторска шифра OP71853 - Радна шифра 09
Ауторки тим: Милош Стојковић Минић, маст.инж.арх; Вељко Вученовић, инж.арх; Лука Стевановић, инж.арх. и Маша Ђекић, маст.инж.арх.
Сарадници пројектанти: Слађана Лукић и Михајло Аранђеловић
Сарадници на урбанистичком решењу: Анастасија Спасић; Лазар Васић и Петар Олујић
Сарадник на визуелизацијама - Вук Спалевић
Фотографија дроном за визуале - „xzzi.drone“ и „beogradske.rs“
Ауторска шифра QV00000 - Радна шифра 10
Аутор - Quentin Veyrunes
Ауторска шифра MO11107 - Радна шифра 11
Ауторски тим: Ана Комненић, маст.инж.унутр.арх; Андреа Станковић, маст.инж.арх; Милка Елизабет Ковачевић Зегара, маст.инж.арх. и Ива Локас, маст.инж.унутр.арх.
Ауторска шифра IN14570 - Радна шифра 12
Ауторски тим: „INKA STUDIO“ Београд
Марина Лазовић, дипл.инж.арх; Предраг Игњатовић, дипл.инж.арх; Верица Крстић, дипл.инж.арх; Василије Милуновић, професор у пензији; Јелена Младеновић, дипл.инж.арх;
Катарина Васиљевић, маст.инж.арх; Зорана Јовић, маст.инж.арх; Ања Пантић, маст.инж.арх. и
Матија Булајић, маст.инж.арх.
Ауторска шифра IS24153 - Радна шифра 13
Аутор - Ива Сирета, дипл.инж.арх.
Ауторска шифра PM53875 - Радна шифра 14
Ауторски тим: Лука Павелка, маст.инж.арх; Борис Мићић, мас.инж.арх. и др Јована Тошић маст.инж.арх.
Сарадник - Василије Главаш, маст.инж.арх.
Саветници: Татјана Мићић, дипл.инж.арх; Јованка Ђорђевић Цигановић, дипл.инж.арх. и др Саша Маринковић, дипл.оринтолог
Ауторска шифра BB33166 - Радна шифра 15
Аутор - Братислав Јовановић, дипл.инж.арх.
Ауторска шифра LP70030 - Радна шифра 17
Аутори: Анастасија Шутовић; Изабела Пепђоновић; Ђорђе Сарић; Анамарија Петровић; Анђела Бајић; Ана Лучић и Вања Ристановић
(Пројекат је урађен у склопу студија бр. 01А - Архитектонско пројектовање - комплексни програми и студија бр. 02Ц - Креативно истраживање у архитектури и урбанизму, на Департману за архитектуру и урбанизам, Факултета Техничких наука у Новом Саду, под менторством Проф. др Драгана Константиновић, Проф. др Вишња Жугић, проф. др Миљана Зековић и Проф. др Слободан Јовић)
Интернет домен природњацкимузеј.конкурс.рс и сви текстови, логотипи, графика, фотографије, аудио и видео материјал, базе података, програмерски код и остали материјал на овом интернет сајту (у даљем тексту: Садржај), јесу ауторско право или власништво Друштва Архитеката Београда или су на интернет сајт постављени уз дозволу власника или овлашћеног носиоца права. Неовлашћено коришћење било ког Садржаја интернет сајта у комерцијалне сврхе без наше писане дозволе је строго забрањено, сматра се кршењем ауторских права и подложно је тужби